fbpx

Bilo jednom u Holivudu – Tarantinova bajka sa posvetom

Ako kada čujete reč bajka, pomislite na ono što bi pomislila Sansa Stark iz perioda pre nego što stigne u Kraljevu luku, sigurno pomislite na hrabre vitezove, prinčeve, prelepe princeze i device, plemenite zadatke, ljubavi koje pobeđuju sve nedaće, i tako dalje i tome slično. Ali ako pomislite na one bajke kakve su često bile u svojim originalnim verzijama, verovatno pomislite na neoprezne devojčice koje idu kroz šumu, da ih na kraju staze pojede vuk. I ne spase ih hrabri lovac. I nema bake sa kolačima.

Zvaničan logo Bilo jednom u Holivudu

Tarantinov novi film – bajka i po naslovu i po priči koju nam donosi – negde je između ova dva ekstrema. S jedne strane, to je romantična razglednica Holivuda i američke pop kulture s kraja šezdesetih godina prošlog veka, a sa druge je i prikrivena priča o nasilju koje tinja u društvima sa izraženim socijalnim razlikama. Kao i svako umetničko delo, Bilo jednom u Holivudu (u daljem tekstu BJH) je priča o još koječemu – upakovana i servirana publici od strane čoveka neverovatno unikatnog senzibiliteta koji za sobom ima fenomenalno nasleđe i gotovo rutinski stvara kvalitetne filmove, bez potrebe da se nekome objašnjava i pravda.

Kako ne bismo previše prepričavali zaplet, usredsredimo se na nekoliko velikih tema koje ovaj film temeljno pretresa.

Teško vreme za nas matore

Leonardo Di Kaprio kao Rik Dalton

Glavna priča lika Rika Daltona (Leonardo Di Kaprio) govori o čoveku koji se nalazi na raskrnici. Maltene one – trick poni, Dalton je glumac u televizijskim vestern serijalima koji ima velikih problema da pronađe ulogu za sebe u savremenom Holivudu. Novo vreme traži nove glumce, koji se zaista užive u likove koje tumače, metodičnu glumu, glumce koji se prilagođavaju ulogama, rediteljima, ali i koji su skloni improvizaciji... Ukratko, sve ono što Rik Dalton nije do tada radio, nije naučio da radi, a nalazi se u godinama kada je učenje i prihvatanje novih stvari teško. Jer, ona Dositejeva duša koja je poput toplog voska kod Daltona već je kruta i očvrsla, i potreban je daleko veći napor da se savije i prilagodi. Najvažnija osoba u Daltonovom životu je svakako njegov kaskader Klif But (Bred Pit), koji je zapravo njegov potrčko i sluga, naravno uz to što mu je najbolji prijatelj. Kada razmišljam o tom odnosu, pada mi na pamet situacija o kojoj peva Mladen Vojčić Tifa u onoj pesmi:

Jer, kad ostariš/Niko ne kuca na tvoja vrata; Jer, samo ja kad ostariš/kao oblak u tvojoj kafi/doći ću u krombi kaputu/i čuču kad ti se moje ime omakne.

Klif je tu za Rika, čak i kada ga Holivudska industrija potpuno zaboravi, i jedini je koji mu ne dozvoljava da potpuno potone.

Daltonova priča je, dakle, ona o strahu od promene, nužnosti prilagođavanja surovim zakonima tržišta i života u dvadesetom veku na zapadu. U filmu, uz podršku prijatelja i velikim trudom, Rik uspe da napravi tu promenu, upoznaje Šeron Tejt, verovatno i Romana Polanskog, i njegova karijera ide uzlaznom putanjom nakon radnje filma. Naravno, on uspeva, zato što je ovaj film – bajka, i to ona sa srećnim krajem.

 Every way you look at this you lose

Bred Pit kao Klif But

…where have you gone, Joe DiMaggio?
Our nation turns its lonely eyes to you

Glavni motiv priče Klifa Buta je donekle sličan Daltonovoj, ali samo na prvi pogled. Suštinski, to je priča o čoveku koji nema previse talenata, a ti talenti u novom vremenu i okolnostima ne donose novac. Tako Klif unovčava svoje prijateljstvo sa Rikom vrlo prozaično – on je njegov potrčko, kaskader, kuvarica, vozač... Sve što zatreba, maltene. On je Nindža kornjača Rafaelo za Rika koji je Leonardo – talentovan za više stvari, ali ni za jednu nema ogroman talenat, dok Leonardo ne zna mnogo toga, ali ono što zna – kida. Za ljude kao što je on, ne postoji druga šansa u prekretnicama i ropotarnicama istorija i društava. Kada na kraju filma Klifa odvezu u bolnicu, znamo da su njegovi kaskaderski dani gotovi – i da će njegov žitvot nadalje zavisiti od dobrote Rika Daltona. Tužno je to reći, ali najveći broj ljudi na svetu su upravo kao Klif – nisu na vrhu, nemaju dovoljno, i kada izgube sposobnost da rade, ili zakoni života i tržišta proglase naše talente i umeća za prevaziđene i nepotrebne, život postaje puka borba za egzistenciju. Klifova prava priča počinje tek nakon radnje filma. A upravo zato što je BJH bajka, nećemo videti taj ne-baš-hepiend.

Život je lijep, Helen Marie

Margo Robi kao Šeron Tejt

U bajkama stradaju nevini, što ubice uvek čini zlikovcima, jer naravno da je to najnaivniji žanr, za sasvim malu decu. Upravo zato je još užasnije kada saznamo da je u stvarnosti nastradao neko nevin, iz puke obesti, nadmoći ili ko zna čega drugog, što je ubicu navelo da ubistvo počini. Tragična sudbina glumice Šeron Tejt (Margo Robi) bila je baš takva. Za razliku od užasa u Vijetnamu, to je prva grozota koja se dogodila amerikancu praktično u komšiluku, u sopstvenoj zemlji – bila je užasna i otrežnjujuća i bila je grozomoran uvod u sedamdesete, kada su amerikanci ,,počeli da zaključavaju ulazna vrata’’.

Zbog tog neizrecivog užasa, Tarantino je želeo da uspomeni na Šeron Tejt pokloni hepiend. Ona je trudna i njeno dete će nakon radnje filma biti rođeno; njena filmska karijera će se nastaviti i verovatno strahovito napredovati pored Polanskog, njeni prijatelji neće umreti od strane nekoliko zavedenih ludaka i biće uz nju i život će se za njih nastaviti u ovoj bajci.

Mnogi će reći kako je ovo najlošije napisan ženski lik u Tarantinovom opusu, ali ovde on nije ni mario da stvori nekog trodimenzionalnog i elokventnog lika u tom smislu; ovde se mnogo više radi o poslednjem poklonu mladoj glumici koja je prerano napustila ovaj svet. Tarantino u ovom filmu Šeron Tejt daje satisfakciju odlaska u bioskop kako bi pogledala sebe u filmskom ostvarenju, satisfakciju da vidi kako je publika voli i da prepoznaje njen talenat. U ovoj bajci, život je lep, Šeron Tejt! I zbog toga ćemo zaokružiti ovu priču isečkom iz Zdravkove pesme iz 1975:

Život je lijep, Helen Marie
a ti se nisi nasmijala još
Ne plači sad jer ja sam tu
i sve će bolje biti jednog dana

Sve fotografije: Youtube screenshots

Ivan Radisavljevic

Ostavi komentar