Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Bilo je pitanje vremena kada ću početi da sviram

Sa istaknutom mladom pijanistkinjom Olgom Radović o nastupu u Karnegi Holu, pedagoškom radu i klaviru kao „podstanaru“

20. January 2022

Olga Radović spada u istaknute srpske pijanistkinje mlađe generacije. Svoj prvi nastup sa orkestrom je imala sa 12, a prvi solistički sa 14 godina. U Srbiji je nastupala na gotovo svim značajnim podijumima: u galeriji SANU, Zadužbini Ilije. M Kolarca, Beogradskoj Filharmoniji, Madlenijanumu, Narodnoj biblioteci…

Imala je priliku da nastupa na festivalima u Kini, Norveškoj, Nemačkoj, Izraelu i SAD a, kako Olga kaže, repertoar joj se sve više bazira na istraživanju dela savremenih kompozitora i saradnji sa drugim autorima. Tako je imala priliku da svira i da se usavršava na kursevima kod Frederika Rževskog i Ričarda Danijelpura.
 
U protekloj godini Olga je provela sedam nedelja na rezidenciji u „Hudson Yards”-u, gde je izvela sedam resitala sa delima Skarlatija, Mocarta i Šumana, a imala je i prvi nastup u Karnegi Holu, gde je izvodila Albeniza.
 
U toku svog boravka u Njujorku, razvila je interesovanje i ljubav prema organizacionom i produkcijskom aspektu izvođačkih umetnosti. Imala je priliku da dve godine bude glavni asistent i koordinator Festivala „Mannes Sounds”, asistent – producent na takmičenju „Arthur Rubinstein”, asistent serije koncerata pod nazivom „Piano on Park”.
 
Značajan deo svog vremena Olga posvećuje pedagogiji i predaje u tri obrazovne ustanove. Trenutno njena klasa čini oko 30 đaka različitog uzrasta i nivoa. Kako ističe, rad sa studentima je izuzetno ispunjava i podstiče rast ne samo njenih đaka, već i individualnih veština, a u ovom intervjuu osvrnuli smo se na same početke Olgine karijere i razvoj ljubavi prema muzičkoj umetnosti.

Klavir si počela da sviraš sa 9 godina, a prvi nastup sa orkestrom si imala sa 12 godina. Kada se javila zainteresovanost za ovaj instrument? Zbog čega si se odlučila da baš klavir bude u pitanju?

Od najranijih sećanja, klavir je bio prisutan u našem domu. Samo je bilo pitanje vremena kada ću da počnem da sviram. Uz sve to, moja starija sestra je prva počela da svira klavir i, pošto sam se ugledala na nju, ono što je usledilo na polju moje dalje edukacije i posvećenosti muzici je
bio logičan sled događaja. Odrasla sam uz klavir i od malih nogu mi je to nezaobilazan „podstanar” u mom životnom prostoru. S obzirom da su moja mama i, pre svega, sestra, svirale klavir kao male, bilo je logično da i ja nastavim tradiciju. Ali, uz sve to je bila prisutna velika želja sa moje strane da upoznam klavir malo bolje. 

Ko (ili šta) je uticalo na razvoj tvog muzičkog ukusa?

Članovi moje porodice, naša kolekcija diskova, kasnije prijatelji i okolina. Među prvim sećanjima su mi odlasci u pozorište, balet i koncerte gde nas je majka vodila. Imala sam tu sreću da prisustvujem raznolikim oblicima izvođačkih umetnosti i da „upijam” takav sadržaj od malih nogu. Diskografija koju smo imali kod kuće je obuhvatala dela Vivaldija, Čajkovskog. Baha, Šopena, ali i Dina Dvornika, Zdravka Čolića, Cesaria Evore i Beatles-a.. A kao mlađa sestra, sve što je slušala moja starija, Katarina, je prošlo i kroz moje uši. To su bili sastavi poput Linkin Parka, Blink 182, Moby, U2, Kings of Leon…

Lični doprinosi mojoj muzičkoj riznici u poslednje vreme jesu dela savremenih kompozitora klasične muzike, džez, filmska muzika, minimalizam,
fanki rok sa prostora Turske, Srednjeg Istoka i Severne Afrike iz 70-ih godina, svi radovi producenta Franka Dukes-a.  

U kom momentu si shvatila da će muzika biti tvoj put?

Kad sam imala otprilike 14 godina sam shvatila da će muzika biti bitan deo mog života, ne samo kao strast, već kao i profesija. U tom periodu je moja zainteresovanost prema „regularnim” predmetima u školi krenula da opada, a zainteresovanost za dublje razumevanje muzike je krenula da raste. Tako sam u tom periodu i donela odluku da se upišem u muzičku gimnaziju.  

Po čemu se najviše razlikuje sviranje solo od sviranja sa orkestrom? Šta preferiras?

Sviranje solo podrazumeva veću kontrolu nad situacijom, gde maltene sve zavisi od pojedinca, odnosno soliste. Kada je u pitanju sviranje sa orkestrom, brojčano izvođačko telo postaje mnogo veće i time mnogo više faktora utiče na ishod samog izvođenja. 

Zbog znatno većeg iskustva koje imam sa solo i kamernim nastupima, moram izdvojiti to kao teritoriju gde se osećam najudobnije. Saradnja sa manjim ansambom, koji čine 2 – 5 ljudi pruža priliku intimnije konekcije i rada. Imam tu sreću da sviram sa ljudima koji su mi dragi i koji me inspirišu. Takvi nastupi su mi uvek u najlepšim sećanjima i njima se uvek radujem.

Koliko često vežbaš sviranje – da li je to svakodnevno ili imaš drugačiju rutinu?

Vežbanje mi je svakodnevni ritual i navika.

Na sta si u dosadašnjoj karijeri najponosnija?

Istrajnost.

Na koji način spajaš muziku i muzička kulturna dešavanja sa pedagoškom ulogom?

Taj „multitasking” je vrlo zanimljiv i nešto na čemu radim konstantno. Balansiranje između uloge izvođača i pedagoga podrazumeva pametnu raspodelu energije, fleksibilnost, organizaciju, lociranje prioriteta. Rad sa mladim pijanistima me izuzetno ispunjava i pruža priliku da kroz
pedagogiju preispitujem sopstvena uverenja, znanja i ideje o muzici. Proces pronalaženja rešenja za određenu problematiku kod učenika me neretko navede na iznenadjujuća otkrića koja meni samoj kao pijanistkinji znače za rad. Takođe, rad sa decom pruža jedinstvenu priliku da radim na sebi kao čovek.

Nedavno si imala svoj prvi nastup u Karnegi holu. Da li ga smatraš možda najznačajnijim u tvojoj dosadašnjoj karijeri?

Nastup u Karnegi holu mi se ukazao iznenada, nakon najdužeg perioda koji sam provela bez nastupa i scene. Period izmedju „čuvenog” marta 2020. godine i novembra 2021. je prošao  u jednom vakuumu, gde je svaka perspektiva i nada delovala neosnovano, s obzirom u kojoj meri
su izvođačke umetosti „propatile” ovde, u SAD, i, maltene, potpuno stale. U tom periodu su brojna preispitivanja u vezi  sa bavljenjem muzikom isplivala na površinu izazvala jedno otuđenje od klavira i čitavog sveta muzike. Kad sam dobila  taj poziv da nastupim na takvom mestu, prepoznala sam kod sebe iskrenu emociju i neizdrživo „da” koje sam brže – bolje poslala kao odgovor na tu priliku. Tako da, uz izuzetno prestižno ime samog Karnegi Hola, meni taj nastup nosi, pre svega, jednu emotivnu težinu, gde sam nakon dužeg vremenskog perioda iskusila
sviranje klavira kao radostan i autentičan poziv. 

Zbog čega si se odlučila da Amerika bude mesto gde ćeš usmeriti karijeru?

Amerika nije oduvek bila plan, već mi se ukazala prilika da dođem na studije pod punom stipendijom i usavršavam se kod Angeline Gadelije, sa kojom sam radila dve godine. Nakon tih studija sam se preselila u Njujork, gde sam nastavila školovanje kod Pavline Dokovske i Vladimira Valjarevića. Sem sjajnog iskustva sa pomenutim muzičarima i profesorima, prepoznala sam da me izuzetno inspiriše ova sredina, naročito Njujork. Volim dinamiku rada, multikulturalizam, diverzitet, energiju i faktor iznenađenja koji ovaj grad nosi.

Bila si u prilici da sarađuješ sa mnogim autorima. Koja ti je saradnja ostala u najlepšem sećanju i zbog čega?

Za vreme mojih studija na državnom univerzitetu Konektikat (UCONN), kompozitor i pijanista Freder Rževski je imao rezidenciju u okviru koje je držao masterklas, radionicu za kompozitore i koncert. Tom prilikom sam se susrela po prvi put sa muzikom gospodina Rževskog i nastupala na radionici i masterklasu. Jako me je dirnula tesna povezanost muzike sa spoljašnjim i, pre svega, ljudskim svetom koja je protkana u čitavom njegovom opusu. 

Citati pisama Oskara Vajlda iz zatvora, motivi iz folklornih tradicija, pesme otpora i narodne borbe su samo nekolicina izražajnih „alata” koji se mogu pronaći u njegovom stvaralaštvu.  Pored toga, izuzetno mi se dopada i prija njegov pijanistički stil komponovanja za klavir. 

Da li imaš nekog muzičkog idola ili gurua?

Od savremenih muzičara izdajam Vikingura Olafsona, Igora Levita, Rujuči Sakamotoa, Stiva Rajša, Breda Mehldau. 

Koje planove imaš za budućnost?

Pripremam program za nastupe koje imam u bliskoj budućnosti, uglavnom sa delima savremenih kompozitora. Takođe, sarađujem sa dragom prijateljicom i vizuelnom umetnicom Jelenom Prljević na kratkom animiranom filmu za koji komponujem muziku.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!