Iskustvo: Posao 2.5

Account manager with English. Prva dva dana posla. Decembar, 2020. Prethodno iskustvo: tri dana obuke
Autor/ka Igor Grahovac

28. January 2021

Menadžerka

Pljunula me je tako da sam morao da se obrišem. Obraz da sačuvam. Bilo je slučajno. Ona nije primetila pa sam tako sačuvao i njen. Maske ne nosimo da bismo se bolje razumeli, dakle nema nesporazuma. Pljunuću sutra i ja nju kada mi nešto ne bude bilo jasno, osetiću i videću tu pljuvačku na njenom obrazu ali ćemo se praviti oboje da je čist.

Vreme

(ovaj do mene)

– Tebra nemoj više ovo da radiš…..09
……….– Šta?………………………………..45
– Da kasniš.………………………………..04 sek
……….-Samo sam ustao po vodu.

Razgovori

Razgovori su retki. Niko nema vremena pa prekida vezu ili se ne javlja. Loša čujem ove koji ostaju i tražim podršku. Mora da je kvar. Nemoguće da to ovako zvuči. Kako znaš kuda vodi razgovor ako drugog ne čuješ? Sve je podešeno na najjače. Kada se razgovor dogodi, što je najčešće sa siromašnima, onda prekidaš. Neko je siromašan i kraj priče. Kada čujem engleski koji mogu da razumem, ja ne prekinem, slušam sve do kraja, čak i psovke.

Trening

Loše spelujem a vi me ispravite. Guta slova radi brzog napretka. Ovaj posao nije za pičke. Tata voli da kaže pussy jer nije odavde i niko ne zna odakle je ali iz pičke nije. Prosto morate da grizete, ne smete da puštate, da slušate, da odmarate. Reditelj, kako ti se čini sve ovo? Kao gluma, je l’ da? Ajmo sada svi na mesta još pola sata! Nema wc, nema čaša vode! Ne budi pička. Gutaj.

Hrana

Nisam poneo karticu, ostavio sam kod kuće devojci da plati kiriju. Imam neku ali ta ne radi kaže mi radnica u pekari. Ima i ona istu ni njoj ne radi, Narodna banka je za sve propisala po jednu. Nemam da platim, fali mi sedam dinara. Daje mi svejedno.

Prodaja

Zovem kao i svi, samo rekao sam u sebi da ću zvati još do 150. broja na listi. Sad je taj, čekam da odzvoni, da bih se obukao, izašao, pozdravio se, i otišao uz što manje pažnje. Pička sam, šta ću. Znam da bih mogao da zaradim neke pare, kažu mi ovi stari, onako usputno za pisoarom, da su zadovoljni, da nikad ne bi išli, samo treba da se strpim malo pa će sve samo teći. I sam to sebi kažem ali ne umem ovo sada da slažem, a možda samo ne želim, jer ko nikad u životu nije pogledao u stranu za pisoarom.

Predaja

Javlja se. Čuje se dobro. Pričamo. Ja više. On hoće. Ja vičem. Transfer! Preuzima ga prodaja. Tresem se. Slušam i ja razgovor. Pitaju me da objasnim ko je, ja se slabo sećam. Dotrčava treći, menadžer prodaje. Mene vodi menadžerka, trenira me dalje, više, jače – ja sam nova nada, svi me gledaju i osmehuju se. Borba tamo traje, ovaj čuči ispod stola da bi čuo bolje. Kaže skoncentriši se mada je i njoj teško. Na pauzi se već oseća razlika, ja nemam lead oni nemaju sale, kome je tu gore. Srećan sam, ali lažno, kao kokain. Četrdeset minuta kasnije kupio je. Lupe te po leđima i kažu bravo. Sad treba dalje. To je bio 150., ostalo još 70. Malo kasnije im kažem da sam hteo da odustanem, ne mogu da lažem.

Roditelji

Kažu mi da je takvo vreme, da sada moram tako, da su svi prevareni i da svi znaju i da to kako su me vaspitali više ne važi, to je vreme prošlo, možda će i doći, ali sada nije. 6 sati razlike. Ja sve već znam iz kafane. Hello, this is Peter pa evo i letim, tu je i Big Ben. Talkie – walkie building. Can you hear me?

Nova godina

Lutrija novogodišnjih poklona i igra secret santa. Za drugo papirić svima sleduje, a prvo po zasluzi. Bonus i poklon za mene niko ne spominje, valjda se ne važi kada ti je prvi dan, valjda je to samo sreća – čudo u koje nikako da poverujemo.

Odlazak

Pokušao sam da prekinem još na početku, ali nisam umeo, pustio sam da završe. Pitao se kako da ne napravim scenu, kad ovo zaslužuje požar ili barem vodu po svim računarima. Čekao sam do kraja ali osetili su me. Ja ih pitam, nakon što svi odu, kako to rade, kako im to sve uopšte prolazi. Oni kažu da samo ništa ne znam a da su ovde oni koji znaju, i pre svega znaju šta hoće. Mi sada imamo puno posla, kaže menadžerka menadžerke i to je razumljivo pa mi otvara vrata. Bez ruke i bez pozdrava. Stižem kući taman na doručak. Zvoni mi telefon, nepoznati broj. Zovu iz firme, pitaju za onu igru, papirić i ime koje sam izvukao. Ja odgovaram kako se sećam inicijala samo. Lažem, sećam se svega, ali ne želim da misle da mi je stalo.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Iskustvo: Posao 0.3

Iskustvo: Posao 0.3

Anketar. Prvi dan posla. Septembar 2011, Ćićevac. Prethodno iskustvo: četiri uspešno
urađene ankete