STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Back in my days: Dvadeset godina filma Osam milja

Šta se od detalja iz filma Osam milja može smatrati faktografijom suštinski nije ni važno.

8. November 2022

Kada se film Osam milja (8 mile) pojavio u bioskopima, imao sam jedanaest godina. Film za koji smo svi verovali da je biopik Eminemovog života (bilo je to malo drugačije vreme, vreme Nokia 3310 telefona, pa možete da pretpostavite generalnu zastupljenost interneta u domovima i mogućnost brze provere podataka) bio je najhajpovaniji muzičko-filmski događaj naše generacije. I to ne samo jedne generacije, već više generacija, jer Eminema su slušali svi, od, eto, jedanaest pa do sto jedanaest godina. Kao nekakav Politikin zabavnik, samo sa problematičnim rečnikom, porukama i upozorenjem o sadržaju koje, hvala bogu, niko živ na svetu nije poštovao.

Osam milja je izašao iste godine kad i prvi deo Rejmijevog Spajdermena, koji sam sa nestrpljenjem čekao. Ali nekako je to i imalo više smisla. Ponavljam, imao sam samo jedanaest godina, logično je da sam jedva čekao da vidim igrani film o jednom od omiljenih superheroja. Ali eto, jednako sam jedva čekao da gledam i film smešten u najsiromašniji deo Detroita, za koji sam žanrovski, tematski i na svaki drugi način, bio očigledno premlad.

Ne znam sa čime bih tačno uporedio to iščekivanje i opsesiju Eminemom, ali pretpostavljam da je to bio moj prvi sustret sa fandomom. Sećam se da je Bravo magazin imao rubriku u kojoj su se, kroz slike, prepričavali aktuelni filmovi. I prepričanu verziju Osam milja sam znao napamet. Svaku rečenicu, svaki izdvojeni kadar. Nije me bilo briga za spojlere, nisam tada ni znao šta su spojleri. Samo sam hteo da saznam što više o filmu i to što pre.

Sećam se i da sam trampio igricu za Soni kec za saundtrek iz filma sa drugom iz odeljenja. Toliko sam opsednut bio. Znate kada bih sada trampio neku video igru za neki album? Ako uopšte može da se smatra olakšavajućom okonošću, oba diska su bila piratska. Zatim smo sedeli na klupi u školskom dvorištu, držeći novostečene diskove u rukama. Ja sam iščitavao nazive pesama, pokušavajući da otkrijem šta bi mogle da znače, da li mogu nešto više da otkriju o filmu. Kroz spisak pesama je sa mnom prolazio jedan drugi drugar, koji je takođe imao album, ali je odbio da ga trampi. Govorio mi je koje sve pesme zna napamet. Dečko koji uopšte nije znao engleski, navodno je sve pesme znao napamet. To samo pokazuje koliko nam je Eminem bio važan.

Pamtim i prilog sa MTV-a, o premijeri filma Osam milja na Univerzitetu u Mičigenu. Oko 1.500 studenata našlo se među prvim ljudima u svetu koji su pogledali film. A kada je krenula odjavna špica, praćena uvodnim taktovima Lose Yourself, odjednom se uzdiglo platno, a na maloj sceni se pojavio Eminem sa njegovom D12 ekipom. Stampedo studenata koji su samo sekund ranije sedeli u stolicama, stuštio se ka bini. Posle koncerta, MTV je intervjuisao studente u ekstazi, duploj ekstazi, izazvanoj samim filmom, a potom i nastupom iznenađenja. I svi imali da kažu samo jednu stvar.

„Ovo je najbolji film na svetu!”

Evo, i dan-danas kada gledam snimak se naježim.

Priznajem, danima sam maštao da će se tako nešto dogoditi i u nekom niškom bioskopu, ali sam se ubrzo pomirio da te ideje zaista treba ostaviti u folderu puke fantazije. Mada se ne bih žalio i da su nam samo poslali nekog Eminemovog dopelgangera. Ionako su kružile glasine da postoji jedan tip koji se umesto njega pojavljuje na događajima. Ta glasina je bila samo neznatno manje popularna od one da se Merlin Menson podvrgao operaciji kako bi oralno zadovoljavao samog sebe.

A onda sam konačno odgledao film. Nisam ga gledao u bioskopu, već sa kasete koja je, naravno, bila piratska, tako da nisam čekao previše. I prosto, kao i većina ljudi iz mog razreda, škole i okruženja – bio sam raspamećen. Potpuno fasciniran nekakvim čudnim prizorima i predelima koje pre toga nisam video na filmu, niti sam znao da želim da ih vidim, a pritom ne mislim na scenu seksa između Džimija Rebita (Eminem) i Aleks (Britani Marfi). Odjednom mi se više nije išlo u Njujork na Medison Skver Garden, niti u Stejples Centar u Los Anđelesu na utakmicu Lejkersa. Išlo mi se u Detroit, da se zarđalim kolima koja se stalno kvare vozim sumornim ulicama, idem na rep betl u Šelter i izlazim sa drugarima u Čin-Tiki.

Hteo sam da pišem rime na dlanu, i pisao sam, jer su svi tada pisali rime. A onda sam shvatio da je dlan loše mesto za rime, naročito ako su loše, jer ih svako može videti, pa sam ih brzo brisao. Pantalone sam spuštao još više, otkrivao čari vožnje gradskim prevozom i trudio se da ubedim roditelje da je sasvim okej obući duks i preko njega duks, a umesto jakne još jedan duks. A moj stav da je i rep prava muzika dobio je čelični argument: „Pa, tata, čovek je dobio Oskara za Lose Yourself. Šta hoćeš više? Bukvalno je Mocart našeg vremena”.

I od tada je prošlo dvadeset godina. Da, dve decenije. Priča o filmu Osam milja zapravo spada u kategoriju back in my days priča kojih, kako vreme prolazi, ima sve više. I svašta se za tih dvadeset godina promenilo. Sam Eminem se promenio. Više nema farbanu kosu, ima čak i bradu i nosi uže pantalone od mene. Eminema sam, neminovno, počeo da slušam manje, ali ne mogu da kažem da sam u potpunosti prestao. U međuvremenu sam i sam naučio napamet, ne baš sve kao moj ortak iz razreda, ali većinu pesama sa saundtreka.

Iako sam vezu s Eminemom održavao muzički, nisam se nešto mnogo vraćao samom filmu, barem ne u poslednjih 15 godina. Još uvek sam se sećao ključnih kadrova, mahom zahvaljujući spotu za Oskarom nagrađenu numeru, ali mi je sama radnja bila maglovita. A ovaj jubilej bio je savršen povod da se vratim omiljenoj saobraćajnici i gradu koji sam, pre dvadeset godina, zamišljao kao idealnu destinaciju za godišnji odmor četvoročlane porodice.

Za razliku od prvog gledanja, ovoga puta sam bio svestan da Osam milja nije biopik. To jeste film koji je delimično inpsirisan događajima iz Eminemovog života. „Ne glumim samog sebe u filmu”, izjavio je Eminem u intervjuu za magazin Roling Stoun 2002. godine. „Postoje sličnosti, zato što sam seo sa scenaristom Skotom Silverom i ispričao mu priče iz mog života koje su potom iskorišćene za film, neke baš onako kako su se odigrale, a neke malo izmenjene.”

Stoga, šta se od detalja iz filma Osam milja može smatrati faktografijom suštinski nije ni važno. Jer, iako film ne predstavlja Eminemovu ekranizovanu biografiju, svakako dobro predstavlja njegov mit o uspehu u oblasti, u ovom slučaju muzici, u kojoj, barem u tom trenutku, 1995. godine, za njega nije bilo mesta. Sam naziv Osam milja odnosi se na put koji razdvaja siromašan deo Detroita od bogatog i pretežno belog predgrađa. Eminem glumi Džimija Rebita Smita koji pokušava da postane reper.

I glumi ga dobro, verovatno radeći tačno ono što je reditelj Kurtis Hanson od njega i tražio da radi. U Rebitu ne vidimo nikakvu zabavnu verziju Eminema, nema ni traga Slim Šejdija. Verovatno zato što sam Rebit, tokom čitavog trajanja filma, ne dobije nijedan razlog da bude srećan. Rep karijera mu ne ide baš onako kako je planirao, radi slabo plaćeni posao u fabrici koji mrzi, nema auto, nema stan, raskinuo je s devojkom i vratio se da živi sa mlađom sestrom, mamom i njenim novim dečkom, tipom koji je jedva stariji od njega, u kamp prikolici. Kao da sve što mu se dešava u životu služi samo kako bi ga podsećalo zašto ne treba da bude srećan. Čitava dinamika porodičnog odnosa najbolje se sumira u dijalogu koji Rebit i njegova mama Stefani (Kim Bejsindžer) vode navaljeni na haubi automobila koji mu je ona poklonila, ne otkrivši mu pritom da nije u voznom stanju.

„Jesi osvojila pare na Bingu?”, pita je Rebit.

„Jesi ti snimio tvoju demo traku?”, odgovara mama.

Prirodno, Eminem najviše briljira u delovima koji uključuju bilo kakvo repovanje, a repovanja ima dosta. U Osam milja se repuje svuda, stalno, na svakom koraku. Od napuštene garaže, pa do sastanka kućnog saveta. Rep ne poznaje ni vreme, ni mesto, i sve što je važno jeste da imate jednog tipa s naočarima koji će u pozadini da bitboksuje i da u jednom minutu odrepujete sve što vas muči ili što imate protiv osobe s kojom se svađate. Zapravo mi je fascinatno koji su sve društveni sporovi mogli da se reše prostim rep betlom. Da sam to znao, kako sam bio jedini u porodici koji je pisao rime, mogao sam da dobijem svoju sobu mnogo ranije. Šta sobu, dobio bih auto u jedanaestoj godini.

Iako je Osam milja Eminemu poslužio da još jednom dokaže da ima pokriće za sve teme o kojima je ikada pisao stihove, čini mi se da je filmom pokušao i da se odbrani od napada glasnih kritičara, pa i tužilaca, koji su ga pratili od samog početka karijere. Eminemu su se zamerale mnoge stvari, ali poseban problem predstavljali su homofobični tekstovi, kao i rime u kojima, vrlo slikovito, govori o posedovanju i korišćenju vatrenog oružja. Međutim, u filmu, Rebit ne samo što se, kroz rep betl, naravno, Ikszibitu iznakrši majke zbog homofobičnih rima usmerenih ka jednom od kolega iz fabrike, nego se protivi i oružju. Iako u filmu ima dosta tuča, krajnje nepotrebnih, koje neretko izazove sam Rebit, nikada ga ne vidimo sa pištoljem u rukama. Čak i kada, tokom jedne od besmislenijih tuča usred bela dana, njegov ortak Čedar izvadi pištolj, svi ga smiruju i govore mu da skloni oružje, što Čedar i uradi, ali na kraju stigne sam sebe da upuca u nogu. Poruka filma: ako glumite gangstera, najpre možete da naudite samom sebi, tako da, ako je već sukob neizbežan, držite se viktorijanskih pravila boksovanja.

I bez pištolja i homofobičnih izjava, sve rep sekvence u filmu su maestralne. Uostalom, to je i bio razlog zbog kojeg smo pre 20 godina svi pohrlili da gledamo Osam milja. Ostatak radnje možda nismo ni mogli da razumemo lepo, ali ono zbog čega smo došli u bioskop ili uzeli kasetu iz video kluba, bile su scene betlova u kojima naš omiljeni reper objašnava stvari. Iako se Eminemov rad na scenariju sveo na samo jedan sastanak sa Skotom Silverom, reper je aktivno učestvovao u pisanju svih rima. Reditelj Kurtis Hanson otkrio je da nijedan stih nije bio u originalnoj verziji scenarija, već je Eminemov posao bio da to sve upakuje. „Prolazili smo zajedno kroz materijal i ja bih mu rekao šta bi svaki od rep betlova trebalo da znači za priču, koja je tema u pitanju. I on bi otišao i napisao sve rime”, izjavio je Hanson za Gardijan.

I zaista, finalni rep betl, u kojem Rebit u tri runde razvaljuje svakog iz Free World ekipe, sve dok ne pošalje kući i Entoni Mekijevog Papa Doka, verovatno je jedna od najboljih scena iz muzičkih biopika. Ili je svakako jedna od najuzbudljivijih scena Entonija Mekija, kome je ovo bila prva filmska uloga, a tip se čak našao u poslednjoj bici sa Avendžersima. Ništa mu ne znači što je pobedio Tanosa i postao novi Kapetan Amerika, jer će zauvek biti zapamćen kao tip koga je Eminem poslao na popravni.

Nakon Osam milja usledili su brojni rep filmovi. Prvo je 50 Cent imao Get Rich or Die Tryin, pa je NWA ekipa imala Straight Outta Compton, ali ne mogu da kažem da sam sa istim entuzijazmom pratio njihove priče. Možda jer nikada nisam bio toliki fan 50 Centa i NWA koliki sam bio, i verovatno ostao, Eminema. Jer, iako Osam milja nije film o Eminemu, svakako je Eminemov film. Film koji je prošao sjajno na blagajnama, zaradivši više od 242 miliona dolara i koji je belom reperu iz Detroita doneo Oskara za najbolju originalnu numeru, a fanovima pregršt sjajnih rep betl scena i saundtrek koji ćemo svi znati napamet, makar, eto, i ne znali engleski. Ako tako sagledamo, Osam milja je dobar film, jer je baš ono što treba da bude – Eminemov film.

Eminemov menadžer Pol Rozenberg (onaj tip što stalno nešto priča u skitovima na svakom od albuma), koji je takođe bio producent filma, izjavio je za portal Vibe da su, pre Kurtisa Hansona, postojale šanse da film režiraju Kventin Tarantino ili Deni Bojl. Međutim, Tarantino je morao da snima Kill Bill, a Bojl i Eminem prosto nisu kliknuli. I možemo večno da se pitamo kako bi film izgledao je režirao neko od njih dvojice. Svakako bi bio drugačiji, ali ne znam da li bi nužno bio i bolji.

Već neko vreme preko aplikacije Letterboxd beležim filmove koje sam gledao. Dajem ocene od jedan do pet, a ako mi se film jako dopadne, stavim i srce. Međutim, za Osam milja nisam mogao da dam ocenu, jer mislim da ne bi bilo fer. Jer danas, u 31. godini, imam svašta da kažem. Ali jedini realan način da ocenim ovaj film bio bi da se vremeplovom vratim u 2002. godinu, podmladim se za dvadeset godina, i ponovo ga pogledam sa one iste piratske kasete iz video kluba.

Samo što bi tada ovaj tekst bio mnogo kraći, a i rekli bi mi da sam preneo ono što sam već čuo na televiziji.

„Ovo je najbolji film na svetu!”

Preporučeni tekstovi

Pesak, fudbal i još ponešto

Pesak, fudbal i još ponešto

Đani Infantino obrisao je iz telefona sliku sa Svetskog prvenstva u Rusiji na kojoj s njegove leve strane sedi Vladimir Putin… Ali je zapamtio da je sedeo zdesna – Saudijski princ, Bin Salman

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *