fbpx
ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU |

Vozom koji kasni: Gradska železnica

Kažu da kičmu modernog grada čini železnički prevoz, a kako Beograd nema metro, rešio sam da isprobam koliki je potencijal BG voza da nosi težinu ovako velikog grada

23. November 2023

Kao neko ko se kroz grad uglavnom kreće biciklom, i pored čijeg stana pruga ne prolazi tako blizu, tek povremeno sam se sretao sa BG vozom. Uglavnom u trenucima kada sam hteo namenski da odem na periferiju grada odakle bih mogao da uživam u vožnji bicike van gradske gužve. Ovog puta sam odlučio da koristim više linija BG voza baš u sred gradske gužve, a ima li većeg saobraćajnog špica nego petkom popodne?

Izašao sam sa posla nešto ranije i otišao na najbližu stanicu BG voza, što je u ovom slučaju bila stanica Vukov spomenik. Pošto nemam jasan cilj, a ni plan šta želim da vidim, odlučio sam se da uđem u prvi voz koji stigne. Ubrzo nailazi voz koji ide za Resnik i tako kreće moje putovanje.

Vukov spomenik – Resnik

Zajedno sa mnom još puno ljudi ulazi u voz i brzo se smešta na prazna mesta, kojih sve manje ima i dok sam stigao na red da sednem, tek ih je par ostalo. Fino popunjenim vozom dominaraju ljudi u tamnim jaknama, što je postala sveopšta karakteristika javnog prevoza u Beogradu. Kada pogledate ljude u busevima, tramvajima ili trolama, uvek je dominantna ta tamna boja. Čak i zamućena stakla na vozu odaju utisak sivila. Pošto je u pitanju duplo staklo, prljavština se uvukla između i izgleda da je nemoguće otkloniti je. U toj sivo-crnoj masi pažnju mi je privukla devojka u žutoj „Greta Tunberg” jakni. Ova devojka predstavlja takav kontrast i jasno odudara od svih u vagonu, voleo bih da imamo više boja u prevozu i životima generalno.

Dok razmišljam o bojama i tekstovima koje sam čitao, u kojima se srednjovečni muškarci silno trude da diskredituju Gretu Tunberg jer, zaboga, kako jedna devojčica može da započne nešto tako veliko kao što su masovni klimatski protesti, polako se smenjuju stanice i već stižemo u Resnik.

Impresioniran sam kako nam je trebalo manje od dvadeset minuta da stignemo, tako da mi ostaje više vremena da se promuvam po stanici i sačekam naredni voz. Dok sedim na stanici i krijem se od kiše koja je u međuvremenu počela da pada, čujem glas sa razglasa koji najavljuje da regionalni voz za Prijepolje dolazi na četvrti kolosek. Voz za Prijepolje je puniji nego što bih očekivao, ljudi stoje i pitam se hoće li morati da stoje čak do Prijepolja ili će ubrzo naći mesto, možda već u Lazarevcu ili Valjevu? Voz za Prijepolje posle nekog vremena odlazi, a sa razglasa se čuje da BG voz za Zemun dolazi na drugi kolosek.

Resnik – Beograd centar (Prokop)

Prvi ulazim u skoro prazan voz, tek par minuta kasnije upadaju dva dečaka i pitaju me da li ovaj voz ide do pančevačkog mosta. Ovo je već treći put danas da me ljudi pitaju da li voz ide negde i očigledno postoji potreba da se vozovi bolje obeleže, jer nisu svi jednako pažljivi i znatiželjni da čuju šta glas sa razglasa priča.

Dok idemo ka centru grada, u daljini se vidi duga pošto kiša još uvek pada, ali se u međuvremenu ponovo pojavilo i sunce. Nažalost, zbog zamućenosti stakla ne mogu da je uslikam, ali osećam kako mi je sama pojava duge popravila raspoloženje. U duhu probuđenog raspoloženja odlučujem da skratim putovanje i da prvo stanem na stanici Beograd centar poznatijoj i kao Prokop. Stanična zgrada je napokon pre par nedelja otvorena i znatiželjan sam da vidim kako izgleda, pošto sam na TV-u gledao prilog koji kaže da je spektakularna.

U delu gde su dolazni i odlazni peroni još uvek traju neki radovi, a vide se i posledice kiše, pa sa više strana curi voda. Zato brzinski tražim izlaz za gornji nivo kako bih video novu stanicu. I prvi utisak je da konačno imamo pristojnu glavnu železničku stanicu. Nije baš kao stanica u Berlinu, iako su se na TV-u trudili da nas uvere u to, ali odaje utisak fine evropske železničke stanice. Konačno na stanici postoje prodavnica, pekara, kafić i mesto gde se mogu kupiti karte. Kupujem sendvič pošto sam ogladneo i brzo se vraćam da uhvatim naredni voz.

Beograd centar – Batajnica

BG voz za Batajnicu bio je na stanici tačno u minut kada je i predviđeno, ista situacija bila je i sa svim drugim vozovima koje sam tokom ovog putovanja koristio. Za razliku od prethodnog voza koji je bio skoro prazan, ovaj je prepun, nema mesta za sedenje na vidiku, a posle stanice Novi Beograd već se gužvamo u prepunom vagonu. Setio sam se da mi je pre par dana drugarica pričala kako je ova linija stalno puna i kako ne postoji brži način da se stigne do Batajnice. I čini se da raste broj ljudi koji koriste svakodnevno BG voz, problem je što vozovi ne idu češće.

Osim što nema dovoljno polazaka, izgled i zvuk BG vozova ne uliva previše poverenja putnicima. Stalno se čuje neka buka i deluje kao da će se voz svakog časa raspasti. Uz to, higijena i unutrašnji izgled voza su često na niskom nivou. Svetla u vozu neretko trepere, a kad se nađete na nekoj manje uređenoj stanici, sve deluje malo zastrašujuće. I uprokos svim ovim stvarima ljudi masovno koriste BG voz.

Kada bi se nabavili novi vozovi, verovatno bi još više ljudi prešlo na ovaj vid transporta. Jedna studija iz Holandije u kojoj su ljudima pružili mogućnost da se voze starijim vozom koji stiže u minut i potpuno novim koji kasni par minuta, pokazala je da ljudi rađe biraju novi voz, iako malo kasni.

BG voz je danas više nego tačan, do Batajnice nam je trebalo dvadesetak minuta, ali je u međuvremenu pao mrak, pa dok čekam sledeći voz vidim samo osvetljene prozore vozova koji prolaze kroz ovu stanicu.

Batajnica – Ovča

Iz Batajnice hvatam voz za Ovču i ovo će biti pretposlednji deo današenjeg putovanja, čime ću obići sve linije BG voza, doduše neke malo skraćeno. Sistem BG voza trenutno ima četiri aktivne linije i to su: Lazarevac-Ovča, Mladenovac-BG centar, Resnik-Ovča i Batajnica-Ovča. U ovakvom obliku nastao je 2010. godine otvaranjem prve linije Pančevački most-Novi Beograd. Ovaj sistem je naslednik Beovoza koji je nastao devedesetih godina i predstavljao je sistem prigradske železnice. Najveća razlika između ova dva sistema je ta da je Beovoz bio u nadležnosti Železnice Srbije, dok je BG voz integrisan u sistem javnog prevoza Beograda.

Ovo znači da vam za BG voz treba obična karta kao i za bilo koji autobus. U praksi, to znači da se BG ne plaća, pošto su sve kontrolne stanice polomljene ili razmontirane, a kontrola nikada ne ulazi u voz. Besplatan, pouzdan i prilično brzi prevoz koriste i dva mlada IT momka koji sede ispred mene i čiji razgovor mogu da čujem.

Pričaju o poslu i koliko treba da se ostane u prvoj firmi i kolika plata treba da se traži. Nakon toga se prebacuju na priču o devojkama i kakve treba da budu i tu već čujem izlive patrijarhata od kojih mi dođe da reagujem. Nerviraju me zato što sve to pričaju sa takvim samopouzdanjem kao da su popili svu pamet ovog sveta. Naposletku izlaze iz vagona i ja zadovoljan što svoju pažnju mogu da prebacim na druge stvari, krećem da gledam svetla Beograda kroz zamućeni prozor voza.

Nakon pančevačkog mosta svetla je sve manje, a i broj putnika se smanjuje. Do stanice Ovča ostalo nas je svega nekoliko u celom vozu.

Ovča – Pančevački most

Umoran od putovanja, odlučujem da je vreme da se vratim kući. Prvi put danas ciljano hvatam voz kako bih se što pre vratio do stanice najbliže mom stanu. I odmah pravim grešku i ulazim u pogrešan voz, pošto na stanici Ovča nije moguće provaliti koji voz kada kreće i gde ide. Ali dobro je, jer i ovaj voz ide u pravcu koji želim, samo moram još sat vremena da sačekam.

Dok čekam da voz krene, šunjam se po vagonima i gledam kako izgledaju, ova garnitura voza je još i u pristojnom stanju. Koliko mi je poznato, trenutno u Beogradu ima jedanaest funkcionalnih BG vozova. Ovaj je toliko funkcionalan da grejanje radi „na max”. Ubrzo krećemo i ja moram da skidam slojeve odeće kako bih došao do vazduha.

Uskoro dolazi i moja stanica i izlazak na hladan vazduh me probudio iz toplog polusna i naveo na razmišljanje kako bi bilo lepo da imamo više linija gradske železnice kad već nemamo metro. BG voz me danas nije izneverio. Iako ne deluje najreprezentativnije, ubedljivo je najbrži i verovatno najpouzdaniji vid javnog transporta u Beogradu. Ukoliko stanujete pored neke od stanica BG voza, obavezno barem probajte, možda vam i pređe u naviku da ga češće koristite.

Preporučeni tekstovi

Skrinšot: Distopija

Skrinšot: Distopija

Da li ćemo svi krenuti da se šetamo okolo sa VR naočarama ili ćemo uspeti da pružimo otpor ovom trendu (a znamo da nećemo)?

Kad porastem biću Leri Dejvid

Kad porastem biću Leri Dejvid

Počinje poslednja, 12. sezona serije Curb your Enthusiasm, i teško ću se naviknuti na kraj, jer posle 25 godina snimanja, emitovanja i pauziranja, ovo je svet Lerija Dejvida

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *