fbpx

Bitka za Košutnjak – Ne damo im ni metar

Uvidom u plan regulacije kojim je predviđena seča na području Košutnjaka, mnogi građani su se ujedinili da to spreče. Iz inicijative „Bitka za Košutnjak“ poručuju da investitorima ne daju ni metar, a oglasili su se i dekani fakulteta.

15. July 2020

Kako je Oblakoder već ranije pisao, interesovanje javnosti za rani uvid povodom zahteva firme „Avala studios” za izradu plana detaljne regulacije za kompleks “Avala filma” na Čukarici, uzrokovano je planiranjem seče znatnog dela šuma na prostoru Košutnjaka .

Protivljenje ovom planu nije ostalo samo na negodovanju i izražavanju nezadovoljstva putem društvenih mreža, već su pojedinci, organizovane grupe, ali i stručni ljudi pokrenuli niz akcija koje za cilj imaju sprečavanje realizacije onoga što je tim planom predviđeno.

Revoltirani saznanjima do kojih su došli uvidom u plan regulacije, komšije, prijatelji i ekološki svesni građani su se pre desetak dana spontano okupili, ujedinjeni u želji da spreče pustošenje košutnjačkog zelenila zarad nezgrapnih betonskih objekata.

Deo ovog područja se namerno zapušta, ne kosi, ne orezuje i infrastruktura se ne održava. Na ovaj način stvara se utisak zapuštenog područja ne bi li se zelene površine predstavile kao bezvredno rastinje i korov. Tokom razgovora sa više hiljada ljudi nismo sreli ni jednog Beograđanina koji smatra da ovo „rastinje i korov” treba pregaziti buldožerima“, navode iz organizacije „Bitka za Košutnjak“.

Zdravko Ćorović – Radni sastanak grupe Bitka za Košutnjak

Oni ističu i da je za sprečavanje seče na području Košutnjaka neophodan zajednički trud: „Za opstanak Košutnjaka se možemo boriti jedino ako se građani udruže i informišu o svojim pravima u odlučivanju o nameni zemljišta. Akcije kao što su potpisivanje prigovora, slanje peticija, formiranje stručnih grupa, protesti, kao i obaveštavanje javnosti putem medija i društvenih mreža postaju ključne za dostizanje takvog cilja. Mi smo organizovali prikupljanje prigovora, što u individualnoj režiji, što na prijavljenim štandovima. U kratkom vremenskom periodu uspeli smo da prikupimo preko 7500 potpisanih prigovora koje smo predali Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove.

Pre same predaje prigovora, u subotu je trebalo da bude organizovan i protest, od koga se na kraju odustalo, usled uvođenja zabranje okupljanja kao epidemiološke mere za suzbijanje virusa Covid 19. Ipak, oko 500 građana posetilo je „Džinovu bulju“ koja je prvobitnim dogovorom bila predviđena za mesto okupljanja. „Iako smo apelovali na društvenim mrežama da se zbog uvedenih mera narod ne okuplja, bilo je dosta onih koji su se pojavili da pruže podršku i ostave potpis, što je za celu inicijativu jako bitno. Samim tim, akcija je prošla odlično, i pored zabrane okupljanja, naš cilj je uspeo da se ispuni“, rekla je Vesna Opavsky , volonterka ove inicijative.

Anka Stanković je takođe aktivistkinja u borbi za Košutnjak, a iako ne pripada nijednoj inicijativi, kao razlog svoje uključenosti u očuvanje zelenih površina navodi činjenicu da se Košutnjak naziva plućima Beograda.Ako se osvrnemo na zimu iza nas, sećamo se da se Beograd nalazio na listi najzagađenijih gradova na svetu, gde je nekada zauzimao i neslavno prvo mesto. Zagađen vazduh utiče na naše kolektivno zdravlje i ne treba ni pominjati da je problem ovog tipa poguban za sve grupe, posebno za ljude koji već pate od nekih hroničnih bolesti. Drveća se sve više seku, a beton počinje sve više da nas okružuje sivilom. Bitno je razumeti da investitori tog betona neće ostati u ovom gradu, ali mi hoćemo – zbog toga je bitno boriti se da Beograd ostane grad u kome se može živeti. Takođe, Košutnjak je javni prostor koji pripada narodu – mesto gde narod može da izađe na vazduh, gde može da provodi svoje vreme okružen zelenilom i nađe predah od asfalta, automobila i buke velikog grada“, podvlači Anka.

Iz inicijative „Bitka za Košutnjak“ kažu da, kada govorimo o investitoru, Beograđani nisu upoznati sa nekim činjenicama: „Avala Studios se predstavlja svuda kao vlasnik zemljišta i to je providan marketinški trik, jer su privatizacijom dobili samo objekte. Oni imaju pravo korišćenja zemljišta i to ne na svim parcelama. Ovaj plan im je potreban da bi imali osnov da urade konverziju prava korišćenja u pravo svojine direktnom pogodbom, bez tendera. I najvažnije, ceo projekat se reklamira kao ulaganje u filmsku industriju, dok plan predviđa stotine hiljada kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Kakve to veze ima sa filmskom industrijom? Glavni cilj privatizacije Avala Filma jeste građevinsko zemljište, koje je bilo u vlasništvu Republike Srbije. Sada vidimo epilog, u kome neko treba da ostvari ogroman profit prodajući skupe kvadrate na Košutnjaku“, ističu oni.

Fb stranica „Bitka za Košutnjak“ – Deo Košutnjaka čiji izgled treba da se promeni planom za izgradnju

Ovo, međutim, nije jedino što je sporno u planu regulacije, što je bio razlog da svoj prigovor daju i dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić, dekan Biološkog fakulteta, prof. dr Željko Tomanović i dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja prof. dr Saša Jakovljević kao i direktorka nacionalnog Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” dr Mirjana Mihailović.

Planirane aktivnosti na urbanizaciji prostora Košutnjaka, uz redukciju „zelenih“ površina, predstavljaju negaciju svih principa u usvojenim strateškim dokumentima Grada Beograda, kao i globalnim „RIO“ konvencijama, koje je Srbija ratifikovala u narodnoj skupštini. Argumenti koje potpisnici prigovora iznose su sledeći:

  • „Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti“ i Strategija pošumljavanja Beograda nisu u saglasnosti sa planom regulative firme „Avala Studios“; Strategijom pošumljavanja predviđeno je da se u periodu od 2011. do 2021. godine pošumi oko 50.000 hektara gradske teritorije; od početka akcije do 2017. godine pošumljeno je oko 730 hektara
  • Ključnim globalnim dokumentima i sporazumima od značaja za zaštitu životne sredine predviđa se da Srbija do2030. godine treba da poveća površinu nacionalne teritorije pod šumama na 41,4%, sa sadašnjih 29%, a u AP Vojvodini do 2050. na 14,3% sa sadašnjih 6,37%.
  • Na Planu postojećeg korišćenja zemljišta skoro polovina je pod šumom, dok se planom regulacije taj deo svodi na jednu desetinu
  • Uprava za šume izuzima se iz gazdovanja nad obraslim parcelama, čija je ukupna površina 7,26 ha
  • U priloženoj dokumentaciji ne postoji strateška procena uticaja na životnu sredinu, iako je JUP Urbanistički zavod Beograda doneo Rešenje da se ona uradi
  • U okviru Elaborata za javni uvid gotovo da nema stručnih lica, osim Katarine Čavić Lakić, dipl. inž. pejzažne arhitekture

Oni su na kraju izrazili bojazan da će realizacija predloženog Plana detaljne regulacije za kompleks „Avala filma“ značajno ugroziti postojeće šumske sastojine u navedenom području, sa zaključkom da razvoj grada Beograda ne sme biti na račun inače veoma degradiranih zelenih površina.

Iz inicijative „Bitka za Košutnjak“ kažu kako da predstavnici u Skupštini grada Beograda počnu da slušaju volju Beograđana i da ih u ovome bezrezervno podrže. „ Od krucijalnog značaja je da grad omogući građanima da suštinski, a ne samo formalno, učestvuju u odlučivanju šta se može raditi na zelenim površinama. To podrazumeva aktivno učestvovanje, a ne bezvredno ispunjavanje formalnih procedura kao do sada. Nedopustivo je da u 21. veku građani ne mogu zvanično da podnose prigovore elektronskim putem. Mogu li građani zaista da razgovaraju sa svojim predstavnicima i pitaju ih zašto su glasali na određeni način?? Čemu služe prigovori građana i procedure ako se sve rešava putem nekakvog specijalnog zakona, kao npr. u slučaju „ Beograda na vodi’’? Gde je tu onda učešće građana Takođe postavljamo pitanje šta je sa odgovornošću institucija koje su učestvovale u ovom procesu. Kako je moguće da je Zavod za urbanizam pripremio plan koji je suprotan Generalnom urbanističkom planu Beograda?

Ovo neformalno udruženje građana ističe i da treba razdvojiti inicijative koje pokreće država od onih koje pokreću sami građani. „U prvom slučaju često vidimo da je država nezainteresovana da pokrene inicijative za rešavanje lokalnih problema, koji se decenijama gomilaju. Država pokazuje nespremnost da se uključi u globalne ekološke trendove koji podrazumevaju mnogo veća budžetska ulaganja u očuvanje i unapređivanje zdrave životne sredine. S druge strane, određen broj građana pokazuje neuporedivo veću svest kada su u pitanju ekološki problemi, o čemu nam svedoče razna neformalna udruženja koja pokreću inicijative za rešavanje problema na lokalu. Njihov rad otežava činjenica da država odbija komunikaciju i saradnju sa građanima već staje na stranu privatnih investitora koji svojim projektima direktno ugrožavaju životnu sredinu.“

Aktivisti grupe građana „Bitka za Košutnjak“

Upitani kada će biti organizovan sledeći protest, rekli su da to zavisi od epidemije, ali i da se nadaju da će pre toga njihovi zahtevi biti ispunjeni i da će se Košutnjak vratiti Beograđanima. Ako to, ipak, ne bude tako, i investitori se odluče da krenu sa sečom, „Bitka za Košutnjak“ veruje da će se ljudi spontano okupiti da to sami spreče jer je stav svih po tom pitanju jasan – ne daju im ni metar.

Naslovna fotografija: Fb stranica Bitka za Košutnjak




Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *