fbpx

Aleksandra Tatić: Mladima sa kreativnim potencijalom bih poručila: (u)pusti se!

Sa Aleksandrom Tatić aka Lenka O razgovarali smo o vezu, handmade-u, malim proizvođačima, društvenim mrežama, kao i njenom kreativnom razvoju.

29. May 2020

Sa Aleksandrom Tatić aka Lenka O razgovarali smo o vezu, hendmejdu, malim proizvođačima, društvenim mrežama, kao i njenom kreativnom razvoju

Aleksandra Tatić je mlada Novosađanka zainteresovana za različite forme istražavanja kreativnosti. Osnovne studije je završila na Fakultetu tehničkih nauka, na odseku za Scensku arhitekturu, tehniku i dizajn. Pored toga što se bavi dizajnom prostora SCENIab-a za razne događaje, ona je i autorka najrazličitijih kreativnih radova stvorenih tehnikom veza.

Na svom instagram profilu @o.lenka.o deli brojne radove izrađene tehnikom veza čija je autorka. U slobodno vreme svira klavir, pleše i piše. 2016. i 2018. godine period od mesec dana je posvetila obilasku Evrope biciklom – od Italije do Portugala!

Razgovarali smo s njom o njenim počecima, o tome šta bi poručila mlađoj sebi kao i mladima koji u sebi osećaju izuzetan kreativni potencijal, ali i o tome kako se trendovi u vezi sa hendmejdom menjaju i šta je u trenutnoj ekspanziji.

Imajući u vidu da je prva tvoja fotografija objavljena na instagram profilu @o.lenka.o 2015. godine, da li to predstavlja realnovreme tvog početka bavljenja vezom ili si počela ranije?

Sa vezom sam se prvi put susrela još dok sam bila u osnovnoj školi, tako da ta ljubav već dugo traje. Profil Lenka O napravljen je tek kada sam formirala ideju šta tačno želim da radim i pod kojim imenom. Tada, 2015. godine, to su bile samo ogrlice, a postepeno sam se okrenula većim formatima.

 Da li si pohađala neki kurs ili si samostalno naučila da vezeš?

Naučila sam da vezem sama, uz pomoć nekoliko tutorijala sa YouTube-a, kad zagusti. Svakako preporučujem bilo kakvu vrstu pomoći, ali ima nešto u tome kad sam pokušavaš da prokljuviš problem.

Kako si se zainteresovala baš za ovu vrstu kreativnog stvaranja?

Sve se desilo spontano. Pronašla sam prabakinu kutiju punu raznog konca i brzo shvatila šta sa njim da radim. Bilo mi je dovoljno izazovno da nastavim time da se bavim.

Kada se osvrneš na svoje početke iz današnje perspektive, da li si zadovoljna procesom kroz koji si prolazila?

Mnogo volim proces u svakom smislu, jer je zapravo on ta uhvatljiva linija promene. I u životu i u vezu, svakim korakom učila sam nešto novo, usavršavala tehniku a onda pomoću novog alata dolazila do inspiracije, koja dalje vodi na sledeći nivo. Kao neka igrica. I baš tako i bude – nekad uspešan, nekad manje uspešan, a nekad havarija. Mene je proces svakog rada pojedinačno, a onda i kada pogledam ukupno, uvek učio strpljenju.

Šta bi poručila mlađoj sebi koja tek počinje?

Uh, rekla bih joj da se što pre baci i predstavi stvarnom svetu i da je u redu da hobi ponekad bude prioritet, jer nikad ne znaš šta će iz toga izaći.

Koliko misliš da je danas među mladim ljudima važan kreativni rad i kreativno izražavanje?

Mislim da je onima koji imaju bilo kakav dodir sa kreativnim radom on stvarno važan, jer je to vid komunikacije, a neretko i jedini način da se pojedinac izrazi. Možda danas to nije neki „tradicionalni“ vid izražavanja pa ga zato ne prepoznajemo, ali on svakako postoji.

Čini se da instagram zajednica najrazličitijih rukotvorina i kreativaca raste iz dana u dan. Kakav je tvoj pogled na mrežu podrške među ljudima koji se bave sličnim poslom ili hobijem? Oseća li se tenzija u smislu rivalstva ili je više u pitanju prijateljska atmosfera?

To je tačno, zajednica stvarno raste! Kada sam krenula javno da se bavim vezom, čini mi se da domaćih dizajnera gotovo nije bilo. Sada se situacija drastično promenila i mnogo mi je drago zbog toga. Super je što postoji ta veza između tradicionalnog umeća kao što je vez i njegove upotrebe danas, i što se (samim tim) sve više ljudi za njega interesuje. Zato ne bih rekla da postoji rivalstvo jer svi imamo drugačiji izraz, prosto nismo konkurencija jedni drugima, bar ja tako vidim. Međusobno se podržavamo i delimo različita iskustva.

Kada smo kod društvenih mreža – koliko su one zaista važne u promovisanju svog kreativnog rada? Da li je put do publike i potencijalnih kupaca olakšann pojavom i upotrebom društvenih mreža?

Koliko su važne uverili smo se u doba epidemije, kada su postale jedino mesto susreta. Moram priznati da retko pribegavam promocijama, pre verujem da publika nađe put to mene. „Problem“ sa ručnim radovima je to što sam proces pravljenja iziskuje mnogo vremena, pa onda ni dovođenje publike putem promocije nema posebnu ulogu, ako to znači da više ne mogu da postignem sve da uradim. Ipak, za mene je najvažniji kontakt uživo i volela bih da postoji više prilika za izlaganje radova i taj susret sa ljudima.

U vezi sa tom temom, da li novu instagram opciju podrške malim biznisima smatraš korisnom i kakav je tvoj ugao gledanja na nju?

Moje iskustvo sa tom opcijom je da je ona odlična za umrežavanje i međusobno upoznavanje brendova, otkrila sam mnogo zanimljivih profila. Nisam sigurna koliko su naši storiji doprli do ljudi van zajednice. U svakom slučaju je lep osećaj kada te neko podržava i preporučuje.

Koji su tvoji omiljeni mali brendovi?

Baš ih je puno. Neki koji su mi omiljeni u poslednje vreme su Ganka, Dunja Ignis, Bi Žu, Manonija, Cinnamon Ceramics, Dulsineja, Naša Posla, Greška, JJ Agenda, Mina Hura, Magdalena K, Muno notebooks, Meesli clothing

Da li „veruješ“ u inspiraciju, ili si više tip osobe koji smatra da su „ideje i inspiracija svuda, a najvažniji trud i rad“?

Mislim da je njihova sinteza ključna. Zanat je zanat, a inspiracija je vizija koju je nemoguće dostići bez puno rada. Inspiracija je važna, jer bez nje ostaje samo savršena tehnika koja sama za sebe nema šta da kaže. Ali, i inspiracija se vežba.

Šta za tebe predstavlja kreativnost?

Nešto neizbežno.

Po tvom mišljenju, koliko je važno za mlade ljude da pronađu određenu strast, hobi… Nešto što ih zanima i čemu bi se mogli posvetiti?

Mladi ljudi danas imaju ogroman izbor na svakom polju. Možda je to dobro, a možda je upravo taj dijapazon svega i svačega ono što je parališuće. Osim toga, dolaze generacije koje su više nego ikad fokusirane na sebe, na ono što njih privlači, čime žele da se bave i kako žele da se predstave. To mi deluje kao ohrabrujuć početak za istraživanje interesovanja. Za mene je bilo od ogromne koristi to što sam oduvek želela sve. I odmah, ako može. Te želje su me godinama vukle na razne strane, ali kako tokom odrastanja imamo sve manje slobodnog vremena, nekako se iskristališu najveće ljubavi. Važno je negovati talente i strasti, one ostanu kao neke vatrice koje nas kasnije greju i izvlače iz raznih slepih ulica. Važno je čuvati taj unutrašnji svet, da imaš gde da odeš kad ti se ne ide u realnost.

Nezaobilazna tema prethodnih meseci je svakako situacija epidemije virusa u kojoj živimo. Kako si se ti osećala i ponašala tokom ovog perioda? Koliko je uticalo na tvoju kreativnost i da li si zapazila veću ili manju motivaciju za njenim izražavanjem?

Za mene je ovaj period bio jedan veliki predah tokom kog se nisam osećala krivom što sam stala, jer je stao ceo svet. U tom smislu sam bila motivisana da nadoknadim sebi neke stvari koje su se dugo nalazile na čekanju, a koje su mi nedostajale – knjige, filmovi, serije. Ponekad tražimo još i još od sebe a ispražnjeni smo. Zato mi je ova pauza prijala – napunila sam baterije, nagomilala ideje i posvetila se onome što me ispunjava.

Da li misliš da ljudi i društvo danas dovoljno cene ručno izrađene predmetei da li vreme hendmejdazapravo tek dolazi?

Mislim da je drastična razlika u prihvatanju hendmejd proizvoda kod nas i u inostranstvu. Čini mi se da je ovde neprihvatljivo baviti se, zarađivati i živeti od posla koji nije mukotrpan. Hendmejd je popularan konstantno, ali fokus se menja: trenutno je vez doživeo ekspanziju. Generalno, ljudima su ručno rađene stvari lepe, ali mislim da im nije jasno zašto to košta. Deluje mi da će se to promeniti.

Koji su tvoji planovi za naredni period? Čemu ćeš biti posvećena; šta će biti u tvom fokusu?

U prethodnom periodu smo videli da planovi ne vrede mnogo. Šalu na stranu, ne mogu reći da sam neko ko planira, ali u budućnosti vidim pametno raspoređivanje nakupljene energije i ideja, privođenje kraju master rada, nadam se moru i uživam u „sada“.

Šta bi poručila mladima koji osećaju da imaju izuzetan kreativni potencijal, ali se plaše da ga izraze?

Isto što i mlađoj sebi: (u)pusti se!

Fotografije: Privatna arhiva

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *