fbpx
STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Amir Tavakoli: Trudim se da dočaram probleme u društvu i socijalnim odnosima bez osude

U susret filmu Drugo ja koji će biti prikazan na ovogodišnjem Merlinka festivalu, razgovarali smo rediteljem ovog ostvarenja

1. December 2022

Film Amira Tavakolija Drugo ja u središtu radnje ima trans devojku Kimiju, rođenu kao Kaveh u tradicionalnoj iranskoj porodici. Kako bi izvršila operaciju pola, potrebna joj je saglasnost oca, koji ne želi da ni da čuje za nju. Ovo ostvarenje sagledava situaciju iz perspektive nje same, ali i članova porodice s naročitim akcentom na emancipovanog i saosećajnog brata. Sa rediteljem filma razgovarali smo o ovom ostvarenju i njegovom rediteljskom radu u Iranu, kao i društvenoj klimi u kojoj je ovaj film nastao.

Možete li nam reći malo više o vašem radu koji je prethodio filmu „Drugo ja“? Snimili ste do sada nekoliko kratkih ostvarenja…

Snimio sam pet kratkih filmova pre ovog dugometražnog, i u svima se bavim društvenim temama i međuljudskim odnosima. Trudim se da dočaram probleme u društvu i socijalnim odnosima bez osude. Kao filmski autor, znam da je moja dužnost da ispitam kulturu svog društva i sveta kroz filmove.

Kako ste došli do ideje za film „Drugo ja“?

Ideja za film je došla kada sam se susreo s ljudima o kojima govorim u filmu, shvatio njihov bol i patnju u porodici i društvu. Nakon istraživanja i razgovora sa mnogim ljudima iz ove zajednice, došao sam do zaključka kako mnoga verovovanja na ovu temu zasnovana na tradiciji, pogrešnim načelima i ignorisanju od strane svih ljudi i njihovih porodica, prouzrokuju patnju, bol, depresiju, suicid i seobe. Na ovim osnovama sam razmišljao o stvaranju filma kako bih podigao svet u društvu i među ljudima. Trudio sam se da dočaram realnost života ove zajednice bez predrasuda i osude.

Opredelili ste se da priču ispričate iz perspektive emancipovanih glavnih junaka, koji su otvoreniji za temu od njihovih roditelja. Kako vidite taj generacijski konflikt u Iranu?

Kao i većina ljudi na svetu, naš narod je obrazovan i svestan, u skladu sa razvojem globalne nauke i svesti, naročito na polju društvenih tema i individualnih sloboda. Problemi trans zajednice u svetu se smanjuju sa povećanjem globalne svesti. Kao i svaki drugi problem, i ovaj će biti rešen s protokom vremena i ti ljudi će biti prihvaćeni u društvu.

Čini se da je lik majke znatno senzitivniji od oca?

U filmu lik majke ima više razumevanja od oca, što je povezano sa rodom i materinskim nagonom prisutnim kod svih živih bića. Trudio sam se da prikažem tradicionalnu iransku porodicu i tradicionalne odnose zasnovane na realnosti. U filmu se majka suočava sa izazovom, rastrzana između iranske tradicije i majčinske ljubavi; ona je pasivna i frustrirana zbog tradicionalne atmosfere u društvu.

Kako vidite vašu poziciju u kontekstu iranskog filma, ima li prostora za ovakva ostvarenja?

Uz podršku producenta, mogao sam da prikažem sopstveno razmišljanje o ovoj osetljivoj temi u mojoj zemlji sa više slobode nego drugi reditelji. Zbog društvene klime i vlasti, postoje mnoge restrikcije i tema je osetljiva, pa je i rediteljski rad na ovom filmu bio teži nego da je u pitanju neka druga društvena tema. Srećan sam što sam bio prvi iranski reditelj koji je uspeo da se bavi ovom temom, uzevši u obzir sva ograničenja i osetljivosti, i što nisam emigrirao kao drugi.

Umetnik pripada svojoj zemlji i treba da preduzme korake kako bi unapredio kulturu vlastitog naroda, čak i u takvim okolnostima.

 Kakav je do sada bio festivalski život filma?

Film je učestvovao na 15 međunarodnih festivala. Na većini je bio nagrađen ili u užem izboru za nagrade, a percepcija je bila veoma pozitivna i dobra za film, što mene i glumce čini veoma srećnim. Deo novčanih sredstava donirali smo trans zajednici.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *