Boris Milanović (Triko): „Muzika je preteča jezika, prostor za otkrivanje, upoznavanje i izražavanje”

Boris Milanović (Triko): „Muzika je preteča jezika, prostor za otkrivanje, upoznavanje i izražavanje”

Kada sam pre otprilike godinu dana otkrila bend Triko bilo mi je zaista nepojmljivo zašto je ovo ime ostalo poprilično skriveno na domaćoj alternativnoj sceni. U vikendu koji je za nama mogli ste da ih čujete u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u okviru muzičkog programa trećeg izdanja Festivala eksperimentalnog filma, a već u subotu 24. novembra gostovaće u Elektropioniru sa makedonskim sastavom 21 vek. Bend čine Boris Milanović (gitara), Dragan Mihajlović (bas) i Milan Bukejlović (bubnjevi, vokal).  Do sada su objavili EP EP i debi album Atina Bojadži, koji su dostupni digitalno i na gramofonskoj ploči. Ovom prilikom proćaskali smo sa Borisom Milanovićem o njihovom prvencu, radu i daljim planovima benda.


Kako bi objasnio ljudima koji nisu čuli za vas ko je zapravo Triko?

Triko je alternativna rok grupa, banda muzičkih fanatika sa misijom širenja blaga osvojenog u rvanju sa duhovima inspiracije. Oruđa su nam gitare, bubnjevi, klavijature, pedale, magnetofoni, miksete i kompjuteri.

Kako ste se našli?

Bukija sam upoznao posle jednog Pesničenja u REX-u, moja sestra se družila sa njegovom devojkom. Kompatibilan muzički ukus nas je naveo na jednu zajedničku probu. Zaz, sa kojim je Buki ranije svirao u Zemlji Broj 9, se u tom periodu vratio iz Italije i bio je takođe željan sviranja, pa smo se na kraju svi skupili u BIGZ-u. Dobro je zazvučalo i tako je nastao Triko.

Zašto Atina Bojadži? Šta vas je fasciniralo kod makedonske plivačice?

Postoji određena analogija između podviga koje je Atina ostvarila i svakog, pa i našeg, muzičkog uspeha, jer mi svi testiramo sopstvene granice plivajući u tom nepreglednom moru koje nas zove. Pored toga, Buki, koji je smislio naziv, je na taj način želeo da istakne prisustvo ženske energije u našoj muzici, koju je donela Marija Đorđević. Ona je učestvovala u pravljenju i snimanju pesama za taj album, ali joj je i taj naš minimum profesionalizma koji jedva održavamo bio previše i razišli smo se.

 Da li postoji veza i između imena benda i naziva vašeg debi albuma?

Triko je odevni predmet koji se vezuje za časove fizičkog u osnovnoj školi, a taj period odrastanja je nekako spontano postao tematski kontekst prvih pesama koje smo napravili. Takođe, to je odeća koja pruža osećaj najbliži odsustvu odeće, sa svim prednostima i manama. Uz to, triko nose superheroji, jer omogućava maksimalnu pokretljivost. Sada kad razmislim, i Triko i Atina Bojadži se mogu povezati sa osećajem slobode, ali nije bilo predumišljaja u tom smislu.

Za svoj prvenac uradili ste i vinil izdanje, zašto je to bilo važno za vas?

Zapravo su i naš EP i naš album, pored digitalnog izdanja, objavljeni i na vinilu. Nama su gramofonske ploče toliko kul da kad smo počeli da razmišljamo o tome prosto nismo mogli da odolimo realizaciji te ideje. Možda smo anahroni, a možda dobre stvari nikad ne izlaze iz mode.

Koji muzičari su na tebe lično najviše uticali?

John McEntire iz Tortoise (više kao producent nego kao perkusionista), Kevin Barnes iz of Montreal, Billy Corgan iz Smashing Pumpkins, uglavnom tako neki kontrol-frikovi koji važe za alfu i omegu u svojim „bendovima”. Srećom, takve tendencije zadovoljavam u svojim solo (elektro) projektima.

Da li improvizujete u svom radu ili ste usmereni na jedan zvuk ?

Zapravo nismo usmereni ni na jedan zvuk, već nas upravo improvizacija dovodi do tog našeg amalgama svakojakih uticaja. Naš zvuk se menja, EP je drugačiji od albuma i sledeće izdanje će biti drugačije od prethodnog.

Koje su najčešće nesuglasice na probama ?

Nismo usaglašeni po pitanju toga koja je najbolja strategija za savlađivanje malodušnosti u nama i u drugima. Mislim da ćemo naći neko funkcionalno rešenje, uz posvećenost i pažnju.

U intervjuu za Espreso ste naveli da na probama vodite dugačke razgovore i da su oni često o tome šta kome muzika danas znači. Šta ona predstavlja za tebe ?

Muzika je preteča jezika, prostor za otkrivanje, upoznavanje i izražavanje naših od spoljašnjosti neodvojivih unutrašnjih stanja, kako individualno, tako i kolektivno. Da, volim da filozofiram.

Da li danas komercijalni faktor prednjači više nego ranije ? 

Možda danas ima više tehnoloških načina da se komercijalni faktor iskoristi, pa manje mesta ostaje za „možda upali” strategiju, koja je pogodovala kreativnosti u prošlim muzičkim epohama. Sada zaista deluje kao da se muzika posmatra kao prirodni resurs koji se nemilosrdno ekploatiše, bez puno inicijative za održavanje i obnavljanje izvora tog resursa...ali ljubav će pobediti.

S obzirom da postojite već pet godina stičem utisak da i ne svirate toliko često. Obaveze ili drugi razlozi?

Obaveze, u kombinaciji sa manjkom ambicije u klasičnom smislu. U principu se odazivamo na svaki poziv za nastup, ali za više svirki treba više cimanja sa naše strane. Zato, cimajte vi nas!

Sa kim biste sarađivali sa domaće alternativne scene ?

Već sarađujemo sa mnogima! Buki svira u sevdah-noise bendu Crno Dete (sa Damjanom iz Klopke za Pionira), Zaz i ja smo pridruženi članovi goth-pop benda Ljubavnici, a kroz Zazov studio Montaña prolazi i prolaziće crème-de-la-crème domaćeg (a povremeno i stranog) underground-a.

Da li planirate singl/EP/album u skorije vreme?

Drugi Triko album polako poprima opipljive obrise, ali ne znamo koliko će nam vremena trebati da pesme u potpunosti konkretizujemo, snimimo i objavimo. Pratite nas i bodrite!

Autorka teksta: Marija Todorović

 

Leave a reply