fbpx
STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Bojana S. Knežević: Buka donosi nove vrste umrežavanja

O podkastu Femkanje i i učešću na izložbi Mlečni put – umetnost, vreme, prostor

7. December 2022

Nedavno otvorena izložba Mlečni put – umetnost, vreme, prostor, (25. novembar – 30. decembar) koja je u nekoliko izlagačkih prostora u Novom Sadu okupila ostvarenja više od 50 umetnika i umetnica sa ovdašnje i inostrane umetničke scene, povezala je istorijske umetničke prakse sa savremenim stvaralaštvom. U sebe je integrisala različita medijska i interdisciplinarna istraživanja, performans, intervencije u realnom i digitalnom prostoru, te svojim otvorenim konceptom ukazala na moguće dijaloge i nenametljivo pozvala publiku na promišljanje o raznim kulturološkim i društvenim fenomenima.

Jedan od zahtevnijih umetničkih i medijskih projekata, s kojima će publika moći da se upozna u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine do 30. decembra, jeste zvučna instalacija Femkanje Archives: Forces of Sound, čije autorke su Bojana S. Knežević i Katarina Petrović. O osnivanju podkasta, novom serijalu, učešću na velikoj novosadskoj izložbi i mestu Femkanja na savremenoj umetničkoj sceni razgovarali smo sa medijskom umetnicom Bojanom S. Knežević.  

Sam naziv izložbe Mlečni put – umetnost, vreme, prostor može se reći da determiniše umetnost kao vanvremensku i vanprostornu. U kontekstu te determinacije i otvorene forme koju postavka ima, na koji način se zvučna instalacija Femkanje, vaša osmokanalna kompozicija, uklapa u jedan tako širok okvir?

Uskoro će se navršiti deset godina od osnivanja multimedijalne platforme i podkasta Femkanje, a trenutno su aktuelna naša dva predstavljanja, od kojih je jedno u Berlinu na feminističkoj izložbi Manifest Yourself!, a drugo u okviru izložbe Mlečni put.

Reč je o novom radu Femkanje Archives: Forces of Sound i upravo u njemu Katarina Petrović i ja kroz osmokanalnu zvučnu instalaciju pokušavamo da rekapituliramo našu desetogodšnju praksu. Njome smo 2013. htele da otvorimo medijski prostor mladim umetnicama iz Srbije i sa Balkana. Želele smo da njihove prakse dobiju odgovarajuću pažnju jer je bilo očigledno da nema dovoljno otvorenog, necenzurisanog medijskog prostora za njihovo predstavljanje.

Naše sagovornice su dolazile pre svega iz domena vizuelnih umetnosti, ali bilo je i kompozitorki, dramskih umetnica, mladih naučnica, aktivistkinja… Takođe su nam gostovali i autori. Bilo nam je bitno da stavimo u fokus rodnu ravnopravnost i da izmestimo umetnice iz tog preestetizovanog sveta masmedija i pružimo im sigurnu zonu u kojoj mogu da se iskažu onako kako same žele. Pretpostavljam da širina ove izložbe zato i odgovara širini našeg rada.

Putujući kroz različite priče, vremena i borbe, na koji način Femkanje progovara o polažaju umetnika i umetnica, kulturnih radnika i radnica, pa i aktivista i aktivistkinja? Ako posmatramo širu sliku na društvenom planu, ima li tu pravog dijaloga?

Katarina Petrović i ja smo postavile to pitanje kada smo, nakon većeg broja radio-emisija, počele da prikazujemo Femkanje u formi višekanalnih zvučnih instalacija. Upravo naš prvi rad Radio mapiranje nezavisne scene donosio je koktel-parti efekat, donosio je kakofoniju. Svi glasovi našeg prvog serijala od šezdeset četiri emisije čuli su se u isto vreme, a mi smo se zapitale šta bi bilo kada bi dijalog uspeo da se uspostavi – bolji dijalog između umetnika i umetnica, kulturnih radnika i radnica, kada bi oni mogli da deluju zajedno. Pitale smo se da li oni uopšte dovoljno komuniciraju.

Vaš podkast projekat postoji bezmalo deset godina, što će ovom prilikom biti obeleženo specijalnom epizodom. Arhiva se sastoji od nekoliko serijala podkasta, ali i od autentične onlajn baze podataka. Šta sve obuhvata vaš novi ciklus emisija?

Do sada smo imale tri serijala, a sada započinjemo četvrti sa specijalnom podkast epizodom. Prošle godine smo pokrenule i zvučnu databazu, gde smo počele da gradimo novu kolekciju zvučnih dokumenata savremenih umetnika i umetnica širom sveta. Ti zvučni dokumenti su izvedeni iz različitih medijskih formi. Pored zvučnih radova i kompozicija, tu su zvuci iz videa, pozorišnih predstava, performansa, kao i  glasovne poruke, terenski snimci. Otvoren poziv je i dalje aktivan i aktuelan na našem sajtu femkanje.rs, te zainteresovani i sami mogu da nam pošalju materijal.

Sada prvi put prikazujemo podkast u formi osmokanalne zvučne instalacije. Da li je možemo nazvati podkastom? Imale smo malo konceptualniji pristup, a ova epizoda, ujedno i prva epizoda novog serijala, biće adaptirana za onlajn-prostor. Objavićemo je naredne godine, na našu desetogodišnjicu.

Iz naziva vašeg dela Forces of Sound, ali i iz nekih prethodnih umetničkih radova i projekata stiče se utisak da zvuk ima važno mesto i veliku moć. Zvuci koje koristite su raznoliki, često bučni i kakofonični, pozivaju na buđenje. O kakvom je sve buđenju reč i šta se sve zvukom može dekonstruisati?

Upravo u našoj prvoj epizodi četvrtog serijala mi i pričamo o tome šta nam zvuk donosi i kako smo se usmerile na njega. Projekat smo pokrenule sa idejom i iz pozicije feminističkih umetničkih i medijskih praksi, kreiranjem radio-emisije posvećene mladim umetnicama, koja pre svega izlazi iz okvira vizuelne mas-medijske forme, gde bi se autorkama sudilo na osnovu njihovog fizičkog izgleda. Bilo nam je zanimljivo da se bavimo odnosom tišine i buke u kom je buka zapravo određena kao individualna kategorija. Buka je i kulturološki determinisana, tako da se ženski glasovi u patrijarhalnom društvu često doživljavaju kao buka. Ti marginalizovani glasovi su i u ovom projektu simbolički predstavljeni kao buka, ali buka koja donosi nove vrste umrežavanja i, nadamo se, veće promene.

Naslovna fotografija: Alfa Media

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *