STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Ako vam se ne abortira, vi nemojte

„Neki ljudi dele letke i to je njihovo pravo“, ali pravo koje su žene izborile da same odlučuju o svom telu ne treba da postoji?

14. February 2022

Pre nekoliko dana tema o kojoj se polemisalo kako u javnosti, tako na društvenim mrežama je pravo žena na abortus. A, u stvari, sve je krenulo na ulici, i to Knez Mihailovoj, gde su deljeni leci Inicijative za zabranu abortusa. Ubrzo je društvenim mrežama počela da se širi fotografija letka, što je izazvalo reakcije žena, ali, čini se, mnogo više muškaraca. O ovoj temi (iako zvuči neverovatno) polemiše se i dalje, a situacija je dodatno podgrejana medijskim sadržajem, tačnije jutarnjim programima koji su usledili sutradan. Naime, u nekoliko jutarnjih programa na nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom vodila se debata o tome da li je abortus ljudsko pravo ili ubistvo, a po ko zna koji put, pokazalo se da se ovom problemu pristupa pogrešno, i to iz nekoliko razloga.

Za početak, tema abortusa ne bi trebalo da bude upitna, odnosno pravo svake žene da sama odluči šta želi da radi sa svojim telom (tu se misli i na prekid trudnoće) ne bi trebalo da bude nešto o čemu se raspravlja. Pa, ipak, primeri Poljske i Brazila ukazuju nam na opasnost da ovo pravo koje su žene izborile može ponovo da im bude uskraćeno.

Iako je Jugoslavija 1974. godine bila među prvim zemljama koje su uvrstile pravo na abortus u ustav (kasnije je pravo na kontrolu rađanja u Srbiji sredinom devedesetih regulisano Zakonom o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama), čini se da su njegovi najglasniji protivnici oni na koje ovaj Zakon nikako ne utiče, a to su pojedini predstavnici crkve, kao i muške populacije. Ova činjenica dodatno utiče na usložnjavanje problema koji je jasno ilustrovan pomenutim medijskim sadržajem (čitaj: jutarnjim programima i televizijskim emisijama) za koji se godinama unazad koristi isti šablom, a dešava se, kao po pravilu, uvek kada se potegne tema abortusa.

S jedne strane, u takve emisije poziva se žena da brani svoje pravo, dok preko puta nje sedi muška osoba (koja neretko predstavlja crkvu) sa ciljem da joj to pravo ospori. Ali, to nije sve. Pojedine emisije ovog tipa imaju čak i opciju telefonske ankete, gde gledaoci slanjem SMS poruke glasaju da li su za pravo na abortus ili za ukidanje istog. „Neki ljudi dele letke i to je njihovo pravo“, rečeno je u jednoj od pomenutih debatnih emisija kako bi se odbranila Inicijativa za Zabranu abortusa, ali pravo koje su žene izborile da same odlučuju o svom telu ne treba da postoji?

Ostaje upitno zbog čega je muškarac relevantan sagovornik kada se govori o telesnoj autonomiji žene, kao i zbog čega je argumentacija da je ostaviti rođeno dete u Domu za nezbrinutu decu u redu, a abortus nije? Zašto se, da bi se osporilo pravo na abortus, najčešće koristi baš taj argument?

Zbog čega je u redu da se populacionom politikom smatra slogan „Dosta reči, nek zakmeči“, dok se, sa druge strane, ne pominju loši uslovi u porodilištima i ne radi se na njihovom unapređenju (o temi akušerskog nasilja se tek ne govori)?

Istovremeno, protivnici prava na abortus u javnost iznose neistine, poput tvrdnje da on utiče na kasnije vanmaterične trudnoće, ili porast rizika od malignih oboljenja. U prvi plan često se ističe i „bahatost“ žena sklonih seksualnim uživanjima koje abortus koriste kao jedini vid kontracepcije, ali se abortus ništa manje ne pominje ni kao glavni uzročnik bele kuge u Srbiji. A šta kažu zvanični podaci?

Prema Zdravstveno – statističkom godišnjaku Republike Srbije iz 2020. godine, u Srbiji je regirstrovano 60.864 porođaja. Od svih porodilja, njih 84,3% nije imalo ranijih prekida trudnoće. U strukturi su najzastupljeniji medicinski indukovani prekidi trudnoće kojih je bilo 69,1%, od kojih je najveći broj zabeležen kod onih žena koje već imaju dvoje dece. Ovi podaci, kao i loš životni standard, materijalno stanje ili bilo koji drugi razlog nekako ne dopiru do onih koji zagovaraju zabranu abortusa, a izbor žene da nešto, bez ikakve argumentacije, jednostavno ne želi, njima je nezamisliv.

Na koncu svega, potrebno je istaći i sledeće: zabrana abortusa značila bi samo zabranu legalnih abortusa. Umesto bezbednih uslova i adekvatne medicinske nege, žene bi bile prinuđene da ovu intervenciju urade u nehigijenskim uslovima, nesterilisanim instrumentima, za šta bi doktorima davale mnogo više novca, kako je to ranije bio slučaj. Ne tako davna istorija beleži i gutanje raznih trava, ispijanje hemijskih sredstava, rađenje kiretaže iglama za pletenje i drugim oštrim komadima. Sve ovo samo zato što je abortus bio zabranjen i smatran kriminalnom radnjom. I, da, postoje žene koje trudnoće i dalje prekidaju na ove načine.

Zaključak se nameće sam: ukoliko žena želi da abortira, ona će to uraditi, a ukoliko nema drugi izbor, rizikovaće i svoje zdravlje, pa čak i svoj život. Međutim, to ne znači da njeno žensko pravo da sama odlučuje o svom telu i reproduktivnom zdravlju treba da bude unazađeno i da time bude naterana na gorenavedene odluke. „Dobronamernim braniteljima nataliteta“ koji zagovaraju zabranu abortusa ostaje pregršt tema kojima bi mogli da se pozabave, na primer: uslovima u porodilištima, akušerskim nasiljem, visinom dečjeg dodatka, zakonom o mamama preduzetnicama… Telesna autonomija i kontrola rađanja su prava koja pripadaju ponaosob svakoj ženi. Zbog toga je jedini prost i logičan odgovor svim protivnicima abortusa: ako vam se ne abortira, vi nemojte. Ali, nemojte ugrožavati tuđe pravo da, ako želi, to i učini.

Preporučeni tekstovi

Usamljenost

Usamljenost

Šta sve radimo da bi smo izbegli usamljenost u današnje vreme? Koliko je ona strašna i da li mora uvek biti loša?

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *