Bili smo na Fijuk sajmu, a tamo - Marija Matić i Klotljudi!

Bili smo na Fijuk sajmu, a tamo - Marija Matić i Klotljudi!

Novembarski Fijuk je održan 16.11.2018. u Imago klubu, a u gostima je prvi put bila dobro poznata Kvaka 22 ekipa. Na sajmu se našlo mnoštvo izlagača postera, stripova, knjiga, ilustracija, kao i nekoliko raznovrsnih  muzičkih izvođača. Bilo je zanimljivo posmatrati muzički program s obzirom na prisustvo žanrova koji su varirali od roka, preko ruskog repa, do tehna i hausa. Takav koncept je, iako naizgled neobičan, zapravo pravi prikaz živog beogradskog andergraunda. Sajam je prošao odlično, bio je i te kako posećen, i još jednom je dokazano da beogradski andergraund ima šta da ponudi, a da je generacijski jaz među posetiocima, apsolutno nevažan.

Sajam je počeo u 17h za sve koji su izlagali svoje radove, dok je muzički program počeo oko 23h. Ono što mi je posebno zaokupilo pažnju bila je izložna ilustracija ,,Dobre brlje’’ Marije Matić, i svirke bendova Dog Power i Klotljudi. Nažalost, nisam stigla da čujem sjajnog Yan Duska i izvođače koji su posle njega usledili, nadam se da  ću ih čuti, i o njima pisati nekom drugom prilikom.

Dog Power je rok sastav sa Novog Zelanda, osnovan od strane Sem Perija i Henri Nikola. Sticajem okolnosti sam se (čini mi se) u avgustu ove godine našla u Okretnici, gde sam prvi put čula gorepomenuti duo. Okretnicu, koja se nalazi u blizini Dragstora, smo našli sasvim slučajno, i kada smo ušli bili smo istog momenta prikovani za magične zvuke ritam mašine. Nismo znali ko svira, ni odakle su momci, jedino na šta smo se fokusirali bili su Semov atmosferičan, mračan glas, i Henri koji je bio zadužen za instrumentalni deo (ritam mašina, razni semplovi, sintisajzer). U sobi u kojoj su održali nastup nalazilo se oko tridesetak ljudi (možda više, možda manje), i svi su bili potpuno opčinjeni nesvakidašnjim sastavom; kako samim glamuroznim izgledom, tako i muzikom uz koju smo, sa zadovoljstvom đuskali. Kasnije sam saznala da su momci sa Novog Zelanda, ali nisam imala pojma šta rade u Beogradu, koliko ostaju, ni da li ćemo ih negde čuti opet. Onda se dešava sledeća stvar; Sem i Henri se pridružuju bendu Klotljudi, na platou Doma Omladine, i prave potpuno ludilo od svirke! Entuzijazam, želja za stvaranjem, ljubav prema muzici je vidljiva i prisutna u oba sastava, tako da činjenica da su se tako dobro uklopili, ne iznenađuje. Dogodila se predivna fuzija, i jedva čekam da vidim šta nam spremaju u bliskoj budućnosti. Živeli Dog Power i Klotljudi!

Takođe, na Fijuku sam uspela da, na kratko, intervjuišem autorku Mariju Matić, dok sam sa Milanom Stevanovićem, frontmenom benda Klotljudi, popričala i nakon sajma.

Fijuk sajam ne prestaje da iznenađuje i da prevazilazi očekivanja, tako da na kraju ostaje samo jedno pitanje; kad će naredni?

MARIJA ,,DOBRE BRLJE’’ INTERVJU

Marija Matić, rođena je 1988. u Smederevu. Voli da mnogo misli, šeta psa i provodi vreme s ljudima. Veruje da najbolje ideje izrode velika prolećna spremanja.

,,Dobre brlje su virtuelna riznica brljotina autorke Marije Matić. Brlje ne žmure na budućnost, pravila, nepravdu. Brlje se igraju. Linijama, bojama, kontekstima, rečima, smislenim i besmislenim. Između više od dve vatre, brlje bikstvuju.
Deo ilustracija rađen je za Atinu, udruženje građana koje se bori protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja.’’

Prvu izložbu Dobrih brlja je imala u galeriji ‘’Papergirl’’, a drugo izlaganje na Fijuk festivalu, gde je i odrađen intervju.

Koliko dugo ‘’Dobre brlje’’ postoje?  Kako si počela sa radom? S obzirom na to da radiš u Paint-u, nesvakidašnje je.

Dobre brlje, kao Dobre brlje, postoje možda neke dve godine, ne više od toga.. Ali rekla bih da postoje duže jer sam počela da radim u Paint-u negde u periodu osnovne škole, a onda sam napravila ogromnu pauzu do fakultetskih dana kad sam sve to obnovila. Tako da, možda ideja rada u Paintu potiče odavno, ali Dobre brlje postoje relativno kratko.

Je li radiš možda  na papiru, praktikuješ li neke druge tehnike?

Ne, ništa na papiru; sve mišem.. Probala sam skoro da radim na tabli za crtanje, ali Brlje su mišem nastale, ništa nije olovkom. ..jer ne umem olovkom (smeh).

Da, zato su i dobre.

(smeh) zato su brlje.

Primetila sam da, što se tiče motiva, na radovima ima dosta svakodnevnih izjava poput ‘’oblačim se’’, ‘’lepše vreme’’,  a ima i  dosta životinja. Šta bi rekla o motivima uopšte?

Moram da kažem da sam negde ograničena, zato što ne umem da nacrtam i dalje sve ono što bih želela.. Mislim da bih i više crtala ljude da se bolje snalazim u tome.. S druge strane, Brlje su pozitivne , i gledam da na pozitivan način iskritikujem loše stvari,. Ima dosta životinja jer volim životinje. Ima Iibiljaka, prirode, planina.. To su neki motivi koji su arhetipski, umem da ih nacrtam. Bilo bi više ljudi, i mislim da ću ući u štos uskoro.

Imala si izložbu fotografija, baviš se i poezijom, pa bih te pitala je li spajaš nekad sve te umetničke pravce? Da li utiču, i inspirišu jedni druge?

Svakako da utiču. U Brljama ima dosta igre reči, mislim da je to taj poetski momenat. Ali, uglavnom kad se bavim jednim, drugim ne uspem dovoljno dobro da se bavim. Ako radim Brlje, onda ne pišem poeziju tako intenzivno. Mislim da su mi svi umetnički pravci neka vrsta otklona od primarnog zanimanja, takoreći ‘’ventili’’. Sve me zanima; i fotografija, crtanje, poezija.

Da, da, treba nam fokusa da bismo radili određenu stvar dobro. I za kraj, kako ti se čini Fijuk? Šta misliš o izvođačima koji će nastupiti?

Fijuk mi je super, posećujem ga jako dugo, svakog meseca kad stignem - dođem.  Mislim da je i sam prostor, koji je nekad bio robna kuća, divan. Što se tiče izvođača, stvarno ne znam, jedino sam slušala Klotljude, i njih gotivim, a ostali će mi biti novitet. Fijuk mi uvek prija što se tiče muzike, verujem da će tako biti i sada.

MILAN KLOTLJUDI INTERVJU

Najnovija promena, vezana za Klotljude, je ta da imate 2 nova člana, Sem i Henri sa Novog Zelanda. Kako ste se upoznali, i kako je došlo do te saradnje?

Imamo tri, tu je i Neca iz Kraljeva.  Sa Semom i Henrijem sam se upoznao ispod pančevačkog mosta negde. Ja sam imao slomljeno srce i razmišljao sam da odem na more da se utopim. Oni su me spasili kao andjeli.

Prvi koncert u novom sastavu je bio na platou Doma Omladine. Kakvi su utisci? Kako je publika reagovala na neočekivanu promenu?

Čini mi se da je dobro reagovala sa snimaka što sam video.  To je bio strašan koncert, sa pola benda sam se poznavao šest dana u tom trenutku.  A sada sa nekima od njih živim a svi smo zajedno  kao neka divno funkcionalna porodica.

Klotljudi na svakoj svirci imaju određeni performans. Koliko obraćaš pažnju na vizuelni ,odnosno konceptualni aspekt svirke?

Evo danas je godišnjica smrti Čarlsa Mensona. To bi mogao biti jedan veliki koncept. Opet porodica haha.

Tekstovi su takođe vrlo iskreni, autentični i poetični. U čemu sve nalaziš inspiraciju za pisanje?

Ne tražim inspiraciju pokušavam da radim što više. To mi sve više i više polazi za rukom. Mora da se nadje način da se živi prvo i onda može da se radi i piše.

Jesi li si razmišljao o izdavanju knjige poezije?

Jesam. Poezija je sa druge strane i jako malo se meša sa ovim što se radi u klotovima. To jest ona uvek ima prednost i samo iz nje može nešto da udje u klot tekstove ali obrnuto ne.

Možda omiljeni stihovi Klotljudi su mi ‘’Uvek sam hteo da budem ko Bekim Fehmiu, da lomim ruke o polomljeno staklo’’. S obzirom na referencu ka filmu ‘’Skupljači perja’’, pitala bih te, koliko je filmska umetnost uticala na formiranje tvoje ličnosti, i koji su ti filmovi/reditelji omiljeni?

Mislim da je film uticao na formiranje celog ljudskog roda od kad je nastao. 80% stvari koje radimo verovatno je jer smo videli u nekom filmu. Ne znam koji su mi omiljeni reditelji – Hercog, Dzarmus, Kaurismaki, Tarkovski, fon Trir, Kišlovski i još hiljadu njih.

Koja književna dela su ti dosad najviše značila?

Mit o Sizifu, Lolita, Divlje palme, Idiot, Bogorodica od cveća i još par naslova sigurno – literatura leči!

Možeš li da mi kažeš nešto o unutrašnjim motivima koji te pokreću na stvaralačkom i kreativnom planu?

Motivi koji me pokreću se menjaju kako godine prolaze. Još uvek ih nisam do kraja dokučio.

Da li postoje izvođači sa domaće scene sa kojima bi želeo da sarađuješ, i zbog čega?

Voleo bih da otvorimo koncert  Bjesovima, sa Klopkom za pionira bih isto voleo koncert da imamo i sa Unom iz Bitipatibi. Voleo bih da sa celom mladom  generacijom napravimo koncert na Tašu za tri godine. Hedlajneri da budu repetitori I jarboli. To je sve realno.

Pesma ,,Zbog tebe’’ ima prilično hrabre i dirljive stihove ,,Zašto uopšte, ja živim ovde, kad nisam srećan, sve zbog tebe’’. Na vašem repertoaru se pojavila relativno skoro, i već je pridobila simpatije publike. Da li planirate da je objavite kao singl?

Vrlo verovatno će biti singl.

Za kraj, s obzirom na to da sa nestrpljenjem očekujemo vaše singlove, albume, nastupe; kakvi su planovi Klotljudi vezani sa skoriju budućnost?

Prvo idemo na turneju do Pariza sa DOG power, moja uloga je pomešano – plesač i fotograf, Hajduk svira bas. Klotljudi prave jeftin postmodernistički album naziva ‘’Fašizam ljubavi’’, može sa zapetom izmedju a i ne mora. Pre toga će biti još jedno mini izdanje. Ima i neki video, biće i još neki.

Autorka teksta: Kristina Milosavljević

Fotografije: Marija Matić i autorka

Leave a reply