Bioskop Balkan – novi kulturni centar u Beogradu

Sa Ksenijom Samardžijom, direktorkom Fondacije Saša Marčeta o programima i budućem radu Bioskopa Balkan

7. April 2021

Bioskop Balkan je kultni beogradski bioskop, koji je kao i brojni bioskopi u gradu, doživeo sudbinu da, iako priznat kao kulturni spomenik, godinama čeka na rekonstrukciju i ponovnu upotrebu. Ipak, za razliku od drugih bioskopa koji i dalje stoje prazni, kao podsetnici na kulturni život koji se nekad odivjao u gradu, Bioskop Balkan ponovo je oživeo pod okriljem Fondacije Saša Marčeta. O ovom novom kulturnom centru u gradu razgovarali smo sa Ksenijom Samardžijom, direktorkom pomenute fondacije.

Bioskop Balkan je dobio novi oblik. Zašto ste izabrali ovaj prostor i na koji način ste želeli ponovo da ga aktivirate?

Ksenija Samardžija: Bioskop Balkan i Fondacija Saša Marčeta povezani su vlasničkom strukturom. Saša Marčeta osnovao je Fondaciju sa namerom da doprinosi da se ovaj prostor razvija kao kulturni centar za savremenu umetnost. Bioskop Balkan je zaštićen i kao kulturno dobro, ali ima i zaštićenu namenu. Sa tom vrstom pažnje i odgovornosti biramo programe, projekte i planiramo radove. Sve što Fondacija danas radi motivisano je namerom da se grade odnosi podrške i poverenja sa umetnicima sa kojima sarađujemo, nastojimo da sva prethodna iskustva primenjujemo kako bi se razvijali i na što kvalitetniji način koristili resurse i mogućnosti koje su nam na raspolaganju. 

Koji je osnovni cilj rada Fondacije?

Kreairanje situacija i odnosa u kojima se prepoznaje potencijal. Naš cilj je da budemo podrška i da se uključujemo onda kada postoji kvalitet i specifična tenzija umetničkog rada koji mora da komunicira. Biramo aktuelne teme i narative koji nam pomožu da razumemo i prihvatimo izazove vremena u kome živimo. 

Trenutno ne postoji veliki broj prostora u gradu koji imaju kapacitet kao što ima Bioskop Balkan. Kako se nosite sa takvom vrstom odgovornosti?

Bioskop Balkan jeste impozantno istorijsko zdanje. Podeljenost i struktura prostora, različite arhitektonske dinamike i stilovi, lokacija u samom centru grada – u zoni između Skadarlije, Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja – čine ga jedinstvenim. Programi se realizuju u saradnji sa Stručnim savetom Fondacije, tako da se inicijative i predlozi realizuju na nivou zajedničih odluka i procena. U tom smislu, postoji značajna doza odgovornosti, ali i entuzijazam i energija, što je posebno važno za ovako dinamične prostore.

Bioskop Balkan je zbog virusa korona „oživeo“ u nezahvalnom trenutku. Koji su sve programi trenutno dostupni?

Trenutno je aktuelna izložba Nikole Mihajlovića, Transmutacija, koja je otvorena prvog aprila, a već u četvrtak, osmog aprila, otvara se izložba U gudurama Amerike Radoša Antonijevića, Nenada Maleševića i Mladena Miljanovića. Interesantno je da je Balkan postavkama podeljen po nivoima i da publika može da sagleda obe izložbe organizovane praktično u isto vreme. U narednim mesecima slede Belgrade Photo month, izložba Eme Bregović, saradnje sa BELDOCS-om, ULUS-om…  Prilagođavamo se uslovima i trudimo se da primenjujemo preporuke kako bismo se svi osećali sigurno i bezbedno.   

Prošle godine je rad Bioskopa Balkan bio obeležen različitim saradnjama. Zbog čega vam je to važno?

Postoje različiti programi kojima nedostaju kapaciteti da se u potpunosti realizuju i tu je Fondacija spremna da se uključi i da doprinose da se kvalitetno razvijaju. Prošlogodišnji Beldocs, izložba ULUPUDS-a i drugi događaji koje smo mogli da podržimo predviđali su takvu vrstu saradnje – podršku da se program koji je već formiran do kraja sprovede i predstavi publici.

Fondacija pruža podršku street art umetnicima koji su retko prepoznati od strane umetničkih prostora. Kako ste prepoznali street art kao relevantan izraz koji ćete podržati?

Mislim da je ta scena koherentna, dobro povezana i da se samostalno razvija. Bez upliva bilo kakve ozbiljnije institucionalne podrške, što im je možda i pomoglo da sačuvaju vitalnost i energiju, a to se osetilo i na otvaranju Nikoline izložbe u Bioskopu Balkan. Street art umetnici ostali su izvan galerijskog sistema i verujem da im je to pomoglo. Mi u tome prepoznajemo izazov i priliku da sarađujemo.

Kakva je trenutno pozicija kulture, kada govorimo o gradu?

Vrlo kompleksna i komplikovana. Problem predstavljaju okolnosti koje previše dugo traju i koje nisu kreirale ništa suštinski značajno. To je neka vrsta kontinuiranog degradiranja uslova i odnosa, što predstavlja opterećenje za umetničku scenu koja zahteva da bude slobodna i samostalna, bez strahova i oštrih podela.

S ozbirom da prostor nosi ime Bioskop Balkan, da li je u planu da nastane i pravi bioskop u njemu?

U finalnom projektu rekonstrukcije prostor je predviđen sa mobilnom bioskopskom salom – zapravo, razvija se multifinkcionalni prostor koji se prilagođava i potrebama filmskih projekcija.  

Zbog čega je važno da čuvamo i negujemo tradiciju prostora koji su zapostavljeni, a nekada su bili važni?

Trenutno je aktivan i manji projekat pod nazivom Arhiva sećanja u okviru koga smo pozvali sugrađane da sa nama podele svoja iskustva. Dobili smo povratnu reakciju i interesantne priče, fotografije.. Beograd ima naviku da lako prepušta zaboravu i nemaru svoja kulturna dobra. Količina i dinamika istorijskih dešavanja poništavaju jedni druge. Grad se stalno razvija u kontradiktornostima i verujem da je kultura sećanja ono što nam ostaje da bi se zadržala ideja kontinuiteta. Istorija Bioskopa Balkan, koja beleži kulturni i društveni život prestonice od kraja 19. veka do danas nama je važna i nastojimo da bude očuvana. Prva ulična rasveta je upravo bila ispred Bioskopa Balkan, ovde su se odvijale prve pozorišne predstave, opera, filmske projekcije… Mislim da imamo obavezu da se prema tome odnosimo sa poštovanjem.

Fotografije: Marija Todorović

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi