Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Balkan Trafik: Duh Balkana u prestonici Evrope

„Trudimo se da Balkan Trafik bude portparol Balkana, predstavnik, glas Balkana u Briselu.“
Piše: Marina Zec

12. May 2022

Pre 16 godina u Briselu nastao je prvi belgijski festival posvećen kulturi Balkana – Balkan Trafik. Ideja za festival nastala je kada je njegov tvorac, Nikolas Viers (Nicolas Wieers) putovao zbog posla po balkanskom regionu i zaljubio se u različite kulture koje je susreo na Balkanu. Nakon toga, pokrenuo je Balkan Trafik, čije ime predstavlja poigravanje sa svim negativnim kontekstima i predrasudama koje ljudi koji žive u Zapadnoj Evropi imaju prema stanovnicima Balkana, kao i pokušaj promene negativnog konteksta, jer kada govorimo o Balkan Trafiku, govorimo o razmeni kulture (termin koji tvorac festivala koristi jeste upravo trafik, eng. traffic).

Iako centralnu nit festivala čini muzički program, Balkan Trafik nudi pregršt različitih programa – od filmskog, gastronomskog, do debatnog i različitih radionica. U okviru festivala, već pet godina svake godine umetnici sa Balkana oslikavaju zgrade Brisela, praveći murale u čast festivala. Osim toga, Nikolas je napravio i dokumentarni film koji predstavlja  video zapis duha festivala. Svi programi nastajali su postepeno, u prethodnih 16 godina, a od svog nastanka, kako kaže Nikolas, festival se u velikoj meri promenio.

„Kada smo počeli, pre 16 godina, to je bio period uspona popularnosti balkanske muzike – romske muzike, Bregovića, Kusturice, Gogol Bordela i takvih bendova. Nakon toga je malo opao taj „talas“ popularnosti, ali DNK Balkan Trafika ne čini samo muzika, već umetnost u širem smislu. Na osnovu toga izgradili smo i filozofiju festivala, na kojoj je festival baziran već 16 godina, a to je mešanje građana Balkana (Zapadnog Balkana, tačnije) i Brisela kao evropske prestonice, tačnije traženje zajedničkih karakteristika i otvaranje uma prema našim komšijama sa Balkana“, objašnjava Nikolas.

Cilj festivala je zbližavanje ljudi, upoznavanje kulture i istorije Balkana, razbijanje svih predrasuda prema državama Balkana i upoznavanje sa njegovom savremenom realnošću.

 „Ljudi dolaze na festival da vide najbolje bendove iz balkanskog regiona, ali takođe i da saznaju više o istoriji, kulturi, hrani, piću, geopolitičkim okolnostima tog podneblja. U periodu od 16 godina morali smo da se menjamo, da dodajemo nove komponente – pogotovo jer se bavimo stvarnošću regiona, pa se i festival menjao u skladu sa promenama koje u njemu nastaju. Na primer, nove generacije sa Balkana su potpuno drugačije od prethodnih – manje su patrijarhalne, otvorenijeg su uma, to su generacije koje se aktivno bore za slobodu govora, rodnu ravnopravnost, jednakost diploma i tako dalje. Oni to traže. Mi se trudimo da to sve prikažemo i uključimo kroz festival, jer nam je važno da pokažemo realnost regiona i približimo ljude, a ne samo da predstavimo muziku i zabavu. Zbog toga danas ljudi odavde više znaju o Balkanu, o njegovom diverzitetu i ne razmišljaju o njemu kao o problematičnoj ili ratnoj zoni, sa čime je često povezivan“, govori Nikolas.

Uprkos brojnim promenama, postoji jedan element koji se nije promenio – a to je filozofija festivala.

„Filozofija festivala je mešanje građana Balkana, tačnije Zapadnog Balkana i Brisela kao evropske prestonice. Tačnije, pronalaženje najvećeg broja onoga što nam je zajedničko, što nas spaja, kao i otvaranje uma prema našim komšijama koje su samo 2000 kilometara daleko“, uz jarku emociju objašnjava Nikolas.

Sa Nikolasom sam, inače, razgovarala prvog dana ovogodišnjeg izdanja festivala, koji je prvi put održan na ulicama Brisela, a ne u zatvorenom prostoru, kao što je bilo svake godine do tada. Pres služba provukla me je kroz ograde festivala, a Nikolas me je dočekao raširenih ruku – u balkanskom maniru. Na festivalu su već bili postavljeni svi štandovi, na jednoj bini bio je u toku koncert, a na drugoj, velikoj, tonska proba. Muzičari, organizatori i volonteri užurbano su se kretali po festivalskom prostoru, a pre početka razgovora sa Nikolasom, obišli smo ceo festival četiri puta – jer je na dan samog festivala uvek potrebno u poslednjem trenutku rešiti milion različitih situacija. Ipak, Nikolas ih je rešavao odlučno, jednu pod jednu, ali sa blagom odgovornošću i nervozom na licu, kao i svaki direktor festivala. Pitala sam ga šta su, po njegovom mišljenju, najveći kvaliteti kulture Balkana.

„Pre svega, muzika. Vino, hrana. Mada možda izraz Balkan nije najbolji, iako je sadržan u imenu festivala. Balkan za mene redukuje realnost regiona koji je pun diverziteta. Čak i unutar država postoje velike razlike. Na primer, u Albaniji na svakih 15 kilometara možete videti drugačiju kulturu. U Srbiji ljudi na severu i jugu imaju različit mentalitet. Posebno je važna i međugranična saradnja i život oko tih graničnih prelaza. Moji sugrađani ne znaju dovoljno o tome. U njihovim glavama, Balkan je država. Ali tamo, zapravo, postoji desetina različitih država sa potpuno drugačijim korenima, kulturama, mentalitetom, pozadinama, jezicima, ali ljudi odavde to ne znaju. To je ono što mi je najinteresantnije, taj diverzitet“, odgovara Nikolas.

Upravo kako bi ukazao na taj diverzitet, Nikolas se trudi da što bolje upoznaje i širi stečeno znanje o brojnim kulturama Balkana. Ipak, kaže da mu ne polazi previše lako za rukom da privuče pažnju svojih sugrađana, već da je potrebno uložiti trud:

„Nije lako, jer ljudi vole da ostaju u okvirima svoje kulture, jezika, hrane i onoga što poznaju – čak i u Briselu, koji je, pre svega, jedan multikulturan grad, gde postoji mnogo zajednica. Mnoge od tih zajednica ne komuniciraju međusobno, ne jer ne žele, nego zato što je udobnije ostati u okvirima svoje zajednice, sa istom hranom, muzikom, kilturom, jezikom, porodicom, nego povezati se sa ljudima koji su drugačijeg mentaliteta.“

Zbog toga, potrebno je uspostaviti umrežavanje i komunikaciju. Upravo zbog toga, Balkan Trafik ima brojne programe umrežavanja, kao i edukativne programe.

„Potrebno je da podstičemo ljude da se upoznaju, da komuniciraju i da jačamo edukaciju. Bez edukacije, ovo je samo muzučki festival. Moramo da delimo informacije o Balkanu. Da dozvolimo ljudima da otkriju njegove lepote. Čak i u školi je važno da se učimo diverzitetu sveta, a na to nismo naviknuti“, smatra Nikolas.

©Philippe Cornet_Nicolas Wieers

Ipak, pitanje je kako ova ideja edukacije kroz festival zapravo prolazi među njegovim posetiocima i da li je njima jasno da je u pitanju edukativni, a ne samo muzički festival?

„Nije očigledno svima, naravno. Kada pokušate da pošaljete jaku poruku, ljudi često nisu spremni za to. Zbog toga postoji muzika – zahvaljujući njoj mogu da privučem ljude i da proširim poruku. Takođe, na festivalu postoje i štandovi posvećeni različitim državama i grupacijama sa Balkana. Tu su štandovi posvećenoj srpskoj zajednici, bosansnoj, albanskoj, romskoj. Želimo da komuniciramo najpre kroz muziku, ali i da organizujemo radionice kroz koje se trudimo da upoznajemo ljude iz različitih zajednica i da razbijemo staklene barijere koje postoje. Takođe, blisko sarađujemo i sa nekim evropskim institucijama, a takođe, zahvaljujući komunikacijskom planu, došli smo do zajednica, do državnog i evropskog nivoa. I pre 3 nedelje smo organizovali press putovanje u Srbiju i imali smo priliku da odvedemo belgijske novinare tamo. To je deo komunikacije, dvosmerne komunikacije“, kaže Nikolas.

Osim press putovanja, Balkan Trafik organizovao je nedavno i koncert Balkan Jazzović u Beogradu, u prostoru BitefArt Caffe-a. Tom prilikom, festival je udružio džezere Nejtana Dimsa (Nathan Daems) i Vasila Hadžimanova, koji su okupili vodeće umetnike iz Belgije i sa Balkana koji su zajedno komponovali i aranžirali repertoar projekta.

„To je jedna od naših produkcija i deo je filozofije festivala. Filozofija je da okupimo umetnike iz Srbije, kao što je, recimo, Vasil Hadžimanov, iz Bugarske, kao što je, recimo, Teodosi Spasov i džez umetnike iz Belgije, ljude sa različtiim stilom. Jer, kako bismo privukli pažnju ljudi koji ovde, u Belgiji, dolaze na festival, moramo da podstičemo saradnju umetnika koji bi mogli da privuku pažnju, a to radimo spajajući belgijske umetnike sa balkanskim. Zahvaljujući mreži belgijskih muzičara za koje ljudi znaju, doći će i čuti i nove umetnike sa Balkana“, objašanjava Nikolas.

Osim toga, festival već 5 godina sarađuje i sa velikim brojem mural artista sa Balkana, koji su dolazili u Brisel da u čast svakog festivala oslikaju jedan mural u Briselu. Do sada su na muralima radili umetnici iz Bugarske, Bosne, Srbije, Hrvatske i Albanije.

Na pitanje koliko je lako pronaći umetnike za saradnju, Nikolas odgovara da su sve saradnje posledice umrežavanja koje traje već 16 godina:

„Ta mreža se širi i sada znam već dosta umetnika, kako poznatih, tako i nepoznatih, malih i velikih. Takođe, ljudi koje poznajemo sa Balkana nam govore šta su novo dobro čuli i preporučuju mi šta bih mogao da poslušam.“

Nikolas takođe ističe da je Balkan prostor sa čijim lepotama bi trebalo svi da se upoznamo, kako stanovnici Belgije, tako i Balkana.

„Čak ni ljudi sa Balkana ne znaju puno o Balkanu, posebno kad govorimo o turizmu. Uvek je zabavnije otići, recimo, u Francusku ili Italiju, nego istražiti svoju zemlju, ali nije tako. A mi smo ovde fokusirani, na primer, na francusku elektronsku muziku, britanski rok, a zašto ne bismo pogledali i kulture koje se nalaze na jugoistoku Evrope? Ljudi neće da se potrude.“

Ipak, Nikolas smatra da postoji nešto što ljudi koji žive na Balkanu neguju, a što je u Briselu zaboravljeno, a to je – tradicija.

„Ljudi u Belgiji zaboravljaju tradiciju, tačnije – koriste je ponekad. A u Srbiji je ona tu. Postoji transmisija tradicije među starima i mladima, a ti koreni ih čine specifičnim. Zbog toga bi bilo prelepo da ljudi sa Balkana očuvaju svoju kulturu, prelepe jezike i ritmove koje nosi svaki od njih.“

Na pitanje koja je budućnost festivala Nikolas ne daje odgovor – jer, kako kaže, pitanje je kakva će biti budućnost sveta uopšte. Brinu ga klimatske promene, rat u Ukrajini i kakvu će budućnost u ovakvom svetu imati njegove dve ćerke. Osim toga, ističe da je organizacija festivala skupa i zahtevna, a da je njihov tim premali za ono što rade, jer je u pitanju, kako kaže, nekomercijalna kultura – za koju je uvek teško dobiti novac. Ipak, smatra da su upravo teškoće i zajednički problemi i odnos prema političkim kalterima (koji su, po njegovim rečima, svugde isti) ono što nas povezuje – i Brisel i Balkan.

Kada je reč o drugim načinima povezivanja između Balkana i Brisela, Nikolas smatra da je ključ ostvarivanje što većeg broja saradnji, razmena i, naravno, obrazovanje. Sve to upravo i radi Balkan Trafik, u nadi da će doći do sve intenzivnijeg povezivanja, upoznavanja i razmene kulture.

Za kraj razgovora, pitala sam Nikolasa zbog čega poziva mlade da otkriju Balkan Trafik, kao i lepote Brisela. U skladu sa duhom festivala, Nikolas razgovor završava kroz osmeh i šalu.

„Lep je Brisel, ali realno – i Beograd je lep, tako da, nemojte da dođete zbog pomfrita, to je mit. Nemojte ni zbog čokolade -i to je mit. Dođite zbog piva!“

Fotografije: David Vannucci

Preporučeni tekstovi

Šta se pije?

Šta se pije?

Kako i zbog čega dolazi do prekomernog konzumiranja alkohola kod mladih?

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!