STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Ajmo u grad da slušamo diskotejp

Upoznajte Axle-a i zavirite u njegov novi album
Piše: Marija Milić

15. June 2022

Axle iliti Aleksa je mladi muzičar koji je nedavno objavio svoj drugi album diskotejp, ovoga puta, pod okriljem Zicer Inc. ekipe. Iako je 3D dizajn njegovo primarno zanimanje, za muziku počinje da se interesuje još u srednjoj školi i tu pronalazi način da iskaže svoje emocije, koje često umeju da budu uzburkane u tom periodu. Kasnije počinje ozbiljnije da piše tekstove, a uz to sam stvara i muziku, te tako nastaje njegov prvi EP za koji kaže da je dosta ličan i intiman. Kako mu je pravljenje muzike dugo bio način da se oslobodi nataloženih emocija, odlučuje da drugi tejp bude znatno drugačiji, kako naziv kaže – diskoTEJP. Na ovom albumu nalazi se devet pesama, neke od njih su saradnje sa drugim autorima, dok nas kroz neke reference podseća na dobro poznate pesme iz 2000-ih. Axle nam otkriva da voli nastupe i konekciju sa publikom, ali i da ne pije, iako bi se po ovom parti tejpu moglo reći da je pravi partimanijak.

Sa Axleom smo razgovarali o tome kako je nastao diskotejp, koliko mu je bilo izazovno da se odvoji od starog načina pisanja i gledanja na muziku, kao i šta je ono što njega privlači muzici i nastupima.

Kako je Axle otkrio svet muzike?

Axle: To je najrendom priča, kao kod većine ljudi. Počelo je u srednjoj školi, pošto sam išao u umetničku. Uvek imaš neke grupacije, a i ta škola je lokacijski bila izdvojena od drugih. U početku je to bilo, onako, bejzik, kao kod svih. Tada sam upoznao osobu bez koje moja muzika maltene ne bi zvučala kao što zvuči danas, a to je Andrija, moj audio inženjer. Od tada smo nerazdvojni i skoro celokupno moje stvaralaštvo je prošlo kroz njegove uši previše puta. U tom periodu, trebao mi je neki filter. Na početku je to bilo crtanje, ali vremenom, kada imaš stvari koje voliš, radiš ih i postaneš obavezan za te stvari, onda kreneš da ih manje gotiviš. Da sam učio neku drugu školu, a da sam crtao u slobodno vreme, verovatno bih to radio i sada. Zato sada više ne crtam, ali pravim muziku.

Kako si ti tada doživljavao muziku?

To sa muzikom je počelo pre nekih šest godina. Zapravo, pre neko veče sam razmišljao o tome, jer su neki malo popularniji ljudi obratili pažnju na moju muziku. Tada sam se setio da sam u srednjoj sedeo u svojoj sobi i slušao njihovu muziku, a sada sa njima ostvarujem neki kontakt, viđamo se na nastupima, sarađujemo. To mi je baš gotivno.

Do pre godinu dana mi je sve ovo bilo neozbiljno, zapravo, nije mi bilo toliko bitno. Dešavalo mi se hiljadu stvari u tom trenutku, nisam se toliko fokusirao na muziku u ozbiljnijem smislu.

A kad je postalo bitno?

Možda prošle godine. U suštini, uvek sam odlagao odlazak kod psihoterapeuta. To odlaganje sam pokrivao muzikom, kad god mi se javljala potreba da odem i pričam sa nekim, ja sam se zatvarao u sobu i pisao pesme. Tako je nastao moj prvi EP budan, koji je znatno drugačiji od diskotejpa. To je sve bio put, morao sam da rešim problem sa samim sobom i onda sam mogao da pravim muziku.

Po čemu se prvi EP razlikuje od ovog?

Kad sam završio taj prvi EP, napravio sam osvrt na celokupnu muziku koju sam stvorio. Bilo mi je kul, ali previše lično. Umesto da to sluša neki terapeut, slušaju ljudi, a zapravo ne moraju. Onda sam bio u fazonu – okej, ako ću sad da radim muziku, to ne može tako da funkcioniše. Mislim da svi imaju svojih problema, ne fale im još i moji, tako da sam hteo da stvaram muziku koja će da bude keči, da ne bude toliko lična, ali da zadržim svoj autentični fazon. Dosta ljudi upadne u sličan problem, muzikom leče svoje traume i očekuju od te muzike da postane nešto, a jedino što dobiju je stress relief i onda budu još nervozniji, jer ta muzika ne može da dopre do ljudi.

Koliko ti je bilo izazovno da stvaraš takvu muziku nakon perioda gde si stvarao nešto skroz lično, intimno, nasuprot diskotejpu ,koji je, ipak, zahtevao neko prilagođavanje trendovima i promenu ugla iz kog gledaš na pravljenje muzike?

Kada sam krenuo da idem u srednju, nekako sam se previše povukao u sebe, taj pubertet me je čudno dohvatio. Međutim, kada se setim sebe iz još mlađih dana, uvek sam hteo da se šalim, bio sam otvoren za sve, baš zbog te muzike, nekako sam samo kopao po sebi. Onda sam bio u fazonu – okej, sad nema više kopanja, sad samo budi to što jesi. Tako je i krenulo.

U nekom trenutku sam i sebi dosadio sa tom muzikom. Hteo sam da stvorim nešto što ja želim da pustim dok sedim gajbi i budem u fazonu – ovo je kul. Da to može da sluša i petnaestoro ljudi na bleji i da im bude kul. Takođe, u tom trenutku sam hteo da napravim muziku sa kojom mogu da nastupam. Uvek mi je bio zanimljiv taj kontakt sa publikom i celo to dešavanje gde si sam naspram svih tih ljudi. A sada znam da je to jedan od lepših osećaja koje možeš da doživiš.

Šta je tebi izazovno u stvaranju muzike, s obzirom na to da praviš i muziku i pišeš tekstove?

Muzika je danas dosta jednostavna, kad su u pitanju tekst i instrumental. Uvek mi je bilo fascinantno da ljudi koji stvaraju, imaju fanbase i šta god da stvore, bude poznato, a meni je i dalje bilo nepoznato kako ljudi slušaju nešto što je jednostavno, a ja se pomučim i ne desi se ništa. Tada sam sebi rekao – ajde, sad ću ja da uradim nešto neozbiljno. Onda sam shvatio da je to – to.

Kako su nastale pesme sa ovog albuma, upravo tako „neozbiljno“ ili…?

Prva pesma je nastala tako što sam bio na poslu, samo mi je odjednom došao neki tekst, izvadio sam telefon i počeo da zapisujem. Kasnije sam seo i pretvorio ga u pesmu, zvučalo je kul, to je pesma partimanijak. Kockice su se poklopile, ja sam izlazio iz te neke tužne faze, krenuo sam da se družim, konstantno sam bio u studiju, tu su se smenjivali razni ljudi. Upoznavao sam se sa njima i sa raznom muzikom. Shvatio sam da, ako hoćeš da radiš kul muziku, moraš da budeš baš svoj. Uz sve to, ceo taj proces izrade albuma bio je propraćen i nekim nastupima. Ziceri su dosta pomogli u tome, bili su oformljeni kao muzičari, gledao sam da od njih naučim neke stvari. Najjače od svega je što smo u tom trenutku mnogo išli na žurke, ali dok je album izašao, mene je sve to prošlo. Sad kad sednem sa nekim, ljudi kapiraju da sam previše u tome, tek kad im kažem da ne pušim cigarete i ne pijem alkohol, ljudi se iznenade. Kul mi je, jer je diskotejp oivičio neki period mog života.

Imaš dosta referenci na starije, popularne pesme, šta te je privuklo da to spojiš sa svojim radom?

U međuvremenu su ljudi krenuli da rade obrade tih pesama, verovatno je to postalo aktuelno. Na ovom albumu su se desile dve – tri pesme koje su redizajnirane. Verovatno su mi podsvesno ostale u glavi od svih tih žurki.

Kako je izgledala saradnja na albumu, pored Summer Deaths-a i Nihila iz Zicera, ima još različitih saradnji, šta ti je to donelo, promenilo?

Ja sam dugo radio muziku, a da nikada nisam upoznao osobu koja je pravi muzičar. Pošto ja nisam iz Beograda, u Užicu sam pravio muziku, ali za to su znali samo moji prijatelji. Kad sam došao u Beograd, sve do nastajanja diskotejpa, nisam se kretao u tim krugovima gde su muzičari, nisam mogao da se identifikujem u tom krugu. Tako obično biva nakon što završiš fakultet. Muziku sam uvek radio, šta god da prestanem, samo to ne mogu. Video sam da se svi nekako identifikuju, samo ja ne mogu nikako da se uklopim, valjda se to samo tako desilo. Meni deluje kao da je to trebalo da se desi baš tako.

Kada je reč o njihovom iskustvu i saradnji, mnogo su mi pomogli. Za mene je do tada muzika bila samo napisati tekst, napraviti muziku, snimiti i to je to. Radeći sa njima, shvatio sam da tu postoji još mnogo posla, distribucija na strim, nastupi, spotovi, cela ta priča oko komercijalnog momenta mi je bila apsolutno nepoznata. Pre neki dan sam primetio da je pesma partimanijak postala ekstremno popularna na TikToku. Bio sam baš u čudu, odakle ja na TikToku, šta se dešava? Mislim da sam shvatio šta znači napraviti pesmu koja će da traje, koja će ljude terati da požele još te muzike. Kroz ovaj poslednji album polako ulazim u celu priču.

Neizostavan element je i vizuelni identitet, a tvoj je veoma upečatljiv, kako je to nastalo?

Generalno, nisam nikad razmišljao o tome. Dok sam snimao spot, odvajali smo neke slike, u jednom trenutku je samo došao cover, zbog strima i cele procedure. Imao sam taj materijal od spotova i moje dve – tri slike, ta je bila najbolja. Na kraju je ispalo baš kul. Čim vidiš mene sa tim naočarama, baš izgleda strava, uklopilo se. Prepoznatljiva je ta crvena boja, ostaje upamćena.

Pomenuo si spotove i nastupe, kako se tu snalaziš, kako gledaš na to, šta te vozi?

Danas sve nekako ide u neku krajnost. Barem ja to gledam kao krajnosti, jedna od njih je ta da ili ćeš imati suviše para koje ćeš uložiti u spot i produkciju, a druga je ta gde ću ja da uradim sve sa maksimalno truda, sa nula ulaganja, da vidim dokle tu može da se ide, tako da mislim da je, kada je o spotu reč, tu skroz okej sve prošlo.

Meni je zanimljivije da nastupam kad vidim ljude kako đuskaju uz tu muziku. Rep nastupi umeju da budu katastrofa. Međutim, poslednji nastup u Ljubimcu je bio baaaaš, baš dobar. Došao sam u situaciju da je trebalo da uskočim i, umesto da otpevam četiri pesme, na kraju je išao ceo album. Prvi put mi se desilo da su ljudi u glas vikali: ajde još. Baš sam bio presrećan, došao sam kući i nisam mogao da spavam. Aha, okej, to tako izgleda. Nešto što je proizišlo iz tebe, tvoje sobe, što je daleko od tih ljudi, to veče im je bilo blisko. Baš me sad ispunjavaju nastupi.

Koliko je izazovno stvarati kad si mlad, neafirmisan, bez puno sredstava? Jedna od prednosti jeste sloboda, a šta su prepreke na tom putu, ima li ih?

Generalno, kada je o muzici reč, samo treba da postoji dobra ideja. Znam mnogo ljudi koji nisu uložili puno u novca u muziku. Naravno, možda ni ovaj tejp ne bi toliko dobro prošao da momci iz Zicera nisu obavestili sve ljude, da nisu bili uz mene. Smatram da autentičnost svakako nađe put do pravih ljudi. Na kraju krajeva, da ne nađe danas, naći će sutra, a ti ćeš već tad biti još bolji. Mislim da je bitno da ljudi shvate da treba da rade muziku koja je autentična.

Šta ti gotiviš da slušaš?

Zavisi, imam razne faze. Jedno vreme  sam slušao neki bedroom pop, ali nisam mogao da stvaram takvu muziku. Uglavnom najviše slušam elektronsku muziku, njoj se nekako stalno vraćam. Na primer, ja uopšte ne slušam rep muziku, poslednji put sam to slušao u srednjoj školi. Na nekim pesmama ima tih mekših vokala, mislim da to dolazi iz pop momenta.

Axle je nastalo kako? Približi nam ko je ta osoba iza pseudonima, ima li nekih razlika?

Axle se desio u osnovnoj školi. Pored muzike, u slobodno vreme, kad stignem, crtam grafite. U petom – šestom razredu, ne možeš da budeš baš nešto kreativan i onda samo uzmeš svoje ime i malo izmešaš slova. Stalno je to išlo kroz mene, dok sam crtao, a i dok sam stvarao muziku. Nisam mogao da se odvojim od toga i nisam želeo da delim to crtanje od muzike. To mi je kasnije donelo neke prednosti. Na primer, kad sam se zaposlio, ljudi su me znali kao Aleksu, kasnije su počeli da me povezuju sa muzikom i videli su neke moje radove koje sam crtkao na poslu, tako da, mogu da se podelim – Aleksa sam preko dana, na poslu, a sve ostalo je Axle.

Šta muzika predstavlja za tebe – ako to uopšte može da se verbalizuje?

Pre mi je predstavljala neku zamenu za psihoterapeuta, a sad priliku za upoznavanje novih ljudi i za zabavljanje ljudi.  

Da li nam pripremaš nešto novo, pesme, nastupe?

Desiće se nastup na Zapi 30. juna, Nihil, Trixy i ja ćemo raditi promocije naših albuma, a biće i gostiju. A kada je o novim pesmama reč, zanimljivo je to što svakim sledećim izdanjem podižem lestvicu i sustižem neke ljude sa kojima mogu da sarađujem. Nakon ovog tejpa, dosta mi se ljudi javilo za saradnje, što mi je jako drago. Definitivno, biće još mnogo muzike, sad ne mogu da stanem!

Fotografije: Tara Aleksić

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *