STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

29. jul – dan kada je svet ušao u ekološki dug

Do klimatskih promena dovodimo svi, a efekat klimatskih promena se odnosi na sve

29. July 2022

Ekološki dug je termin koji označava dan kada mi, stanovnici planete, potrošimo više resursa nego što ekosistemi mogu za godinu dana da obnove. Ove godine, ekološki dug nastupio je 29. jula, dva dana ranje nego što je to bio slučaj prethodne godine, javila je Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network, GFN), međunarodna istraživačka organizacija koja je prva uvela metodu izračunavanja ekološkog duga.

Kako podaci pomenute organizacije pokazuju, poslednji put kada smo racionalno trošili prirodne resurse, u dug smo ušli 23. decembra, što se desilo 1970. godine. Od tada, dan prekoračenja nastupa sve ranije, sa izuzetkom 2020. godine, kada je Dan ekološkog duga obeležen 22. avgusta, kao direktna posledica promene ponašanja ljudi usled pandemije virusa korona.

Srbija je ove godine u ekološki dug ušla 20 dana ranije, tačnije – 8. jula 2022. godine premašili smo resurse koji u našoj zemlji mogu da se regenerišu, a s obzirom na brojne ekološke probleme, ovaj podatak, nažalost, ne iznenađuje.

Da pomenemo samo nekoliko primera koji okupiraju pažnju ekologa u Srbiji jer za posledicu imaju narušavanje prirode i biodiverziteta:

  • Generalni urbanistički plan za Novi Sad do 2030. godine koji su ekološki aktivisti i stručnjaci prepoznali kao loš i koji je razlog učestalih protesta u Novom Sadu, a koji podrazumeva izgradnju velikog stambeno-poslovnog kompleksa, vijadukta i pomeranje nasipa koji štiti ovaj grad od poplava
  • Nestajanje vode na izvorima Jezero i Slatina u Vrnjačkoj Banji usled nagle eksploatacije vode u Vrnjačkim termama
  • Događaj „Homolje te zove“ u Rajkovoj pećini, u koju su uneti osvetljenje i zvučnici, a čime je uništeno pećinsko stanište i pećinska fauna, zarad reklame
  • Upozorenje organizacije „iRevolucija” iz Valjeva koja je nadležnima u gradu na Kolubari podnela inicijativu za blagovremeno informisanje građana o aero-zagađenju i prisutnosti alergenih polena u vazduhu, s obzirom na činjenicu da je, po kvalitetu, vazduh u Valjevu svrstan u treću kategoriju, što predstavlja izuzetno zagađen vazduh
  • Pomor ribe u Sebeškom kanalu, kome je doprinelo ispuštanje fekalija iz obližnjeg kruga firme „Knez Petrol”
  • Korišćenje blata umesto uglja za rad Termoelektrane „Nikola Tesla” i loše upravljanje ovim pogonom, što je dirketno dovelo do povećanja potrebe za uvozom struje iz okolnih zemalja
  • Požari na deponiji Vinča
  • Opasnost po vodoizvorište Makiš usled urbanizacije i plana za izgradnju metroa u Beogradu, čime bi se direktno ugrozio dotok pijaće vode

Spisak se ovde, nažalost, ne završava, iako efikasna rešenja postoje, kako u oblasti energetike, tako i u segmentu poljoprovrede, ali i industrije i saobraćaja, zaštite prirodnih dobara, prelaska na cirkularnu ekonomiju i upravljanje otpadom. Međutim, čini se da institucije i velike korporacije ne žele da se odreknu ekonomskog profita, uprkos činjenici da trenutno koristimo 75% više resursa od onoga što ekosistemi mogu da regenerišu, što ekološki otisak čini zabrinjavajućim i govori o tome da su nam potrebni resursi gotovo dve planete kako bi izvori koje trošimo bili dovoljni.

Svakodnevne navike pojedinaca ostavljaju posledice na planetu i svakako možemo govoriti o tome koliki ekološki otisak ostavlja svako od nas ponaosob (ako vam se čini da na prirodu ne utičete u velikoj meri, evo predloga da uradite kviz i iole steknete predstavu o tome koliki je vaš ekološki otisak), ali moramo i da se zapitamo koliki je ekološki otisak na nivou velikih preduzeća ili zajednice na nivou jednog grada ili države?

Koncept ekološkog otiska razvio se posle Brutlandovog izveštaja 1987. i samita Ujedinjenih nacija u Riju 1993. godine, kada je bilo potrebno pribaviti merljive dokaze kako bi se skrenula pažnja da je održivi razvoj neophodan. Prvi korak je bio da se utvrdi kolikim prirodnim kapacitetima planeta raspolaže, koliko je kapaciteta ljudima potrebno i koliko prirodnih resursa se troši na godišnjem nivou. Analiza ekološkog otiska dala je prikaz koliko rastu ili opadaju zahtevi čovečanstva za prirodnim resursima u obliku osnovnih ljudskih potreba za vodom, hranom, prostorm, apsorbovanim ugljen-dioksidom, otpadom… Ekološki dug nam pokazuje da potrebe za prirodnim resursima rastu, ali one ne mogu biti posmatrane iz ugla pojedinaca, već su produkt sistematske i prekomerne eksploatacije jer trenutno pijemo više vode nego što je na planeti ima, sečemo šumu koja ne stiže da se regeneriše i proizvodimo i gomilamo više otpada nego što je moguće reciklirati ga ili razgraditi, što su dovoljni razlozi da se zapitamo kako bi izgledao ekološki otisak budućnosti i potražimo potencijalno rešenje kako da on bude što manji (jer je nemoguće da ne postoji).

Održivi razvoj, upravo iz tog razloga, jeste nešto o čemu se sve više govori, a kako bi on bio unapređen, moraju da postoje strategije lokalnog održivog razvoja, budžet za zaštitu životne sredine, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, reciklaža otpada, ali i smanjenje upotrebe fosilnih goriva. Srbija, međutim, kao da se trudi da uradi sve suprotno od navedenog. Jer, šta drugo da pomislimo, ako znamo da se urbanizacija na lokalnom nivoz sprovodi nauštrb kvaliteta života građana? Da EPS, toplane i industrija (rafinerija Pančevo, Ziđin, Sunoko, Vital) dovode do ekstremnog zagađenja vazduha? Da se budžet za zaštitu životne sredine troši na prečišćivače vazduha, umesto na sprečavanje uzroka zagađenja? Da divljih deponija ima daleko više nego sanitarnih i da se ne reciklira dovoljna količina otpada? Da su nelegalne seče šuma „normalna” pojava? Da izvori pijaće vode presušuju ili bivaju ugroženi, bilo postavljanjem malih hidroelektrana, bilo posredstvom investitorskog urbanizma? Uzmimo u obzir da govorimo o Srbiji, koja broji oko 7 miliona stanovnika, a trendovi u razvijenim zemljama uglavnom nisu dobri primeri (poput Islanda ili Švajcarske), već je ekološki otisak najčešće sve dublji što je zemlja veća i mnogoljudnija (Kina, SAD i Indija spadaju u jedne od najvećih zagađivača).

Ovako postavljena situacija deluje beznadežno, do te mere da su mladi usled preterane zabrinutosti za stanje planete razvili ekološku anksioznost.Pa, ipak, ne treba odustajati od pokušavanja da svoj ekološki otisak učinimo što manjim i makar minimalnim doprinosom utičemo da naša planeta bude sve zdravija, umesto da utičemo u njenom kontinuiranom uništavanju. Sve ranijim ulaskom u ekološki dug doprinosimo sve bržim klimatskim promenama. A za ovaj „kredit” koji koristimo, uzevši ga od planete, nema refinansiranja.

Preporučeni tekstovi

Koliko su štetni menstrualni proizvodi?

Koliko su štetni menstrualni proizvodi?

Vrlo često nismo upućeni na sastav ovih proizvoda, već nam se putem reklama servira da nam proizvodi za menstrualnu higijenu nude udobnost i osećaj lakoće

Učini delo, spasi jelo

Učini delo, spasi jelo

Nedavno je lansirana nova platforma – Odnesy koja nudi rešenje za sve veći problem bacanja hrane

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *