fbpx

Arheologija Ili kako ubiti stereotipe

Predrasude o arheologiji su toliko učestale da je dovoljno da kažem šta studiram i osobe koje nemaju nikakvu poveznost sa njom započeće razgovor sa jako pogrešnim informacijama, smatrajući da je naše samo da kopamo i tražimo ćupove pune zlatnika. Postavlja se pitanje: ko daje nepotpune informacije koje društvo upija i zašto su greške u tim informacijama, posebno vezane za naučne fenomene, postale sve učestalije?

Sam pomen arheologije dovodi u pitanje moju budućost i kako razmišljam da živim od toga. Svako od nas, bio on naučnik ili umetnik koji je izabrao da se bavi svojom strukom, svestan je o trenutnom problemu zapostavljanja društvenih nauka i manje pažnje posvećene umetnosti ili drugim sličnim profesijama.

Koliko je stručnost i informisanost bitna u medijima zapravo?

Koliko je bitno ko stoji iza teksta? Slušajući razne govore na domaćim frekvencijama, shvatila sam da stereotipi i neka vrsta lične dezinformacije postaju sve veće u društvu. Predstava stvari na televiziji o određenim fenomenima koje nisu u našoj struci postaju sve češći vid znanja, ali pitanje je koliko su te informacije tačne i koliko zaista objašnjavaju neki pojam, disciplinu ili razmišljanje.

Naravno da priloga i objava u novinama ima, ali s obzirom na opseg istraživanja i rada naučnika, saradnika, istraživača ili umetnika, i dalje je ta pažnja mala. Na televiziji se jednom u mesec dana može naći emisija koja pravi reportažu o arheologiji u Srbiji, dok u novinama informacije u vezi sa arheologijom obično imaju nepotpune informacije i spadaju u domen pseudoarheologije.

Dobra stvar je da postoje ljudi koji se bore protiv dezinformacija i poznata im je učestalost lošeg pristupa od strane medija i vesti.

Jedna od njih je Sofija Dragosavac, koja je na doktorskim studijama arheologije na Filozofoskom fakultetu u Beogradu. Ona smatra da je glavni problem u pristupu medija prema nauci, smatra da je jako bitno kako raspolažemo informacijama koje nam padnu pod ekran i koliko su te informacije tačne i proverene u domenu nauke.

Sofija razgleda materijal pronađen na lokalitetu Orlovača (Srbija), septembar 2019

,,Svesni smo mi da nemamo svaki dan nova otkrića koja će biti zanimljiva široj narodnoj masi, ali mislim da ipak treba da se posveti više mesta u medijima, posebno i samim naučnicima, a ne samo javnim ličnostima i trenutnim popularnim programima’’, smatra Sofija.

Zašto je društvo dezinformisano i zašto određene discipline nisu prikazane na način na koje zaslužuju?

,,Društvo je neinformisano, pre svega, zato što se u medijima plasiraju različite informacije, dok su nauka, a između ostalog i arheologija, po strani. Uglavnom se javljaju u rubrikama zanimljivosti. Eventualno se ponekad javi kultura ili nauka koje se, naravno, redovno ne apdejtuju’’, nastavlja Sofija Dragosavac.

Primer ovog problema evidentan je iz jednog od najpopularnijih naslova na našim prostorima koje ljudi sve više prate i dele putem društvenih mreža, a našli su se na  Telegrafu i Kuriru. Izvor: printscreen Telegraf.rs

Izvor: printscreen Kurir.rs

Verovatno ste svi upoznati sa ovom tezom najstarijih Srba, koja je u poslednjih godinu dana izrazito aktuelna, kako u novinama, tako i kraj malih ekrana. U novinama se pojavljuju razne ličnosti koje propagiraju naučno osporavana mišljenja o Balkanskom narodu i trude se da se bez ikakvih tačnih dokaza ono što govore prodaju kao istinu. Takođe, dolazi i do malo drugačijeg pristupa u kom novinari okreću reči naučnika i slobodno ih tumače javnosti kako bi propagirali nacionalizam.

Kako sve ovo utiče na arheologiju?

,,Utiče prevashodo tako da ljudi ne znaju šta je zaista arheologija, ne shvataju sam pojam discipline, odnosno sa čime se mi to zapravo bavimo. Najčešće nas ljudi mešaju sa arhitekturom, nekad nas čak mešaju i sa istorijom. Svojom neinformisanošću ljudi štete arheološke lokalitete, poslužiću se terminom  divlji kopači, koji misle da nije nezakonito što sami pokušavaju nešto da pronađu, a možda čak i prodaju na crnom tržištu’’, rekla je Sofija i napumenula jako bitnu činjenicu da je svako uništavanje arheološkog lokaliteta, to jest kulturne baštine,  zakonom zabranjeno!’’

Kako pristupiti stereotipima u medijima?

,,Pre svega, edukacijom društva razbijamo te stereotipe, ali, naravno, nekad baš ti stereotipi nisu loši jer su primamljiviji za opštu narodnu masu. Da razjasnimo na šta mislimo kada kažemo stereotip: arheolozi nisu Indijana Džouns, arheologija nije istorija, već je posebna disciplina. Bilo bi dobro da regionalni muzeji, zavodi za zaštitu spomenika i sam fakultet posvete više vremena edukaciji stanovništva i time razbiju stereotipe i sačuvaju arheološka nalazišta od uništavnja’’, zaključuje Sofija.

Edukacija je jedan od vodećih rešenja bilo kojih dezinformacija koje čujemo ili pročitamo. Svojim aktiviranjem, kao pojedinca u polju različitih diskusija vezanih za nauku, umetnost i obrazovanje, menjamo sliku nauke i umetnosti koja je pogrešno predstavljena javnosti.

Kako studenti vide odnos arheologije i javnosti?

,,Ne vidimo arheologiju u Srbiji, prisutna je, postoje lokaliteti, postoje mesta koja još uvek nismo otkrili, informisanost jeste prisutna. Drugim rečima, koliko je javno, toliko je individualno. Ako te kao pojedinca ne zanima ono što ti se servira u medijima, nećeš se interesovati, ako nije nešto vredno ili zlatno, ljudi se neće interesovati. Glavni problem koji ja vidim jeste politika, to je glavna tema zanimanja u našoj državi, ona kontroliše informacije koje dobijamo preko medija, interneta i emisija. Ima govora o otvorenim putevima i fontanama, ali nema ozbiljnog razgovora o kulturnoj baštini. Grade se novi projekti, a ono što se nalazi ispod njih kao jedno kulturno nasleđe, skrnavi se i uništava’’, kaže Teodora Milovanović, studentkinja treće godine osnovnih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Politika je deo našeg društva i ona vuče lance u svakom domenu jer joj je publika potrebna da opstane i održi sistem, ona ne stagnira, nego je promenljiva, a samim tim i sve ono što je pod njenom kontrolom svesno ili nesvesno dolazi u fazu promene.

,,Kad tražiš bilo koju informaciju u vezi sa arheologijom kod nas, šta ti prvo izlazi? Netačne informacije o vinčanskom pismu ili skrivenim ćupovima od zlata. Koliko u selima meštani kopaju u nadi da će pronaći baš te ćupove, govori nam koliko mediji kontrolišu javnost’’, kaže Anđela Zdravković, studentkinja druge godine osnovniih studija arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Feminizam u arheologiji ili da li je to ona uzela da kopa?

,,Položaj žena je bolji u odnosu na sam početak arheologije u Srbiji. Danas je na lokalitetima u većini slučajeva uspostavljena ravnopravnost u smislu rada između kolega sa kojim radimo, kopanja i nošenja materijala, a ne samo rada sa keramikom za žene kao što je bilo nekad’’, govori Anđela. Takođe pominje da, iako je odnos poboljšan, pobornika starih stavova i dalje ima, ali u dosta manjem broju.

Teodora Milovanović istakla je da je dobro, u odnosu na početak, kada su žene bile skroz izbačene iz te slike i diskriminisane. Ona naglašava i da je muški deo ekipe informisan i da nemaju kolege koje razmišljaju da žene treba da samo peru nalaze ili ne budu na terenu, svi pomažu jedni drugima i druže se.

 ,,Jednaki smo u očima drugih i mislim da je to bitno." - Teodora Milovanović

Kako da se borimo sa pseudo-pristupom u novinarstvu i medijima? Za početak, omogićimo rad ljudima koji se godinama trude da govore istinu u bilo kom vidu društvenih i političkih tema i pre svega im pružimo finansijsku podršku koja im je potrebna. Ovim mislim na sve mlade ljude koji vas svaki dan informišu kroz nezavisne onlajn magazine i njima šaljemo posebnu podršku. To su školovani novinari, umetnici i  budući naučnici koji pišu bitne tekstove u polju novinarstva i tako pružaju prave informacije široj javnosti.

Moguće rešenje ovog problema nije u tekstu, ono je u vama i meni. Treba da ga nađemo kroz društvenu odgovornost, angažovanje i upornost da poblem nestane.

 

Autorka teksta: Anđelika Babić

Autorke fotografija: Tamara Dogandžić, Teodora Milovanović, Anđela Despotović i Anđelika Babić

 

Ostavi komentar