fbpx

A onda, tišina

Te večeri nije bila bitna ni jedna korona, ni jedan ispit, ni predstojeći izbori, ni bilo koja druga “aktuelna muka“ koju nam je donela ova mračna 2020. godina. Te večeri bio je bitan čovek. Jedan poseban vuk, koji je odlučio da napusti bojno polje na kojem je tako dugo vodio svoju borbu za istinu. Telefon […]

19. June 2020

Te večeri nije bila bitna ni jedna korona, ni jedan ispit, ni predstojeći izbori, ni bilo koja druga “aktuelna muka“ koju nam je donela ova mračna 2020. godina. Te večeri bio je bitan čovek. Jedan poseban vuk, koji je odlučio da napusti bojno polje na kojem je tako dugo vodio svoju borbu za istinu. Telefon je zazvonio – muk. Znate onaj trenutak kada vam neko javi nešto što baš nikada niste mogli da očekujete. Jedino tada nastupa tišina u okviru koje nema prostora ni za kakvu analizu, kako, zašto i zbog čega. Ovo je udarac za celu generaciju pozorišnih umetnika koji su živeli i stvarali zajedno sa svojim vođom – Igorom Vukom Torbicom.

Ovo je udarac sistemu koji se bori protiv svega što misli.

Nakon svih poraza koje smo kao ljudi, a i stvaraoci,  mogli da doživimo u poslednje vreme, ovaj je udario pravo u srce, tamo gde se požar najteže gasi. Saosećavši se sa bolom koju doživljavaju bližnji Igora Vuka Torbice i mi se kao deo pozorišnog sveta, osećamo odgovornim da pre svega kao ljudi – ponovo razmislimo o svemu. Koja je to bitka koju mi kao pojedinci vodimo, koliko je ona i čega je vredna?

Reditelj Kokan Mladenović je rekao: ,,Igor Vuk Torbica je bio Princ Teatra. Onako kako je Branko Miljković bio Princ Poezije. I posle Miljkovićevog tragičnog kraja ljudi su mislili da će se pojaviti neko sličan. I nije se pojavio. U ovim našim malim sredinama ne postoje dva Jovana Ćirilova, dve Borke Pavićević, dva Igora Vuka Torbice.“

Znamo da posle ,,Hinkemana“, ,,Carstva mraka“ ,,Tartifa“ i mnogih drugih rediteljskih poduhvata koji su nas oborili sa nogu ostajemo uskraćeni za jednog pre svega divnog mladog čoveka, ali i sjajnog reditelja koji se uvek trudio da nam pokaže nešto više od onoga što smo već videli i što znamo.
Hvala mu na tome.

Nikada neću zaboraviti trenutak prvog dana na Fakultetu dramskih umetnosti, kada još uvek nisam znala ko je, ni koliko je zapravo velik. Taj trenutak u kome sam sa analognim aparatom u ruci išla fakultetom i fotografisala ljude i trenutke koje želim da sačuvam. Na jednoj je bio on, sa ogromnim osmehom, koji verujte mi, ću držati zauvek u sebi.

Još jedna stvar, najbitnija od svih – ljubav!
Hana Selimović, partnerka Igora Vuka Torbice napisala je: ,,Dragi prijatelji, hvala svima na rečima i pomoći koju tako velikodušno pružate. U mom srcu je toliko puno ljubavi za čoveka koji mi je pružio najlepše trenutke mog života, da želim da tu ljubav podelim sa svetom. I pustim svetlo i život da odnesu pobedu, nad besmislom ovog vremena. Igor je bio i ostaće moj svetionik. Ka njemu idem, zauvek. Takvi ljudi su retki, njih treba, samo voleti.“

Mirno spavaj, prinče.
Trudićemo se da budemo bolji, jer to je jedino što je bitno kada padne mrak.
Hvala na ovom delu magije koju smo imali priliku da vidimo.

Vivere est militare! – Živeti, znači boriti se!

Tagovi:

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *