Bife Ventil – skriveni prostor alternativne kulture

U nedostatku kulturnih centara u Beogradu nastaju kafići koji neguju kulturne programe, a jedan od njih je Bife Ventil
Piše: Marina Zec

26. March 2021

Ukoliko se spuštate Kapetan Mišinom ulicom, na samo dvesta metara od Ustanove kulture Stari grad, sa desne strane ulice naići ćete na stepenice kojima možete da se spustite u jedan poseban prostor kulture, Bife Ventil. U pitanju je kafić koji već preko deceniju posluje na istoj adresi, ali je pre šest godina promenio vlasnika. Iako je i tada bio prostor koji neguje različite andergarund sadržaje, danas je to prostor sa razvijenim filmskim i muzičkim programom, ali predstavlja i izlagački prostor za male, nezavisne proizvođače. U trenutku kada se ovakvi prostori zbog restrikcija uslovljenih virusom korona nalaze pred različitim izazovima, u nedelji pre ponovnog zatvaranja ugostiteljskih objekata, posetili smo Bife Ventil i upoznali se sa jednim od vlasnika prostora, Đorđem Vukadinovićem.

Nastanak i razvoj Bife Ventila

Bife Ventil je prostor alternativne kulture koji već šest godina zajednički vode Đorđe Vukadinović i Nikola Bogdanović Zenga. Prostor je pod istim imenom postojao i ranije, pa ga možemo podeliti na stari i novi, a stari Ventil je takođe predstavljao prepoznatljiv prostor alternativne kulture, zbog čega novi vlasnici nikada nisu promenili njegov naziv.

Bife Ventil je postojao i pre ovog bifea Ventil, delimo ga na stari i novi. Pre toga su ga držali moji drugari, dva brata, koji su u jednom trenutku želeli da izađu iz prostora, a ja i jedan drug smo tražili neki prostor, ali nismo ciljali na ovaj, iako smo gotivili mesto. Oni su nama ponudili ovaj prostor, i mi smo pristali i pošto je prostor već imao ime rešili smo da ostavimo ime, ali da promenimo fazon. Da ostane alternativa kao što je i bio, ali i da dogradimo priču. Ipak i nas dvojica smo imali različito viđenje toga, pa smo ubrzo otišli svako svojim putem, pa je došao drugi drug Nikola, koji je i dalje sa mnom”, kaže Đorđe.

Osnovna ideja je bila da u prostoru organizuju autorske svirke, da promovišu kulturu i stvaralaštvo koje pripada andergraund sceni. Kada su ušli u prostor u muzičkom programu učestovali su prijatelji vlasnika, ali su ubrzo, zbog neslaganja sa komšijama morali da izbace svirke iz programa.

„Onda smo počeli da razmišljamo šta možemo da uradimo kako bi program bio što kreativniji. Tako smo krenuli sa projekcijama i sa večerima koje su predstavljale omaž različitim ličnostima. Mislim da smo bili među prvim kafićima koji su počeli da prave večeri posvećene muzičarima. I to smo totalno krenuli da radimo iz ljubavi – puštamo muziku ljudi koje volimo da slušamo, ne očekujući da će iko doći, ali onda je samo velika masa ljudi krenula da to prati.”

Najveći deo programa predstavljaju filmske projekcije koje su nastale jer su vlasnici rešili da puštaju projekcije crtanih filmova u prostoru.

„Do tada nismo videli da je iko puštao animirane filmove. Hteli smo da malo vratimo ljudima ljubav prema ovim filmovima, krenuli smo od filmova iz osamdesetih i devedesetih koje smo svi gledali kao klinci, da radimo na tu nostalgiju, i to je ispalo super, pa smo nastavili sa tim. Nakon toga smo prošle godine krenuli sa puštanjem starih filmova ponedeljkom, ali ne samo crtanih. U startu je mnogo više bilo publike na projekcijama animiranih filmova, a sada se već možda više ljudi skupi kada organizujemo projekcije igranih filmova. Uvek dođe puno ljudi”, kaže Đorđe.

Projekcija animiranih filmova u Bifeu Ventil

Danas, postoji ustaljen ritam filmskog programa u Bife Ventilu, koji podrazumeva projekcije starih igranih filmova ponedeljkom i projekcije animiranih filmova sredom.

„Pre smo puštali crtane filmove utorkom i sredom, a u prethodnih godinu dana smo samo puštali samo utorkom jer je često skraćeno radno vreme. I ponedeljkom smo, od prošle godine, uveli da puštamo igrane filmove, toga nije bilo ranije. U pitanju su stari filmovi, najmlađi film koji možemo da pustimo je iz osamdesetih godina. Nekad napravimo veče koje predstavlja omaž nekom umetniku ili režiseru pa onda puštamo neke filmove koji su i noviji. Puštali smo i muzičke dokumentarce ponekad, kada smo pravili večeri posvećene nekim muzičarima.”

Prostor andergraund kulture

Bife Ventil pre svega, zbog svog programa, ne predstavlja običan kafić, već prostor koji ima i ulogu mini-kulturnog centra, koji je nastao, kako Đorđe ističe, jer su prepoznali da takvi prostori u Beogradu fale.

„Generalno nam treba više kulturnih centara. Koja kultura u gradu postoji? Sve što se dešava što grad radi je totalno anti-kulturno. A to što se pojedinci trude to je super, ali ni toga nema dovoljno. Svakako u ovom trenutku ne možemo ni da razgovaramo o tome, jer smo svi zaboravili kako je bilo ranije. Dosta nekih prostora gde su ljudi pokušali da nešto stvore kao što su u Savamali ili Bigzu, grad je zatvorio. Svakako, smatram da je nedovoljan broj prostora koji ovako nešto rade. Ja to lično volim i mislim da je to potrebno ovom gradu. Ta andergarund umetnička scena generalno nedostaje Beogradu, a ovo je super grad za takve stvari i ima publiku za to, ali nisam siguran da ima prostora za to, jer nije komercijalizovano.”

Upravo zbog toga, ovaj prostor kreira programe koji u fokus stavljaju andergraund scenu – od projekcija manje poznatih filmova, puštanja andergraund muzike, do korišćenja prostora za izlaganje umetničkih dela andergraund umetnika. Izlagački deo programa ipak sada je izmenjen, zbog čestih restrikcija uslovljenih epidemiološkim merama.

„Ranije smo imali uglavnom grafičke ili likovne izložbe koje su stajale po dve nedelje u prostoru, ali to od početka pandemije nismo praktikovali, jer nije bio dovoljan broj posetilaca. Zašto onda da pravimo izložbu, ako to ljudi ne mogu ni da vide? Ovo što sad stoji su uglavnom handmade proizvodi brendova Keskse, Blejboj i Ionrabbit narukvice. Razne stvari stvari mogu da se nađu tu, a najvažnije je da ceo profit od prodaje ide njima, mi ne uzimamo nikakav procenat.”

Muzički program je takođe usled epidemioloških mera ukinut, ali je ranije bio organizovan tako da promoviše žanrovsku raznovrsnost svakog meseca.

„Organizovali smo se tako da svaka osoba pušta muziku jednom mesečno, ne češće. Imali smo druga koji je puštao samo hip hop i trip hop, ljude koji su puštali samo jugoslovenski fank, samo indie ili new wave. Imamo druga koji pušta muziku ovde već šest godina, koji je puštao domaći novi talas i stariji rok. Gledali smo da to bude raznoliko i da ne bude slično svako veče, već da bude tematski određeno”, kaže Đorđe.

Zid prostora takođe krasi i mural, koji je nastao pre nekoliko godina.

„Pre je na tom zidu bila tabla na kojoj je bio nacrtan kalendar na kome je pisalo kada će biti koji događaji. Morali smo da je skinemo jer je pravila čudnu akustiku zbog čega su komšije mnogo glasnije čule muziku kada smo je puštali u prostoru. Iza te table je bio beo zid i onda smo prve projekcije puštali samo na zidu, a nakon toga smo uradili mural na zidu, tačnije uradili su ga vajar Petar Đurić i slikar Savo Vujičić.”

Izazovi poslovanja u poslednjih godinu dana

Sa početkom pandemije brojni kafići ostali su bez posla usled zatvaranja, tačnije lokdauna. Sa prošlogodišnjim lokdaunom nastao je i Radio Ventil, internet radio Bife Ventila, kao pokušaj da se „održi kontakt” sa redovnim posetiocima Ventila.

„Snimili smo tačno pedeset emisija, od sredine marta do sredine maja. U startu smo nas četvorica pravili emisije, pričali smo i puštali muziku. Snimali smo preko lap topa i emisije su se emitovale uživo, a kasnije smo počeli da dovodimo goste koji su puštali muziku. Svake nedelje smo imali raspored šta će biti na repertoaru”, kaže Đorđe.

Fotografija: The Culture Trip

Uprkos entuzijazmu, korona je donela mnogo promena Bife Ventilu.

„Korona jeste uticala na više načina. Pre svega, eto, muzički program je nestao. Osim toga, nismo uopšte radili dva meseca, jer smo svi bili zatvoreni. Onda se na mesec dana sve vratilo u normalu, a nakon toga je opet sve nestalo ili smo počeli da radimo skraćeno, do pet sati. Preko radija smo pokušali da održimo kontakt sa ljudima koji redovno dolaze i prate naše programe. U jednom trenutku smo ponovo aktivirali radio stanicu, zajedno sa Keskseom, i puštali smo muziku odavde, iz Bife Ventila. Nekako smo preživljavali uz to, da se držimo nekog sadržaja, da smo tu, da ljudi i dalje mogu da čuju za nas. A finansijski je naravno bio udar, kao i na sve.”

Bife Ventil – prostor susreta pre svega

U trenutku kada su prostori kulture, ali i kafići, zatvoreni, kulturne sadržaje počeli smo sve više da pratimo preko interneta. Ipak, Đorđe smatra da je ljudska interakcija važan element kada govorimo o kulturnim dešavanjima i da je ljudima uvek potreban razgovor i društvo. Dodaje da su se ljudske navike promenile jer su se ljudi povukli, ali najviše iz straha prema virusu.

„Internet već dugo traje i dugo postoji, ali mislim da će ljudima uvek faliti da imaju interakciju sa drugim ljudima i uvek se bolje osećaju kada dođu i kada su okruženi drugim ljudima, kada mogu da pričaju sa drugima o tome šta ih interesuje o umetnosti, filmu, muzici. To je mnogo bolje nego da sediš sam za kompom. Jeste to lakši put, da pronađeš recimo informacije, ali mislim da ljudi ipak više vole interakciju sa ljudima i da vole da se to dešava u nekom određenom prostoru, da posete neko javno dešavanje.”

On dodaje da je ceo program Bife Ventila baziran na ukusu vlasnika, ali i čestih posetilaca koji su sličnog senzibiliteta, tačnije da često nastaje iz razgovora sa ljudima.

„Veoma često nam ljudi daju preporuke. I to mi je baš drago jer nam to pomalo olakšava posao i smanjuje potrebu za istraživanjem, jer malo smo i mi izgubili ideje, pogotovo u toku svega ovoga.”

Ono što im je ipak najvažnije jeste da se u prostoru neguje prijatna atmosfera, koja privlači ljude sličnog senzibiliteta.

„Većina ljudi koji dolaze i kojima se dopadne i postanu redovni posetioci, kažu da im se najviše dopada što se osećaju veoma prijatno ovde. I zbog toga mi je veoma drago, jer mi je ta konekcija među ljudima veoma draga. Imamo šank koji se nalazi blizu vrata i često ljudi baš tu sednu i počnu da pričaju jedni sa drugima. Stranci često dolaze i veoma su otvoreni. Ovde nije kao na nekim mestima gde ljudi samo sede izolovani, ovde se baš mešaju i upoznaju ljudi. Što se tiče umetničkih večeri drago mi je da se ljudima dopada. Kada čujem da imaju ideje i da žele da nam preporuče stvari to znači da vole da aktivno učestvuju u tim stvarima i da ih one interesuju.”

Iako zbog trenutnih epidemioloških mera prostor nije otvoren, Đorđe razgovor završava optimistično, uz želju da se u budućnosti prošire, tačnije otvore još jedno mesto, takođe prostor kulture, koji bi mogao da primi više ljudi.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi