Dok dreg kultura polako ulazi u javnu svest Balkana, bitno je predstaviti ovu supkulturu u njenoj, kako se čini, poslednjoj fazi andergraunda.
Ukoliko ga ogolimo (a svi znamo da voli da bude golišav): dreg je kada se osoba jednog roda oblači i ponaša kao osoba suprotnog (iako znamo da ne postoje samo dva) roda. Ova, naizgled, jednostavna forma uspeva da pametno i zabavno istovremeno preispituje rod, estetiku, klasu, politiku i, generalno, mejnstrim kulturu.
Sklonost drega ka preterivanju ga čini zaraznim za gledanje. On je, takođe, ezoteričan, mističan i privatan jer uvek sa sobom nosi pitanje identiteta. Dreg može biti inspirisan Labudovim jezerom, Tifani minđušom ili rakom grlića materice. U dregu su androgenost, ženstvenost i muževnost jednako bitne kategorije. Dreg podržava i priziva tela svih oblika i veličina. Dreg je šarmantan i drzak, seksualan i naivan.
Imati jednu definiciju drega bila bi izdaja drega.
Zato koliko dreg kraljica – toliko i definicija.
Venue: Monster Ball
Location: Drugstore Beograd
House: Haus of KayGie
„Dreg je način da prenesem neke od svojih crteža u stvarnost.”
– Mia VanderCunt
„Dreg je za mene ljubavno pismo svim ženama koje su štitile mene kada ja to nisam mogla.”
– Karma Geddonia
„Eva je nastavak mene, konstanta kojoj težim, sloboda od normi, vid ekstremizma. Dreg je ulaznica za centar pažnje.”
– Eva Gas
„Dreg je tamo gde je sve po mom!”
– Ljubica kafekuvarica / Lilly Cafe
„Moja dreg persona je vrlo haotična i veoma nedefinisana. Volim da plivam u tom haosu, da se igram sa muško-ženskim eskpresijama ličnosti i tako iznenađujem svet oko sebe.”
– Sunnoka
„Dreg je umetnost, prikaz kreativnosti kroz kostim i nastup. Ali je dreg i porodica koja se štiti i međusobno pomaže.”
– Kelly with C
„Dreg me je oslobodio.”
– Sunnoka
„Dreg je način na koji filtriram svoje emocije, sve što je duboko zakopano i skriveno od očiju svakodnevice se pojavljuje kroz ovu umetnost. Dreg je najbolja, najjača i najkreativnija verzija moje ličnosti”
– Lana Vee
„Dreg je za mene zabava, sloboda, kreativnost, ali, bitnije od svega, provokacija upućena heteronormativnom društvu u kojem živimo!”
– Groteska
Jelena Simeunović rođena je 1989. godine u Pančevu, a svoju artističnu ekspanziju doživljava tokom života u Beogradu, gde su joj se dodatno otvorili spiritualni i kreativni kanali i osećaj za svet oko sebe. To je iskoristila i počela aktivnije da se bavi analognom fotografijom, jer smatra da kroz nju može najviše da prenese osećaje i boje koje vidi. Veliku inspiraciju za to dobila je od Vivian Maire, na čijim uličnim fotografijama ne vidi samo šta se dešava na ulici, već vidi teksturu, boju, dezen ženske haljine, način na koji neko stoji, horizontalne i vertikalne linije – sve.
Njeni radovi objavljivani su u okviru virtuelne izložbe Oblakoder magazina, sa temom „Boje naših sećanja”, gde je predstavila svet oko nas i uklapanje palete boja predmeta i ljudi u taj svet i na sajtu Lomography magazina gde su njene radove opisali kao fotografije sa živim bojama i lepim tonovima. Kombinuje prelepe vizuelne elemente poput šara, uokviravanja i upečatljivih boja sa gorko-slatkim tonovima sećanja i nostalgije. Želi da kroz svoju fotografiju prenese određeno raspoloženje i osećanja, jer smatra da će fotografije uvek imati tu moć da nas podsećaju jednim brzim pogledom, čak iako ponekad zaboravimo.
Nikada ne potcenjujte moć boja u fotografiji.
One mogu da vas vrate u trenu u trenutke koji su davno prošli.
Ove fotografije nastale su za potrebe izložbe „Pogledaj opet – stvarnost koju ne vidiš” u produkciji Oblakodera i Švedske ambasade u Beogradu.
0 Comments