Bez straha za bolje sutra

Nijedna žena ne sme biti žrtva silovanja. Nijedna žena ne mora da ćuti. Nijedna žena nije sama.
Autor/ka Marina Zec

17. January 2021

Sinoć je svetlost dana (ili možda bolje rečeno noći) ugledao nesvakidašnji tekst na sajtu dnevnih novina Blic, koji se danas našao na naslovnoj strani štampanog izdanja – intervju sa mladom glumicom Milenom Radulović, koja je rešila da javno istupi i ispriča, bez zadrške, priču o svom profesoru, koji je, kako ona navodi u intervjuu, zlostavljao i silovao mlade devojke, uključujući i nju.

Ukoliko ste mlada žena, malo je toga što može toliko da vas potrese, kao informacija o slučaju silovanja takođe mlade devojke. Sama zamisao da je neka mlada žena, koja ima godina kao i vi, koja je odrasla u istom gradu kao i vi, koja verovatno ima slične nade i očekivanja od života kao i vi, prošla kroz tako nešto, izaziva pre svega šok. Kako je moguće da se tako nešto desilo u jednoj sigurnoj sredini, u jednoj instituciji kulture, u jednom, po svim parametrima „bezbednom mestu“?

Profesor koga je grupa devojaka optužila za seksualno uznemiravanje i silovanje, Mika Aleksić, važio je za nekoga ko vodi cenjenu glumačku školu, u koju se deca upisuju već od pete ili šeste godine. U grupama je, kako Milena ističe u intervjuu za Blic bilo od 25 do 30 polaznika, a „u školi su se radili lepi zadaci, išlo se na izlete po Srbiji, na vašare, pijace“. Ova škola predstavljala je prestižno mesto, a vodio je neko ko je 2019. godine dobio Vukovu nagradu za naročite rezultate ostvarene na širenju kulture na teritoriji Republike Srbije. Ono što Milena ističe da nije bilo vidljivo je da je to u stvari neko ko godinama manipuliše decom i zlostavlja maloletne devojčice – neprimećeno. Bez ikakvih posledica.

Ipak, nekolicina devojaka je prijavila slučaj silovanja policiji i međusobno se povezala i okupila. Među njima je bila i Milena, koja je rešila da kao najstarija među njima istupi javno i kaže da je autoritet uz koji je odrasla, silovao. Taj potez nije bio „ničim izazvan“ kako je istaknuto u izvesnom broju zloslutnih internet komentara – ovaj potez je nastao kada je ova grupa devojaka neposredno saznala da postoji još pet potencijalnih novih maloletnih žrtava, i kada su rešile da ne žele da postanu saučesnice i da ćute, već da stave tačku na dalje zlostavljanje devojčica.

Nemerljiva je hrabrost nekoga ko javno istupi i kaže – mene je neko silovao. U Srbiji, ovakva izjava odmah nailazi na polarizovane komentare javnosti – od podrške do pritupastog preispitvanja tog čina (kao da tu ima šta da se preispita). Ne bi li bilo gore, još je strašnije ukoliko kažete da vam je to uradio neko ko pripada „najvišem krugu društva“ i da uperite prstom u nekoga ko je zaštićen mrežom poznanika u tom „visokom društvu“ – još teže ćete se izboriti za istinu.

Ipak, kao što je i sama Milena istakla u razgovoru sa novinarkom Ivanom Mastilović Jasnić, o ovome ne sme da se ćuti, jer pedofilija nije podložna diskusiji. U ovakvoj priči nema mesta za eufemizme i ublažavanje zločina korišćenjem nežnijih reči – jer na taj način nijedno zlodelo nije umanjeno, a javnost ne sme ovakve priče zataškava, već odbrani!

Prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, svaki čovek ima pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti. Devojčicama, koje su kao Milena, žrtve napastvovanja različitih neupitnih autoriteta, ovo pravo je oduzeto. Takvi autoriteti koriste i zloupotrebljavaju svoju poziciju, kao i poverenje kako dece tako i roditelja. Te devojčice ničim nisu zaslužile da im se tako nešto desi, i samim tim zaslužuju samo da budu zaštićene i odbranjene, zaslužuju podršku i razumevanje.

U Srbiji ne postoji precizna statistika o godišnjem broju žena koje su žrtve silovanja, a nasilje nad ženama predstavlja jedan od gorućih problema našeg društva. Svet u kome odrastaju današnje devojčice je svet koji mora da se menja kako bi njihova detinjstva bila dečija, bezbrižna, a budućnost bezbedna, a ne zastrašujuća.

Upravo korak ka takvom, promenjenom društvu, predstavlja podvig Milene Radulović da javno istupi i podeli svoju priču – zarad onih čija budućnost tek dolazi. Pitanje je koliko je takvih priča za koje ni ne znamo.

Njena priča je već u jednom danu pokrenula lavinu glasova mladih devojaka koje su takođe bile učenice ove ugledne škole i predstavlja podsticaj svim mladim ženama koje nisu znale kako da svoju priču podele, koje se nisu osećale ohrabreno ili su se osećale same.

Njeno delo predstavlja izrazit stepen empatije prema devojčicama i ženama, inspiraciju i podsetnik na to koliko je važno da ne ćutimo i podržimo sve kojima je potrebna pomoć. Podsetnik na to koliko je važno da gradimo društvo u kome će svaka devojčica biti bezbedna, srećna i sa lakoćom ostvarivati sva svoja prava. Društvo u kome svaka devojka sama donosi sve svoje izbore, koje niko ne sme da ugrožava. I svet u kome se, kao Milena, zajedno borimo bez straha, za bolje sutra.

Ukoliko želite da pomognete osobi koja je prošla kroz bilo koju vrstu seksualnog uznemiravanja, a niste sigurni kako, delimo sa vama priručnik Autonomnog ženskog centra koji se nalazi na ovom linku.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Iskustvo: Posao 0.3

Iskustvo: Posao 0.3

Anketar. Prvi dan posla. Septembar 2011, Ćićevac. Prethodno iskustvo: četiri uspešno
urađene ankete