Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Bohemija o novom albumu, putovanju bez pomeranja i Sidru koje nas ne pušta

Šta nam donosi novi album niškog soul-spejs-pop-rok sastava?

15. December 2021

Nikada ništa ne zameram autorima i nikada im ništa ne tražim. Barem ne javno. Uvek uspem da se – mentalno, jer drugi kontakt nemam sa njima – udaljim, pustim ih da rade njihov posao, koju god umetnost stvarali, i strpljivo čekam. Upijam delove, tizere i sve ostalo čime bi mogli da nagoveste nove stvari. Ali čekam. Sedim i čekam.

Međutim, kada je u pitanju niški bend Bohemija, osećam se kao da imam pravo na nekakav oblik nestrpljivosti, možda čak i sebičnosti. Dozvoljavam sebi da zapitkujem – sprema li se neki novi materijal? Kad će novi album? Makar singl?

Tako sam i po objavljivanju njihovog trećeg studijskog albuma Putujemo poželeo da sam pesme sa njega čuo koji mesec, ili čak godinu, ranije. Jer ovaj niški sastav, koji čine Dina Abu Majale, Janko Džambas, Dimitrije Mandić, Miloš Pavlović, Mihajlo Ivanović i Milan Stoiljković, novim albumom slušaoce vodi upravo na jedno putovanje, ali, kako i sami navode „putovanje bez pomeranja“. Ako uzmemo u obzir aktuelnu pandemiju i globalni karantin koji je na početku donela, čini mi se da su jedino pesme poput naslovne Putujemo mogle da nas teleportuju negde izvan naših stanova, na neke nepregledne čistine i vijugave puteve. Ili da nam barem Prsla sam pomogne da damo sebi malo oduška.

Ali, makar sudeći po SF filmovima, putovanje kroz vreme uvek sa sobom nosi i određene posledice, naročito one loše, i verovatno više treba ceniti sadašnjost. Album je tu, sada, i stigao je u svakako povoljnijem trenutku, u formi savršenog saundtreka za putovanja koja predstoje. I pored Putujemo i Prsla sam, tu je još i Levo oko, Moje misli su oprezne, Sidro, Što sam lud, Revolveraš i Znam da nije lako. Sve one zajedno čine jednu predivnu celinu, nešto najbolje od domaće pop-rok psihodelije, brzi rolerkoster emocija, boja i melodija, koji prelazi u dugo putovanje za koje jednostavno ne želite da se završi.

Bohemiju je teško žanrovski odrediti, a paralela sa drugim muzičarima ima čak i previše. Neki ih opisuju kao soul-spejs-pop-rok bend, ali slobodno možete dodati još koji žanr koji vam uvo uhvati tokom slušanja njihovih albuma. Okupili su se oko ideje da sviraju muziku inspirisanu bendovima The Beatles i Beach Boys, ali na način na koji oni to kapiraju. Muzički kritičar Vladimir Skočajić Skoča uporedio ih je sa Belle and Sebastian, drugi ih porede sa Bouvijem, pa čak i sa švedskom disko senzacijom ABBA, dok mene u nekim trenucima podsećaju na australijske supergenijeKing Gizzard & the Lizard Wizard, na onu malo mirniju fazu i album Sketches of Brunswick East.

Ali sva ta poređenja su, u neku ruku, nevažna. Ono šte jeste važno je da je novi album stigao, a jedan od vokala Bohemije, Janko Džambas, izdvojio je vreme za razgovor o stvaralačkom procesu, putovanjima iz mesta i Sidru koja nas ne pušta.

Naveli ste da je Putujemo najintimnije Bohemijino izdanje. Intimnije ne samo za autore pesama, nego i za čitav sastav. Po čemu se rad benda na ovom albumu razlikovao od rada na prethodnim?

Janko Džabas: Zapravo se nije mnogo toga promenilo, proces rada je suštinski ostao isti. Neko od nas napiše pesmu, donese je, razradimo je zajedno i snimimo. Ali ono što se ovog puta razlikovalo jeste što se poznajemo više i znamo u čemu je ko najbolji i lakše možemo to da istaknemo. Potrebno je više vremena sa ljudima da bi se to skontalo. Jer ti očekuješ „sada su svi isti kao ja, sviramo istu muziku“, ali nije tako. Svi imaju neki lični mali momenat i to treba da se nađe sa svakim bendom. Nije to solo akt, to je bend.

Kad smo već kod poznavanja i pronalaženja tog „momenta“ kod drugih, na novom albumu, barem vokalno, ima više Dine nego Janka. Njene glasovne mogućnosti su posebno došle do izražaja, naročito na pesmi Sidro. Šta je to Dina novo donela na ovom albumu, tj. šta vam je novo otkrila?

To ništa nije bilo proračunato, spontano je išlo ka tome. Imali bismo pesme i razmišljali koji bi vokal tu mogao da ide i samo je bilo „okej – Dina“. Čim ima toliko lidova na albumu, svakako može da se kaže da je pustila glas.

Ovo putovanje ste zamislili kao odlazak na egzotične destinacije ali i kao „putovanje bez pomeranja“. Koliko je to povezano sa situacijom u kojoj se čitav svet prošle godine našao, kada pomeranje zapravo i nije bilo moguće? Koliko je to uticalo na album, emocije koje ste u njega preneli i teme koje ste obrađivali?

Uticalo je, ali album smo krenuli da radimo 2019. godine, pre nego što je sve ovo počelo. Čak je i Putujemo nastala 2019. godine, i sve se samo nadovezalo na ovu situaciju. Sada svako može da zaključi više stvari, ali putovanje zapravo polazi od toga što su sve pesme drugačije. Sve su neko drugo mesto i pesma to u suštini i treba da bude. Ti imaš određeno vreme i u tom vremenu se dešava nešto i samim tim ti stvaraš prostor u kom se dešava. Ali super je i da se zapravo putuje uz album, ne samo da se sedi i sluša.

Dolazimo do Sidra. Vaš violinista Dimitrije Mandić je iskomponovao i napisao tekst za pesmu koja istovremeno zvuči kao klasična Bohemijina stvar, ali i kao naslovna numera za Diznijev klasik. Znam šta mene vuče ka toj pesmi, ali zanima me šta je vas vuklo da je snimite?

Sećam se šta se desilo i makar je meni najvažnije bilo to što je rekao istinu. To je glavno kada pišeš pesme – da pogodiš to što želiš da kažeš u određenom trenutku. Čuli smo tekst, melodiju i odmah sam je shvatio i prelepo je. Svi su imali drugačije reakcije. Neko od nas plače kada čuje tako nešto, neko reaguje potpuno drugačije. Ali prelepa je pesma i morali smo da je uradimo. To je isto snimano 2019. godine i od samog starta se znalo da će Dina da peva.

Istakli ste i da je Što sam lud autobiografska pesma. Da li možeš da pojasniš taj autobiografski momenat, ili si pak protiv takve demistifikacije pesme?

Najviše veze ima sa tim što možda ponavljam određene fraze sa prva dva albuma. Ne znam koliko se to primećuje, ali to je kao odgovor na sve te pesme koje sam napisao na prethodnim albumima. Tu je tačka, idemo dalje, to je verovatno koncept cele te pesme. Da završim sa time što je bilo i da idemo dalje.

Pesma Revolveraš vas predstavlja u malo tvrđem izdanju. Poznajući angažman svih članova u različitim bendovima, očigledno je da svima, kao pojedincima, tvrđi zvuk odlično leži. Ali ovo je dokaz da takav zvuk leži i Bohemiji. Da li je možemo da očekujemo još ovakvih pesama?

Biće sigurno još takvih stvari. Možda smo je zato i izabrali, da uvedemo ljude u nešto drugo što će da se desi. Kada pesme dođu prirodno, one prosto dođu, ti na neki način ni ne izabereš žanr. Ovu pesmu je isto Dimitrije napisao i došao je sa jasnom idejom šta će tu da se desi, a istovremeno je ostavio i dosta lufta da se svašta desi, kako bi bilo više rokenrol. I sviđa mi se kako je to ispalo. Volimo mi da se zezamo i sa tim „klasičnim“ rokom.

Prethodni albumi, naročito Nasmeši se i reši se?, savršeno su funkcionisali kao celine, osmišljeni tako da se slušaju od početka do kraja, gotovo kao rok opere. Ali Putujemo, iako funkcioniše kao celina, takođe vrlo očigledno izdvaja singlove, poput Sidra i Prsla sam. Da li ste svesni da u asortimanu imate prave hitove ili ne možete tako odvojeno da posmatrate pesme na albumu?

Sidro je mnogo dobra pesma, ali kako da očekuješ od balade da se izdvoji i bude singl? U glavi imaš uvek neke upbeat pesme, kao, one će da budu te koje na kraju završe kao singlovi i spotovi. Ali baš ne možemo da se uzdamo u recepte – ako ovo uradiš, ovo će da se desi. Ne. Album živi svoj život i ide svojim tokom. Ti ne kontrolišeš toliko šta će ljudi da vole. Donekle.

Poslednji nastup ste imali u avgustu na Nišvil džez festivalu i tada ste svirali neke od novih pesama. Kako je publika reagovala na nove stvari?

Reagovala je dobro. Ljudi nisu znali pesme, a odlično su reagovali. I mi smo ih tada još uvek usviravali. Uvek je dobro proveriti tu prvu reakciju pre nego što izbaciš pesmu. Tako proveriš da li stvari pašu. Gomila bendova i autora ima neke pesme koje ne mogu da izvedu uživo, a mi smo hteli da sve ovo može lako da se izvede uživo, bez tehnikalija.

Vladimir Skočajić Skoča vas je uporedio sa Belle and Sebastian. Koliko vam to poređenje prija i da li se vi i sami pronalazite u bendovima s kojima ljudi prave paralele?

Ja u svoje ime mogu da kažem da sam indiferentan kada su takvi komentari u pitanju. Sve su to, verovatno, povezani uzori između dva sastava. I onda se tako slažemo ili ne slažemo. Na primer, ja slušam dosta starije muzike koja je uticala na bendove koje sam čuo. Tako idem unazad. Svaki bend koji pronađem, idem unazad, do kraja, bez ikakvih predrasuda. I onda se tu poklopimo. Na kraju izvučem nešto što mi se sviđa, ili imitiram nešto što mi se sviđa u tom trenutku i tako nastanu sličnosti između bendova koji te danas rade. Tako da su nam uzori verovatno slični svima.

Šta se dešava dalje? Šta planirate, gde mogu ljudi da vas čuju?

Imamo zakazanu svirku 24. decembra u niškom klubu Fidbek, kada ćemo svirati sa Prljavim sestrama. Ali pored toga, radiš sve što možeš, sve što je u tom trenutku moguće. Ne možeš ništa mnogo unapred da planiraš. Čim možeš da dogovoriš svirku, da je neka normalnija situacija, zakažeš je i nema tu pravila. Jašeš talas, više nego ikad.

Putujemo, baš kao i prethodna dva albuma Bohemije – Sve naopako (2017) i Nasmeši se i reši se? (2019) – dostupan je na na bandcampu izdavača Pop Depresija, drugim digitalnim platformama i Jutjub kanalu benda.

Fotografije: Aleksandar Stojković

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!