fbpx

Frljić: Kapitalizam je najmoćniji virus

Za vreme trajanja vanredne situacije, Bitef teatar pokrenuo je digitalno izdanje „Filozofskog teatra“ pod parolom „Smislimo svet iz početka!“

10. April 2020

Polako se priprema teren za tip diskursa gde ćemo napraviti kalkulaciju koliko stotina ili miliona smrti je potrebno da bi neki ekonomski, politički sistem sa različitim modifikacijama opstao.

Za vreme trajanja vanredne situacije, Bitef teatar pokrenuo je digitalno izdanje „Filozofskog teatra“ pod parolom „Smislimo svet iz početka!“. U ulozi moderatora „kao u stara dobra vremena“ bio je Srećko Horvat, a gost prvog izdanja preko onlajn platforme bio je pozorišni reditelj Oliver Frljić. Ova dva stara prijatelja u jednočasovnom prenosu razgovarali su o pozorištu nakon korone, o građanskim slobodama, vanrednom stanju kao izgovoru za jačanje autokratije i mnogim drugim stvarima kojie su obeležile pandemije.

Iako je potpuno neizvesno kako će se život odvijati nakon izolacije, Frljić se nalazi u nedoumici kako će se pozorišna publika ponašati nakon svega ovoga. Da li će se ljudi usuđivati da dolaze u većem broju u pozorište? Da li je moguć opstanak zajednice koja se formirala u pozorištu nakon ovog iskustva? Da li će se nešto menjati sa pozorištem kao medijem?

Na pitanje da li je greška što su pozorišta pristala na onlajn prikazivanja predstava, s obzirom na to da je publika ta koja čini suštinu pozorišta Frljić smatra da „ne postoji ontološki primat izvedbe uživo, međutim u ovoj situaciji to je politička odluka. Onlajn predstave su loši snimci, one ne mogu dati pravi uvid u nešto sasvim drugo u celoj ovoj situaciji. Osnovna razlika je što u pozorištu postoji mogućnost izbegavanja određenoj kontroli, određenom socijalnom skriptu. U onlajn formatu ne postoji mogućnost izlaska iz te zacrtane matrice, ali ne treba zaboraviti  ni zajedničku istoriju pozorišta i novih medija“.

Horvat je izneo podatak kako za vreme kuge u Londonu koja je harala u više navrata, u periodu od 1603. do 1610. grad bio u izolaciji oko 60 meseci. S tim u vezi razgovarali su o pojačanim oblicima društvene kontrole.

„Cela ova pandemija služi kao izgovor za suspendovanje velikog dela građanskih prava. Svi znamo da kada se ta prava jednom izgube, potreban je dug proces da se ponovo vrate“ kaže  Oliver Frljić, reditelj koga je „Gardijan” svrstao u evropski pozorišni vrh.

Frljić takođe primećuje kako se radi o „nekom permanentnom stanju koje nam je poznato još od 2001. i koje se nastavlja, samo se koriste neki novi argumenti za to da bi ono ostalo permanentno. Fascinantna je ova nemogućnost kretanja, i čitav koncept suživosti koji je vezan za pozorište, a koji će na neki način biti uskraćen. U virtuelnoj realnosti mogućnost socijajalne kontrole je puno veći i puno opasniji.“

Da cela ova pandemija ima klasnu dimenziju složila su se obojica. Bez obzira na situaciju, neki ljudi nemaju mogućnost ostanka u izolaciji već moraju ići na posao i time se izložiti riziku.

Srećko Horvat u svemu tome vidi nadu u dugoročnoj perspektivi. On je spomenuo „kugu koja je došla u 14. veku u Evropu, pa je recimo republika Ragusa (današnji Dubrovnik) osnovala prvi morski karantin. Kuga je u Dubrovnik samo jednom prodirala i to zbog nečega što se zove „kuga služavki“, tu vidimo da se i tada radilo o klasnom pitanju. Služavke su prve dobile kugu jer su se stalno kretale, kao danas ljudi koji su izloženi tržištu rada kao na primer vozači autobusa, radnici u marketima itd. Ono što je dugoročno u celoj pričao, kao što je bilo i u Dubrovniku kao i celoj Evropi, jeste urušavanje feudalizma.“

On takođe podseća da je Merkel izjavila da ne želi prihvatiti evro obveznice, što verovatno znači kraj evrozone.

„Moguće je da će Evropa napraviti grešku kao sa Grčkom pre deset godina. Nakon čega su merama štednje  „smirili tržište“, ali sada nije samo Grčka u krizi već i Španija, Italija, Nemačka, Nizozemska… koje ne žele solidarnost na evropskom nivou. Imamo i taj tehnološki sektor koji sada koristi priliku. Amazon zarađuje više nego ikad, a sa druge strane imamo neku vrstu solidarnosti i možda ta dugoročna perspektiva daje nadu da kao što je došlo do urušavanja feudalizma, može doći do urušavanja kapitalizma.“

Oliver po tom pitanju nimalo nije optimističan zaključujući da je kapitalizam ipak najmoćniji virus.

„Ako pratimo istoriju njegovih mutacija i koliko je on patogen, nema previše prostora za optimizam. Solidarnost koju spominješ, na nju se gleda kao na nešto što treba pretvotiri u različite vrste profita. Mi vidimo da se i u Nemačkoj u nekoj neoficijelnoj debati postavlja pitanje da li ipak određeni broj ljudskih života treba staviti u neku zonu rizika da bi se ekonomski procesi nastavili. Takođe je Tramp izjavio da „ako izgubimo 100 000 života, odradili smo dobar posao“.

Horvat na to gleda kao na „povratak nekakvog maltuzijanstva. To vidimo i kod Borisa Džonsona gde se izgubljeni ljudski životi posmatraju kao puka statistika. Obrazloženja za to su oslobađanje penzionih fondova, zdravstvenog sistema.“

Ono što najviše brine Frljića jesto da se „polako priprema teren za tip diskursa gde ćemo napraviti kalkulaciju koliko stotina ili miliona smrti je potrebno da bi neki ekonomski, politički sistem sa različitim modifikacijama opstao. Mislim da nismo daleko od toga, jer se o tome razgovara otvoreno. Moji roditelji žive u Teksasu i moram priznati da sam bio zabrinut za njih jer u tom društvu sa takvim zdravstvenim sistemom se može svašta dogoditi.“

On dodaje i to da „cela ova kriza dovodi u pitanje neke temeljne društvene vrednosti, na kojima su počivala ova društva, ili su se bar pravila da počivaju. Pored ekonomske krize koja je tu, postavja se pitanje šta sa kulturom? U neoliberalnom kontekstu kultura nikad nije bila nešto esencijalno i što se guralo na tržište.“

Oliver Frljić

Još jedan od fenomena o kom su razgovarali jeste to da pored vanrednog stanja, određeni političari koriste situaciju kako bi osnažili svoju vlast.

„Ako već živimo u situaciji gde nema društva gde nema ljudi koji se okupljju po kafićima, a znamo još od Ričarda Seneta da se francuska revolucija praktično vodila iz kafića. Smanjena je mogućnost pobune, otpora. Videli smo u SADu da se Berni Sanders povukao iz kandidature što de facto znači da Donald Tramp u idućih par meseci, kolko god trajao korona virus, svakog dana može biti u kampanji. To je slučaj i sa Vučićem u Srbiji, Plenkovićem u Hrvatskoj, Janši u Sloveniji“, navodi Horvat.

On to vidi kao ironiju i tragikomediju na koji način Orban, Vučić, Boris Džonson – koji je i nastradao iako se smejao korona virusu, koriste situaciju.

„Ako dopuštate ukidanje građanskih sloboda kao i cenzuru u kulturi to će se kao bumerang vratiti u ovoj situaciji. Tim vladama je sve do sad ovo bilo vežbanje za situaciju gde postoji ekstremni faktor, to je sada virus,  koji se zove neprijatelj i tu imamo ratnohuškački diskurs. Takođe postoji psihoza stigmatizacije ljudi koji su bolesni, kao da smo u ratu ponovo. Vlasti koriste ovi situaciju za konstantnu kampanju. To se odražava i na medije gde su oni stalno u vestima“, Horvata u toj situaciji najviše brine što su ankete pokazale da „iako raste broj mrtvih, raste i rejting vlastima, dok je opozicija u karantinu“.

Na osnovu toga on zaključuje kako je ovde prisutna depolitizacija zbog ograničenosti okupljanja ljudi, ali takođe je prisutna politizacija virusa.

Srećko Horvat

Frljić je napomenuo da niko ne govori o mogućnosti nacionalizacije onoga što je u privatnom vlasništvu, a što bi se ponovo trebalo spašavati, na to je Horvat podsetio na Španiju koja je izvršila neku vrstu nacionalizacije zdravstvenog sektora. Takođe da je Boris Džonson uradio nešto za šta se Korbin zalagao, a to je nacionalizacija železnica gde vidimo da konzervativne vlade mogu izvršiti nacionalizaciju.

„Kada bi mi zagovarali tako nešto kod nas ovde, proglasili bi nas za jugonostalgičare. Ljudi kad to čuju odmah pomisle na socijalizam, ali ne, socijalna medicina kod nas postoji i pre socijalizma u Jugoslaviji, dodaje Horvat.

„Kada neko kine, i kada neko drugi kaže nazdravlje (bless you), dolazi iz doba Burbonske kuge, jer je jedan od simptoma zaraženosti bilo kijanje“, na kraju je rekao Horvat i razgovor završio u optimističnom tonu zaključujući da će neke stvari trajati dugo, poput Burbonske kuge, ali da ovo ne prestavlja nikakav kraj već novi početak.

Pre dve godine Horvat i Frljić su  takođe vodili razgovor u izdanju Filozofskog teatra koje je održano u sklopu 52. Bitefa.

Sledeće digitalno izdanje Filozofskog teatra biće održano 16. aprila. U ulozi moderator će biti Maja Pelević koja će razgovarati sa Anjom Sušom.

 

Autor teksta: Aleksandar Lukić

 

 

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *