STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

40 godina albuma Olivera Mandića Sve su seke…

Na svaku potentnu pesmu jednog lipicanera u punom trku, dođe nešto tiši sentiš, uvek na granici patetike u kojoj taj neki lik pijan luta gradom

31. March 2022

Koliko li je jaka pop scena te bivše zemlje bila, kada se za talenat poput Olivera Mandića, koji je uspevao da iz jazzy i funk aranžmana dođe do velikih pop himni, saznalo tek kada je rešio da obuče šljokice, stavi karmin i obuje štikle?

U zemlji Srbiji, pardon, Jugoslaviji, izgleda da je bilo apsolutno normalno gajiti drag kulturu, jer na prvu pomisao na televiziju detinjstva, setio bih se Jove Radovanovića kako muti jaja kao Nadalina u spotu Olivera Dragojevića, pa Borisa Bizetića kao Slavujke, i Olivera Mandića koji je u visokim štiklama pozivao neku cicu na ljuljanje. Ok, ova prva dvojica su to radili za potrebe šale, šege i komike, ali ovaj drugi je to radio za potrebe provokacije, arta i skretanja pažnje.

Ne znamo kako Mandić, za prijatelje Oliška, gleda na svoju krosdresersku karijeru danas. Boris Bizetić se, na primer, vređa kad mu kažete da je gej ikona, to znam iz ličnog iskustva. Ali uvek ostaje ona smešna priča jednog mog poznanika, što mu je ćale ceo život mrzeo onog pederka sa TV-a, da bi mu posle taj isti bio nadređeni u Arkanovim paravojnim formacijama. Mandić je u sličnom periodu pucao po ratištima Hrvatske i dovlačio Dina Dvornika na mrkanje koksa u svoj klub Jazz. Takvo neko vreme i tako nekako ludi su bili ljudi u tom periodu.

I, stvarno, taj dualitet Mandića je stvarno nešto posebno, što ga je zaista ubeležilo u vrh pop kulture kod nas, kao i držanje posebnog slova o tome kako treba razlikovati umetnika i umetnost. Jer umetnik je više puta pokazao u raznim ispadima u poslednjih dvadeset, trideset godina da nije baš zdrav. Ali pre četrdeset godina je izbacio jedno baš zdravo delo prepuno hitova, i sa određenom dozom slobodnog kafanskog humora – Zbog tebe bih tucao kamen.

Album dvosmislenog naslova, koji koristi tu uvek zabavnu reč, ako volite univerzum Žikine dinastije, sa naslovnom fotografijom razgolićene devojke koja guši svog partnera jastukom. Oliška je oduvek imao tu potentnu mušku energiju u pesmama, valjda da bi svima nacrtao i podvukao kako je njegova transvestija u oblačenju samo forica, a da on je*e puno, mnogo i baš baš. Naslovna pesma gde on ne priča stojeći i gde se ona svađa s njim dok skida komad po komad odeće je upravo ta disko šabanska epopeja savršene pop melodije, realno gadnog tipa koji voli da se pohvali svojim seksualnim avanturama. Sa druge strane, on početak svog erotskog brodoloma počinje svojim rečima, ali ga završava rečima Vuka Karadžića, odnosno onoga što je on skupio u Crvenom Banu. Jin i jang odnos prema Oliški najviše puca u ovoj pesmi gde su ovakva bas deonica i svemiski spejs sintovi zakucani u legendu domaće muzike, ali i bivaju bačeni na soft core pornografski tekst.

Pritom, ne govorim ovo iz nekog svog novonastalog woke pristupa i čitanja, nego, brate, loše je ostarilo recitovanje ovakvih seksi humoreski. Kao i kod Bobana Petrovića, na svaku potentnu pesmu jednog lipicanera u punom trku, dođe nešto tiši sentiš, uvek na granici patetike u kojoj taj neki lik pijan luta gradom. To je nekad manje uspešno (Slobodan i svoj) a nekad, j*g, baš veliko (Sve je propalo). Na kraju, ako je jedna pesma morala da ostane, a ostalo ih je više, onda je to taj melanholični disko, Smejem se, a plakao bih. Ova pesma je, kao i njen prvi stih, čudno lepa, gde glavni lik prođe kroz nekoliko agregatnih stanja prilikom raskida, od suza do besa, pa do histeričnog smeha koji krije nervni slom. Godinu dana pre ovog albuma, izašao je Probaj me, koji je možda kompaktniji i bolji album, ali zato ovaj ima veće hitove. Mandić nije imao problem drugog albuma. Imao je problem što je nakon ovog komba izašao iz diskoteka i krenuo u neki svoj Tangerine Dream svira u bašti kafane u Grockoj period, iz koga se nikad nije vratio.

Ako ste birači SNS-a, možda možete i da dođete u priliku da čujete Olivera danas, ako se zadesi da baš tad reši da prekine post i odsvira pesmu na nekom mitingu. Neko će reći tužan kraj jednog velikog umetnika, ali, kao i svi veliki umetnici, Oliver Mandić je bio i ostao lud ko ku*ac. E, sad, to ludilo vam može prijati ili ne, ali kao i u slučaju malopre pomenutog muškog polnog organa, ne možete da sklonite pogled sa njega ako slučajno upadne u kadar.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *