Borba protiv nasilja nad ženama – još uvek bez rešenja

Od 1999. godine 25. novembar obeležava se kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Kako ta borba izgleda danas?
Autor/ka Snežana Pajkić

25. November 2020

Prošle godine u ovo doba, društvene mreže, ali i čitav internet bili su (setićete se) preplavljeni fotografijama crvenih cipela. A sećate li se povoda?

Reč je o vidu demonstracija protiv nasilja nad ženama koje su se odigrale u Briselu, a ženska obuća na pomenutim fotografijama trebalo je da podseti javnost na sve žrtve femicida.

Ovaj grad u Belgiji je time obeležio Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama koji je ustanovljen 1981. godine na prvom sastanku feministkinja Kariba i Latinske Amerike, održanom u Bogoti. Ujedinjene nacije su 1999. godine Rezolucijom 54/134 i zvanično potvrdile 25. novembar kao dan sećanja na sestre Mirabel, Patriju, Minervu i Mariju Teresu, koje je diktator Rafael Truhiljo ubio u Dominikanskoj Republici 1960. godine.

Njih tri su delovale kao političke aktivistkinje pod imenom „Las Mariposas” (Leptirice), a zbog borbe za demokratiju hapšene su više puta, zajedno sa svojim muževima. Dana 25. novembra 1960. Minervu, Patriju i Mariju Teresu likvidirala je Truhlljova tajna policija dok su išle u posetu zatvorenim muževima u Puerto Platu. Sve tri sestre su ubijene na svirep način, a njihova smrt iscenirana je tako da izgleda kao saobraćajna nesreća. Posle 1961. i ubistva Truhilja, otkrivena je istina o njihovoj smrti, a sestre Mirabel postale su simbol nacionalnog i feminističkog otpora.

Osim sećanja na njih, svaki 25. novembar navede nas na razmišljanje o tome koliko smo kao civilizacija odmakli, kada je reč o rodno zasnovanom nasilju?

Gde smo, 60 godina kasnije? I kako smo stigli do toga?

Nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od osnovnih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce. Nasilje nad ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira.“ Ovako glasi definicija nasilja nad ženama po dokumentima Ujedinjenih nacija.

Statistički podaci ukazuju na to da je u protekloj deceniji u Srbiji femicid izvršen preko 350 puta. Nasilje nad ženama najzastupljenije je u porodici, a osim fizičkog i psihičkog, žene su najčešće žrtve i seksualnog nasilja. Podaci UNDP-a ukazuju na alarmantnu brojku da je samo 9% žena koje su preživele nasilje u partnerskim odnosima to prijavilo policiji. Zbog toga su pokrenuli kampanju #Tičemese, a promotivni video u kome javne ličnosti podsećaju na to da nasilje nije privatna stvar, za jako kratko vreme postao je viralan.

No, javne ličnosti nisu samo branitelji i zagovornici rodne ravnopravnosti. Ima i onih koji su se u žiži interesovanja našli upravo kao oni koji vrše nasilje.

U aprilu tekuće godine Sebastijan Vilja, fudbaler Boke Juniorsa, bio je optužen od strane tadašnje devojke Danijele Kortes za fizičko nasilje. Javnost je saznala za ovaj slučaj tako što je ona okačila na svoj Instagram profil snimak u kome, vidno uznemirena, navodi da se to nasilje nije dogodilo prvi put. Nekoliko sati kasnije, Boka je reagovala saopštenjem, iz kluba je rečeno da su kontaktirani agent i advokat igrača, kao i da će stajati na raspolaganju policiji i sudstvu. Ovaj slučaj i dalje čeka razrešenje.

Nije ostao nezapažen ni slučaj tenisera Aleksandra Zvereva čija je bivša devojka na isti način objavila da je od svog partnera doživela nasilje – na Instagramu.

Međutim, slučaj oko koga se najviše spekulisalo, konačno je dobilo epilog početkom ovog novembra: Džoni Dep je proglašen krivim za nasilje u braku nad bivšom suprugom Amber Herd, holivudskom glumicom. Sud u Londonu je doneo presudu da je glumac „brutalno pretukao svoju suprugu”, a prema njenim tvrdnjama, to je uradio čak 14 puta, i to pod dejstvom opijata. No, još uvek se ne zna kakavo će razrešenje dobiti slučaj u kome Džoni tvrdi da je i Amber zlostavljala njega.

Iako mnogima omiljeni Bond, nedavno preminuli glumac, Šon Koneri, takođe je u autobiografiji svoje prve supruge Dijane Silento označen kao nasilnik koji ju je fizički zlostavljao 11 godina. U Šonovom intervju za Plejboj iz 1965. godine. vrlo je problematičan odgovor u kome on smatra sledeće: „Mislim da nema ničeg posebno pogrešnog u udaranju žene – iako ne preporučujem da to radite na isti način kao kada biste udarali muškarca. Šamar je opravdan ako su sve alternative potrošene i ako je pre toga nekoliko puta bila upozorena“. Šon je kasnije ove navode demantovao.

Vitni Hjuston i Bobi Braun, Šon Pen i Madona, Kris Braun i Rijana samo su neki od parova za koje je spekulisano ili potvrđeno da su bili žrtve ili počinioci nasilja.

U Srbiji je glumica Danijela Štajnfeld ukazala na problem seksualnog nasilja u filmskoj industriji. Naime, ona je snimila dokumentarac u kome je podelila loše iskustvo koje je doživela od strane moćnika koji pripada tom svetu. Mina Lazarević, takođe glumica, doživela je fizičko nasilje od svog partnera. Rukometašica Svetlana Kitić, košarkašica Milica Dabović, pevačica Nataša Bekvalac… pripadaju retkima koje su javno progovorile o nasilju koje je vršeno nad njima.

Razlog zbog koga ovakvi slučajevi ne dospevaju češće u javnost, nije zbog toga što se nasilje drugima ne dešava. Jedan od problema je taj što se osobe koje dožive nasilje često plaše osuda javnosti. Setimo se slučaja košarkaša Milana Gurovića koji je osuđen na 6 meseci kućnog pritvora zbog nasilja nad suprugom i detetom. Komentari koji su se tada mogli naći na različitim portalima koji su ovu vest preneli, bili su poražavajući: od toga da muškarac mora kad-tad da „pukne” do opravdavanja postupka uz objašnjenje da je njegova ljubav zloupotrebljena.

Da se situacija nije popravila i da društvo u kome živimo i dalje nema svest o ovom problemu, možemo videti i na fotografiji ispod, nastaloj juče u zrenjaninskoj ambulanti. Na posteru koji osnažuje žrtve da prijave nasilje, neko je hemijskom olovkom dopisao: Žene, skratite jezik.

Foto: Hana Bašić

Uz razmatranje svake opcije, pa i da je reč o šali, možemo zaključiti da je ovaj komentar vrlo neprimeren i apsolutno nedopustiv i da dodatno može da odvrati nekoga čije je samopouzdanje vrlo poljuljano da prijavi nasilnika, a da iz straha nastavlja da trpi nasilje i jasan je pokazatelj koliko nam je još potrebno da o ovom problemu govorimo. Ne samo uoči 25. novembra, ne samo u okviru 16 dana aktivizma koji će trajati od danas, pa do 10. decembra. Nasilje se dešava svakodnevno. Borimo se da ono prestane!

_____________________________

OBRATI SE ZA POMOĆ! NE ŠTITI NASILNIKA!

  • POLICIJA 192
  • Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
  • Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 2645-328
  • SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006
  • SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj” besplatni i poverljivi pozivi (0-24h) 0800-123456
  • Savetovalište za brak i porodicu 2650-258 / Palilula (8-15.30h) 2752-224 i Zemun (8-15 h) 2695-416
  • SOS Centar za mlade (18-22h) 3192-782
  • Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007 (od 10h do 20h radnim danima)
  • Sigurna kuća
  • Ženska psihološka i pravna podrška – adrese i telefoni

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Mladi na tržištu rada

Mladi na tržištu rada

Iskustvo rada za mlade danas i različiti izazovi prekarijata, od prekovremenog rada i ubrzanih tehnoloških promena do straha od otkaza i pitanja mentalnog zdravlja