Anime filmovi i serije koji su oblikovali mejnstrimm kulturu

Upoznajte se sa tri anime ostvarenja koja su uticala na mejnstrim kulturu kakvom je danas znamo
Autor/ka Lena Malešev

1. August 2020

Anime ili japanimacija postoji još od 1917. godine, a na japanskim ekranima prisutni su od 1958. godine. Anime se probija na Zapad krajem osamdesetih i počinje da menja način na koji je animacija percipirana. Šta se desilo kada je Japan probio metaforičku barijeru i stupio na ekrane „zapadnjaka”? Ekspanzija manga stripova i anime filmova i serija odličan su primer obrnute globalizacije – kada je Zapad taj koji je „pokoren”. Ljudi koje je anime „pokorio” nazivaju se weeb-ovi. Ono što ne možemo da vidimo jeste koliko je dubok uticaj ovih ostvarenja na mainstream. Ovde ćemo izostaviti čuvenog Hajao Mijazakija koji je za svoj rad dobio priznanja poput Zlatnog medveda i osvrnuti se na ostvarenja koja su imala komercijalniji uspeh. Ako ne smatrate sebe weeb-ovima, možda ćete uskoro poželeti da dobijete tu titulu.

Akira (1988) – Kacuhiro Otomo

Imamo, dakle, dvojicu Akira koji su Japan otvorili svetu – Kurosavu i anime film. Ovaj film bez sumnje predstavlja prekretnicu, kako za anime, tako i za zapadnu kulturu. Smatra se najvažnijim anime filmom u istoriji, a mnogi se slažu da nijedan film posle njega nije imao toliki efekat (bilo na japansku ili zapadnu kulturu). Ono što je ovaj film uradio jeste da je prešao barijeru koja je postojala između japanskog animea i Holivuda i postavio temelje za sve naredne filmove i serije koje dolaze – Dragon Balls Z, Ghost in the shell… Na Zapadu je prikazan prvi put 25.12.1989. samo nedelju dana nakon prve epizode čuvene serije Simpsonovi. Dakle, postapokaliptični sajber-pank film, precizno govoreći.

Ukratko, pratimo dva momka u distopijskom gradu Neotokio 2019. godine. Jedan od njih posle nesreće stiče telekinetičke sposobnosti i počinje da saznaje o Akiri. Film ima duboko korenje u japanskom iskustvu Drugog svetskog rata, ali je i u vezi sa svim futurističkim težnjama velikog grada. Ovde ćemo ukratko navesti neka dela gde se Akira javlja.

Omot albuma Graduation

Prvo treba početi sa Kanje Vestom, velikim ljubiteljem Akire. Omot ploče za album Graduation inspirisan je plišanim medvedom iz filma, kao i spot za pesmu Stronger. I Majkl Džekson je u spotu za pesmu Scream ubacio jednu scenu iz ovog filma. Filmovi poput Midnight Special, Chronicle, Incepcion i Looper jasno su stvarani pod uticajem „Akire“ koji je postavio temelje za moderan si-fi žanr. Možemo čak i da se setimo Netfliksovog hita Stranger things koji takođe prati dete sa telekinetičkim sposobnostima koje pokušava da spreči uništenje sveta.

Tu su i stripovi, naravno, Descender, autora Džefa Lemira, a Babs Tar i Brenden Flečer (autori Batgirl) naveli su i Akiru kao uzor. Zanimljivo je i to da se u filmu spominju i Olimpijske igre 2020. kojima preti da se ne dese! I, za kraj, moramo spomenuti i Džordža Lukasa u čijem se filmu The clone Wars vidi jasan uticaj legendarnog Akire.

Ghost in the Shell (1995) – Mamoru Ošii

Neki, možda, ne znaju da je film koji je čuvena Skarlet Johanson snimila rimejk anime filma (nastalog, naravno, po mangi). „Duh u oklopu“ se dotiče pitanja o kojima ćemo svi mi morati uskoro da razmišljamo. Šta čoveka čini čovekom? Da li je mozak u androidnom telu i dalje čovek? Ima li svako svog duha? Može li se duh roditi iz veštačkog mozga? Šta, dakle, znači biti čovek? O svemu ovome razmišljamo prateći Motoko Kusanagi – sajborga sa umom koji je izgubio svoje „prirodno” telo. Šta je ono zbog čega je ovaj film “zaslužio” holivudski rimejk?

Pre svega, i dalje govorimo o sajber-pank žanru. Po pitanju animacije, ovaj film je spojio „cel” animaciju sa CGI-em, što je za ono vreme novitet i zbog toga se smatra vizuelnim remek-delom. Film je realističan i zato nije ni čudno što su sestre Vačovskis lako uspele da u svom filmu izimituju neke scene. Govorimo o Matriksu. Tu su scene sa pijacom koje se javljaju u oba filma, način na koji se likovi priključuju na „mrežu”, scena u predvorju od kamena direktna je asocijacija na poslednju scenu ovog anime filma. Pa čak i sama slova sa naslovom i imenima producenata, čuveni close-up-ovi i scene u kojima se Motoko i Neo bude.

Najupečatljivija od svih je poslednja scena „Duha“, kada budete videli, ko je gledao Matriks odmah će se setiti zastrašujuće bube-insekta iz Matriksa. Zanimljivo je da neki tvrde da je glumica Keri-En Mos dobila ulogu zbog svoje sličnosti sa Motoko. I čuveni Džejms Kameron nazvao je ovaj film izvanrednim delom fikcije, te možemo pričati i o sličnosti „Avatara“ sa „Duhom“. Neke paralele možemo naći i sa „Incepcion“ ako govorimo o deljenju svesti koji je glavni motiv oba filma. Kada pogledate original i gorenavedeni rimejk, pomislite da li je ovaj film „zaslužio” holivudski rimejk.

Dragon Ball Z (1989-1996) – Daisuke Nišio (#1-#199) Šigejasu Jamauči (#200-#291)

Sama činjenica da skoro i da nema osobe mlađe od 35 godina koja ne zna za DBZ govori dovoljno. Da li ste znali da je Goku trebalo da bude maskota Olimpijskih igara u Tokiju 2020? Hajde da vidimo zašto. Ova saga nastala je kao nastavak serije Dragon Ball, a i danas ima svoje nastavke i ne čini se da će se to vreteno oko kojeg se priča vrti ikada zaustaviti. Tu su Dragon Ball Kai, Dragon Ball GT, Dragon Ball Super.

Mnogo je repera koji su otvoreno govorili o svojoj inspiraciji I ljubavi prema animeu, neke od njih smo pomenuli. Ko je slušao repera Juice Wrld-amogao je u pesmi Wishing Well poslednjeg albuma Legends never die da čuje zvučni efekt iz ove serije. Na primer, Soulja Boy ima pesmu Goku, Sik World pesmu koja se zove upravo Dragon Ball Z, tu je i Denzel Curry sa pesmom Ultimate, a spisak se nastavlja. Sličnost o kojoj mnogi pričaju je ona između DBZ-a i serije Boondocks čiji je autorAaron McGruder. Uticaj DBZ-a na njegov rad je očigledan, ali je očigledna i nova dimenzija animiranog filma koju McGruder donosi.

DBZ je možda i najekspanzivnija franšiza I bolji je primer globalizacije od Koka Kole same. Jedan od razloga može biti i činjenica da ljudi koji su rasli uz DBZ ne prerastaju isti. Ako bismo pravili paralelu, zapadna verzija ove uspešnosti bili bi Simpsonovi. Ipak, čini se da je zadatak teži kada radnju treba nastavljati, uvoditi i razvijati likove i stvarati čitav univerzum Dragon Ball-a. Govorimo o vremenskom periodu od 1988. do 2018. Setimo se samo svih sitkoma koji liče jedni na druge posle pete sezone. Danas serije koje su uspešne kao da ne smeju da traju više od tri sezone (uključujući i GOT). A u međuvremenu, DBZ uspeva da održi nivo i da ne „ukalja” svoje ime već 31 godinu.

Tagovi:

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *