fbpx

Boginje u nama

Osvrt na izložbu radova Mine Stefanović

U izložbenom prostoru Kulturnog centra Magacina je 1. i 2. decembra održana izložba Mine Stefanović, pod nazivom: Godess (Boginja). Kroz vizuelnu umetnost, crteže, fotografije i kratke video radove predstavljena je prizma ženskih ispovesti i iskustava.

Drugog dana izložbe održana je i prateća tribina – Cenzura u umetnosti: Mentalno i reproduktivno zdravlje žena koju je moderirala Tamara Urošević, a učestvovale su istoričarka umetnosti, Ana Simona Zelenović, profesorka sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Milena Dragićević Šešić i autorka izložbe, Mina Stefanović.

Kroz razgovor o umetnosti i statusu žena u savremenom društvu u Srbiji (sa osvrtom na položaj žena u prošlom veku) stavljen je akcenat na probleme s kojima se savremena žena susreće. Počevši od problema zdravstvenog tipa, do potrebe i značaja razumevanja i prihvatanja žena u društvu.

Ja nisam rečita osoba, u umetnosti sam pronašla jezik kojim mogu da se izrazim. Ovom rečenicom je Mina započela svoju ispovest. Zbirku crteža i fotografija je umetnica podelila u devet ciklusa, koji predstavljaju određene segmente njenog života – možda je bolje reći uspomene. Primarno crpeći inspiraciju iz sebe same, Mina se takođe bavi položajem i pravima žena. Inspiraciju pronalazi u analizi emotivnih odnosa, požrtvovanosti i sazrevanju žene.

Obrađujući traumatična iskustva, koja se tiču mentalnog i fizičkog zdravlja, a pre svega kroz lične primere i emotivna stanja, Mina Stefanović govori o ključnim segmentima razvoja i sticanja samopouzdanja jedne žene.

Posvećenost temama(koje se, nažalost, i dalje smatraju tabuom u Srbiji) kao što su depresija i abortus, bazirane su na njenom ličnom iskustvu, sa ciljem skretanja pažnje na važnost informisanja, borbe i deljenja iskustava. Kako i sama umetnica kaže: Bila sam fascinirana brojem žena i njihovom potrebom da samo pričaju samnom o onome što su preživele.

Šta za tebe predstavlja umetnost?

Za mene je umetnost, neću reći jedini, ali najveći i najlakši oblik izražavanja.

Kada si krenula da se baviš umetnošću i zašto?

 Aktivan sam crtač od kada znam za sebe. Ozbiljnije sam krenula da se bavim umetnošću 2012. godine, kada sam shvatila da ne umem drugačije da se izrazim. Umetnost mi je otvorila novi svet ekspresije. Pronašla sam način da pokažem kako se osećam, šta želim i kako da lično iskustvo podelim sa drugima- okolinom.

Kako je bavljenjem umetnošću uticalo na tebe i tvoj život?

Iskreno, spasilo mi je život. Otvorila su mi se nova vrata napretka, sazrevanja i samoprihvatanja. Omogućila mi je da imam glas, da izbacim iz sebe sve što imam i osećam, da shvatim da nisam sama.

Koje medije najviše voliš da koristiš u svom izrazu?

Obožavam da eksperimentišem. S obzirom da sam samouka umetnica, nisam upućena u „pravila“ umetnosti. Tehničku spretnost sam postigla kroz samostalna istraživanja medija i njihovo kombinovanje. Ne mogu da se odlučim za jedan konkretno omiljeni medij, ali jako uživam u otkrivanju novih pristupa i njihovim varijacijama.

 U čemu pronalaziš inspiraciju?

Sebično ću reći u sebi. Moja umetnost je, od momenta kada sam krenula da se njom bavim, bila bazirana na mom telu, psihi i iskustvu. Rekla bih, da sebe najbolje poznajem. Radovi su mi omogućili da me drugi upoznaju, što je i dovelo do daljeg ličnog sazrevanja kao i do progresa u izrazu. Brojni razgovori sa ženama su mi pružile lepotu pronalaska inspiracije u svima nama. Shvatila sam da mogu da podržavam i ohrabrim druge žene, da podelim i objasnim njihova iskustva kroz moje radove.

Kako bi opisala svoj kreativni proces?

S obzirom da je moja praksa zasnovana na mom psihičkom stanju, mogla bih da kažem da sam proces stvaranja zavisi od mog raspoloženja. Ja sam osoba koja živi sa depresijom, tako da me baš pogodi kada čujem da je ona dobra za kreativan proces. Smatram da je to najveća zabluda ikada. Koliko god da sam inspirisana, moram prvo da pronađem svoj mir, kako bih stvarala dalje. Kada se sve slegne, mogu da izbacim to iz sebe na papir.

Na koga se ugledaš?

Zapravo, ni na koga. Imam veliku listu omiljenih umetnika i omiljenih žena. U umetničkom aspektu, ono što me pokreće i inspiriše je sama žena. Žena, kao pojava i biće, njene žrtve i akcije kroz istoriju i u sadašnjosti.

U čemu se ogleda lepota žene?

Lepota žene se ogleda u njenoj snazi, kao i u moći da bezuslovno voli. U ljubavi, koju je spremna da pruži bez straha i suzdržavanja.

Šta simbolizuje žensko telo u tvojim radovima?

Ogoljenost, u mentalnom ili fizičkom smislu.

Poslednji ciklus tvojih radova je inspirisan anketom, koja je sprovedena na ženama. Jel možeš da nam kažeš nešto više o tome?

Anketa je sastavljena uz pomoć Marije Stranjine i Tamare Urošević. Sastavile smo pregršt pitanja, koja su se ticala mentalnog i reproduktivnog zdravlja, seksualnosti, samopouzdanja i ugroženosti žena.

Ženama je data šansa da izbace iz sebe sve što imaju da kažu. Čitati odgovore na pitanja je bio jako bolan proces. U isto vreme, osećaj divljenja prema svim tim ženama je bio sveprisutan. Ovaj osećaj mi je doneo veliku inspiraciju i želju da pokažem koliko smo sve jake, lepe, vredne i da nismo same, kako nam se često čini.

Da li su ispovesti drugih žena intrigirale novi pristup u ličnoj ekspresiji?

Apsolutno! Većina nas drži dosta toga za sebe i u sebi. Kada se pruži prilika da se sasluša ono što imamo da kažemo doživi se veliki preokret u pogledu na život, pa samim tim i u stvaralaštvu.

Koliko su erotika i telesnost ključne za tvoje stvaralaštvo?

Jako su ključne. Od žena, naročito u našem društvu, takvo ponašanje se neočekuje i neodobrava. To sam između ostalog zaključila i na ličnom iskustvu. Izražavanje seksualnosti se smatra i dalje vulgarnim činom. Želim da pokažem i objasnim da lepota ženkog tela nije nešto čega se treba stideti i sakrivati.

Kako zamišljaš budućnost?

Ne zamišljam je. Trudim se da živim u sadašnjem trenutku, jer se do sada pokazalo da nemam kontrolu baš nad svim (iako bih baš to volela). Ali, smatram da to daje čar ovom životu.

Šta preporučuješ mladim devojkama i ženama?

Preporučujem da se ne ćuti, već proklamuje sloboda ličnosti, sopstvenih misli i shvatanja. Da se bore, jer smo sve jake. Da ne podležu nametnutim standardima, jer neopisivo vredimo.

Da možemo sve, ali da na kraju dana ne moramo sve.

Koji su tvoji sledeći planovi?

Planirana je izložba u Banskom dvoru u Banja Luci a zatim u Novom Sadu. Što se mene tiče jedna velika, nazovimo turneja.

Autorka teksta: Ivana Kekić

Autor fotografija: Igor Milakov

 

Leave a reply