Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Aktivisti ZA Krov nad glavom: Ko štiti zaštitnike?

O čemu govorim kad govorim o aktivizmu?
Piše: Lena Malešev

11. March 2020

Združena akcija Krov nad glavom je nastala neposredno posle aprilskih protesta 2017. godine kao koalicija više organizacija i pojedinaca koji su se bavili stambenim pitanjem i ranije, problemom koji traje već godinama. Prva akcija same organizacije bila je podizanje krova kuće jedne romske porodice na Vidikovcu koju su huligani razrušili. Takvih akcija je bilo i kasnije, ali ono po čemu su danas najprepoznatljiviji je solidarno sprečavanje iseljenja. Ostale aktivnosti Združene akcije su i prikupljanje novca za ugrožene, kao i za kazne koje aktivisti dobijaju.

Kako bismo se bolje upoznali sa aktivnostima ove organizacije, sa kojim se izazovima suočavaju i za koga i šta se bore razgovarali smo sa Dušanom Dudukovićem ispred Krova nad glavom u Beogradu i Danijelom Ristić i Mihajlom Nikolićem iz Združene akcije u Novom Sadu. Oni su bili su prisutni na skoro svim pokušajima iseljenja u svojim gradovima i već su dobro upoznati sa mehanizmima delovanja što policije, što izvršitelja. 

Kada je reč o samoj strukturi i organizaciji u okviru Združene akcije, Mihajlo Nikolić naglašava da su aktivnosti podeljene: „Neki od nas se bave delovanjem putem društvenih mreža, neki obavljaju terenske zadatke poput deljenja flajera, lepljenja nalepnica, plakata… Najvažniji deo terenskog rada jeste rad referenata. Referenti preuzimaju slučajeve i sastaju se sa ljudima koji su u problemu, preuzimaju dokumentaciju koja se odnosi na njihov slučaj i sve to iznose pred naš kolektiv na sastanku. Ono što svi zajedno radimo jeste odlazak na deložaciju i sprečavanje izvršitelja i policije da izbace ugroženu porodicu ili osobu iz njihovog jedinog doma”.

Prava koja ZA pokušava da zaštiti su osnovna ljudska prava među kojima se posebno ističe pravo na dom, ipak – pravna pozadina u slučajevima sa kojima se aktivisti ove incijative susreću je naoko komplikovana, ali aktivisti veoma jasno ističu gde škripi.

Dušan Duduković ističe da su dva zakona promenjena zbog Krova nad glavom: „Sada je svaka pretnja, provokacija (pritom oni odlučuju da li su isprovocirani) tretirana kao napad na službeno lice i povećane su kazne za solidarne građane koji pokušavaju da spreče iseljenja, kojima može uslediti zatvorska kazna. Taj zakon je donesen upravo zbog ZA – da bi se kriminalizovala solidarnost. Kada su najavljene izmene ovog zakona, poslali smo predlog izmena i bili smo uveravani da se o našim predlozima raspravlja. Međutim, ništa od toga na kraju nije usvojeno. Naš najvažniji zahtev bio je da jedini dom mora biti zaštićen zakonom, da niko ne može biti izbačen iz poslednje nekretnine koju ima, ma koliki dugovi bili.”

Pored zakona koji im nije naklonjen, aktivisti su se vremenom svikli na razne „trikove“ izvršitelja.

Mihajlo Nikolić ističe da policija i izvršitelj veoma često dolaze nenajavljeno i na taj način žele da onemoguće okupljanje solidarnih građana: „Recimo, u slučaju porodice Vajdić, blokirali su celu ulicu i na taj način onemogućili okupljanje. Prilikom iseljenja Slobodanke i Miroslava Ninića izvršiteljka je angažovala „pregovarača“ koji je imao zadatak da nagovori Slobodanku Ninić da izađe iz stana, da bi joj ubrzo nakon toga policija tokom upada u stan slomila ruku,” ističe Nikolić.

Dušan dodaje još nekoliko primera pokušaja policije i izvršitelja da uspeju u svojoj nameri i spreče odbranu iseljenja: „Imali smo, na primer, jedno iseljenje pre godinu dana koje smo uspešno sprečili. Međutim, narednog jutra je policija slagala sina da su mu roditelji rekli da izađe. Kada je otvorio vrata, oni su ga izvukli iz stana i doveli bravara da promeni bravu. Mi smo došli naknadno i pokušali da ih blokiramo. To je trajalo ceo dan i neuspešno se završilo. Najčešće pokušaju da dođu pre nas. Na primer, u Ustaničkoj ulici u leto 2018. godine došli su u pet ujutru i blokirali celu ulicu, od tada imamo praksu da dođemo noć ranije u dom porodice kojoj je najavljeno isleljenje narednog jutra. Imali smo i situaciju da nas je, kada je iseljenje sprečeno, policija čekala u ulazu da bi nas legitimisali i kaznili. Nas je dvadeset bilo u stanu i satima smo čekali da policija ode. Kada su došli naši prijatelji, izmešali smo se sa njima i policija više nije mogla da nas legitimiše. Zvali smo bili i medije i kako su ljudi počeli da se sakupljaju, policija se povukla.  Postoje i takve priče, a postoje i one dosadne, i bolje je kad je tako”, objašnjava Duduković.

Danijela navodi da su se dešavale različite situacije na iseljenjima kada policija pokušava da zaplaši, ali da aktivisti znaju da nisu nikakvi kriminalci, drže se svi zajedno i imaju veliku podršku u javnosti. Ipak, postoje i kazne kao posledica nepoštovanja zakona: „Kada dobijemo prijave, ili imamo advokate koji nas brane pro bono ili, ako je kazna novčana, organizujemo različite događaje na kojima sakupljamo novac za te kazne. Ono što je najvažnije je da znate da u takvim situacijama niste sami i da imate podršku, mi se ne razilazimo kad je teško”.

Ne treba zaboraviti da su članovi i članice ZA mladi ljudi koji imaju i druge obaveze. Danijela objašnjava kako aktivnost u Združenoj akciji ne utiče na ostale obaveze direktno, prosto kada neko nešto ne može da radi, ne mora, međutim, obaveze ispaštaju u tom smislu što jednom kada shvatite važnost svega ovoga, ne možete baš da okrenete leđa: „Ne mogu ja da odem i mirno sedim na predavanju ili učim, dok su mi saborkinje i saborci na iseljenju”. 

Aktivisti su jednoglasno saglasni i zaključuju da najveću zaslugu za to što nastavljaju da se bore ima javnost koja ih podržava, kao i misao na porodice kojima treba pomoći.

ZA Krov nad glavom i njeni aktivisti i aktivistkinje se bore i štite prava naših komšija, rođaka, prijatelja. Kada se radi o socijalnoj pravdi, pravima žena, radnika uvek moramo imati svest o tome da smo i mi jedni od njih. Deklaracija o pravima čoveka i građanina tekovina je Francuske revolucije, ali se čini da nam je taj koncept stran i dan danas. Da li aktivista nema dovoljno, jer su mladi inertni ili je pojam ljudskih prava nešto što se u Srbiji i dalje bori za svoje mesto pod suncem? Ipak, čini se da je društvo bitan faktor, koji mlade čini inertnima i da se krećemo u začaranom krugu, a taj krug prekidaju: svest, savest i saosećajnost.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!