fbpx

Abortus: žensko pravo, a ne uslov za robiju

Zašto je važno da obratite pažnju na zakon o zabrani abortusa u Alabami?

Jedna grudva je dovoljna da se pokrene lavina, a jedna ideja da se pokrene revolucija. Dovoljan je jedan spermatozoid da nastane život, a dovoljan je jedan sekund da ga neko izgubi. Da bi se pokrenuo rat dovoljna je samo mržnja, a da bi se stvorilo sistemsko nasilje dovoljna je jaka politička struja, i kao rezultat njenog delovanja – zakon. Samo jedan zakon je dovoljan da se jednom polu potpuno uskrate prava na odlučivanje o svom životu i svom telu. Kada donošenje takvih zakona postane trend i nešto na šta smo navikli i više ne obraćamo pažnju, onda smo zašli u nešto poput priče „Handmade’s tale“, a da nismo ni trepnuli.

Protesti protiv zabrane abortusa u Americi, 2019.

Dok se neke države u svetu bore da legalizuju abortus, kao što je Argentina, i postoje one koje su ga tek nedavno legalizovale (Irska, 2018.), pojedine države odlučile su, izgleda, da poštovanje ljudskih prava nije relevantno pitanje u njihovim državama, te da je retrogradan odnos prema zakonodavstvu koje se odnosi na ljudska prava, sasvim pogodan trend koji treba pratiti. Najjeziviji primer odnosa prema abortusu u Evropi predstavlja Poljska, koja teži tome da potpuno, u svim slučajevima, zabrani abortus. Rame uz rame sa Poljskom nalazi se i Severna Irska.

Pre par dana, guvernerka Alabame potpisala je novi Zakon o abortusu, uz obrazloženje da je ovaj zakon „moćan testament dubokog uverenja ljudi u Alabami da je svaki život dragocen i da je svaki život sveti poklon od boga". Prema ovom zakonu, vršenje abortusa postaje krivično delo u skoro svim slučajevima. Cilj ovog zakona jeste vršenje pritiska na Vrhovni sud SAD da se ukinu prava na abortus za celu zemlju, tačnije da se opovrgne istorijska odluka američkog Vrhovnog suda iz 1973. godine, kada je zbog slučaja Rou protiv Vejda na nacionalnom nivou u SAD legalizovan abortus.

Ovo nije prvi put u ovoj godini da je neka američka država podnela zahtev za uvođenje restrikcija koje se odnose na reproduktivno zakonodavstvo. Već su se u ovoj oblasti „pokazale“ Džordžija, Kentaki, Misisipi, Severna Dakota, Arkansas i Ohajo. Od početka 2019. godine preko 250 predloga zakona koji se odnose na ugrožavanje prava na abortus upućeno je na adresu Vrhovnog suda, ali je zakon koji je predložila Alabama zbog svoje restriktivnosti najalarmantniji.

Zbog čega su SAD baš sada pomahnitale da izglasaju zakon koji zabranjuje abortus?

Zakonodavci koji se zalažu za zabranu abortusa veruju da će dobiti podršku u Vrhovnom sudu, koji danas "konačno ima pet konzervativaca" i koji će ignorisati pravnu istoriju. Ideja o ukidanju abortusa u Americi potiče iz konzervativnih sredina i Katoličkih klinika, koje se već godina bore protiv legalnih abortusa.

Direktno ugrožavanje ljudskih prava

Ovakva odluka o ukidanju prava na abortus, ukoliko bi je podržao Vrhovni sud SAD-a i ukoliko bi došlo do uspostavljanja zabrane abortusa na nivou svih država SAD-a, bila bi u direktnoj suprotnosti sa CEDAW konvencijom, koja važi za internacionalni zakon o pravima žena (The Convention on the Elimination of all Forms of Discrimination Against Women, 1979).

Takođe, bili bi prekršeni, indirektno, i pojedini članovi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koja je doneta 1948. godine, a koju je SAD potpisala. To su na primer pravo na slobodu i jednakost u dostojanstvu i pravima, pravo na život, kao i pravo slobodu i ličnu sigurnost. Posebno bi bilo prekršen Član 5 prema kome „niko se ne sme podvrgnuti mučenju ili okrutnom, nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kažnjavanju“.

Ulazak reproduktivnih prava u pravni sistem UN-a započet je na Konferenciji UN i populaciji i razvoju održanoj 1994. godine u Kairu, kada je uveden paragraf "da nesiguran, ilegalni abortus treba da bude jedno od najvažnijih briga zdravstvenog sistema".

Godinu dana kasnije, na Konferenciji UN U Pekingu propisuje se pravo žena da upravljaju svojom plodnošću i pravo na najviši standard seksualnog i reproduktivnog zdravlja.

Šta se dešava kada legalno postane nelegalno?

Ukoliko abortus postane krivično delo, ne samo da će doći do velikog broja neželjenih trudnoća, da žene neće imati mehanizme zaštite u slučajevima trudnoća koje su nastale usled prisilnog odnosa, već će doći i do rasta „alternativnih“ klinika za abortus. Kao što već znamo kako odeđeni segmenti koji nisu legalizovani funkcionišu, dakle „ispod žita“, tako će se i abortusi dešavati u skrivenim mestima i vršiće ih verovatno ne toliko stručni ljudi u ne toliko specijalizovanim uslovima. Ovo može dovesti samo do još većih problema u društvu, a nikako do rešenja. Još 1967. godine Skupština Svetske zdravstvene organizacije (World Health Assembly – WHA) identifkovala je nebezbedan abortus kao ozbiljan javno zdravstveni problem u mnogim zemljama. Eliminisanje nezbezbednog abortusa je jedna od kljičnih komponenti globalne strategije za reproduktivno zdravlje SZO.

U dokumentu Svetske zdravstvene organizacije (Reproductive Health Strategy to accelerate progress towards the attainment of international development goals and targets), koju je usvojila 2004. godine , navedeno je:

“Kao uzrok maternalnog mortaliteta i morbiditeta koji može da se spreči, problem nebezbednog abortusa treba da bude deo milenijumskih razvojnih ciljeva koji se odnose na poboljšanje maternalnog zdravlja i drugih međunarodnih razvojnih ciljeva.”

Urednički tim Gardijena napisao je da bez obzira na stroga ograničenja i oštre kazne, nijedan zakon ne može zaustaviti prekide trudnoće, napominjući kako se svakog dana u svetu sprovodi skoro 70.000 nesigurnih abortusa, a verovatno je da će se to dogoditi i u zemljama sa strogim zakonima.

Svetske zvezde protiv zabrane abortusa

Veliki broj svetskih zvezda na društvenim mrežama strogo je osudilo novi zakon u Alabami, a samo neke od njih su Barbare Strejsend, Lejdi Gaga i Kara Delevinj. Na internetu su se pojavile brojne kampanje protiv zabrane abortusa, skandalozne izjave američkih zvaničnika o silovanju i abortusu i fotografije senatora u Alabami koji su glasali za usvajanje predloženi zakon.

View this post on Instagram

No caption needed

A post shared by Cara Delevingne (@caradelevingne) on

Mesto muškaraca u odučivanju o ženskom telu?

Internet su preplavile fotografije senatora koji su glasali za zakon koji zabranjuje abortus u Alabami. Zanimljvo, ali i očekivano - na fotografijama su svi muškarci. Na koji način su oni iole kompetentni da se pitaju oko odluka koje se tiču privatnog života jedne žene? Zbog čega su ti muškarci toliko zagriženi, toliko ubeđeni u činjenicu da oni imaju prava da odlučuju o njenom životu? Otkud njima pravo da odluče da li žena ima ili nema pravo da abortira, čak i u slučaju silovanja ili incesta?  Šta to njih vređa toliko, pa im abortus toliko smeta da žele zakonski da ga zabrane?

Prema predloženom zakonu, žena može da abortira jedino ukoliko joj je zdravlje ugroženo. Pa šta ćemo sa mentalnim zdravljem žena? Kakvo ono može biti ukoliko je bila prisiljena na seksualni odnos i zatrudnela? Ko razmišlja o njenoj dobrobiti i zbog kog veća muškaraca bi ona trebala da rodi to dete ukoliko je svesna da to ne želi?

Da se vratimo na početak, zašto je važno da obratite pažnju na donošenje zakona o abortusu u Alabami? I kako ovo vas dotiče?

Pitanja koja se tiču abortusa su pitanja o kojima odluke mogu i moraju da donose – žene. Niko drugi nema pravo da odlučuje o životnim odlukama žena, o njihovom telu i zdravlju, kakva god mu bila uverenja. Ljudski život i pravo na odlučivanje o svom životu su vrednosti koje su iznad bilo kakvih religijskih, nacionalnih i moralnih uverenja.

U talasu užasne retradicionalizacije koji je aktuelan na globalnom nivou, važno je obratiti pažnju na alarmantne signale. Amerika kao zemlja "slobode i individualizma" još jednom je pokazala da se urušava u sopstvenom nacionalizmu i kvazimoralnom okviru koji će, ukoliko nastave ovakvim tempom, dovesti samo do urušavanja demokratije i osnovnih ljudskih prava. Stepen ugrožavanja ljudskih prava i sloboda kroz istoriju je često bio proporcionalan stepenu korišćenja kvazimoralnih okvira i religijskih predskazanja i restrikcija.

Često ( da ne kažem svakodnevno) nam se pred očima odvija donošenje odluka u kojima ne učestvujemo, jer je tako ustrojen politički sistem u kome živimo, a u kome je pojedinac otuđen od sistema. Ipak, ukolko su političke odluke izrazito restriktivne i ugrožavaju naše pravo na život – to su odluke na koje moramo obratiti pažnju i koje moraju biti zaustavljene i ukinute. Dok ne bude prekasno.

Marina Zec

Leave a reply