Botanička bašta – oaza u centru grada

Posetili smo Botaničku baštu i o njenom značaju razgovarali sa Tomicom Mišljenovićem, stručnjakom za užu naučnu oblast ekologije, biogeografije i zaštite životne sredine

23. September 2020

U doba kada je životna sredina ugrožena više nego ikada pre, iz godine u godinu, reklo bi se, postajemo sve više ekološki svesni. Ipak, stvari koje činimo i loši načini na koji tretiramo prirodu nisu u potpunosti iskorenjeni. U gotovo samom centru Beograda, okružena smogom i produktima urbanizacije i tehnološkog razvoja, nalazi se oaza u koju bar na kratko možemo pobeći od gradskog pejzaža i provesti neko vreme okruženi zelenilom i najrazličitijom florom.

Priča o Botaničkoj bašti u Beogradu počinje i pre njenog formalnog osnivanja. Naime, Josif Pančić je u dvorištu Liceja gajio određeni broj vrsta biljaka i formirao kolekciju koju je koristio u redovnoj nastavi. Botanička bašta je, na njegovu inicijativu, zvanično osnovana 1874. godine, a u tu svrhu je Visokoj školi (današnjem Univerzitetu u Beogradu) dodeljen plac na obali Dunava na Dorćolu. Uprkos velikom trudu Josifa Pančića i njegovih saradnika, vrlo brzo se ispostavilo da je ova površina neadekvatna, a dve velike poplave gotovo u potpunosti su uništile fond Botaničke baste.

Josif Pančić je preminuo 1888. godine i nije imao priliku da vidi Botaničku baštu na lokaciji na kojoj se danas nalazi. Samo godinu dana nakon Pančićeve smrti (1889) kralj Milan Obrenović je imanje koje je nekada pripadalo  Jevremu Obrenoviću poklonio Univerzitetu za formiranje nove Botaničke bašte. Jedina želja kralja Milana bila je da se bašta nazove Jevremovac.  

Botanička bašta sada postoji već više od jednog veka, pa smo o značaju ove institucije danas razgovarali sa Tomicom Mišljenovićem, stručnjakom za užu naučnu oblast ekologije, biogeografije i zaštite životne sredine.

Šta Botanička bašta predstavlja za naš grad?

Ovo je jedina botanička bašta u Srbiji, ukoliko posmatramo po definicijama, šta bi to botanička bašta trebalo da ima. Ona jedina ispunjava te uslove u Srbiji u ovom trenutku. Na ovom mestu je od 1889, a osnovana je još 1874. Ona predstavlja važan deo obrazovne tradicije našeg grada i pripada Univerzitetu u Beogradu, tako da ona predstavlja ozbiljnu naučnu i nastavnu bazu Univerziteta kojom upravlja Biološki fakultet. Međutim, pored njene nastavne i naučne uloge, ona je mnogo više za ovaj grad. Mi vidimo sada da se ona nalazi u samom centru Beograda. Nekada, u vreme kada je preseljena na ovo mesto, ovo je ipak bila periferija grada i ona sada predstavlja jednu zelenu oazu u samom centru Beograda, što u periodu klimatskih promena, globalnog otopljavanja, činjenice da znamo da se grad ponaša kao urbano toplo ostrvo, da je tokom ovih toplih letnjih dana u gradu temperatura znatno viša nego temperature u okruženju, ovakva zelena oaza ima posebnu ulogu.

U bašti je u ovom trenutku preko 2000 različitih biljnih vrsta, u otvorenom prostoru i u našem stakleniku. Recimo, botanička bašta ima službu stručnih vodiča. To su većinom mladi ljudi, studenti  završnih godina,  ili naši stručni saradnici koji se intenzivno bave edukacijom građana i to građana svih uzrasta.

Jedan od prioriteta jeste da pokušamo da prenesemo ljudima koji je značaj biološke raznovrsnosti  i očuvanje biološke raznovrsnosti u ovo doba kada imamo potpuno nekontrolisano uništavanje prirode širom sveta.

Koja je tvoja uloga u ovoj instituciji?

Ja sam asistent na Biološkom fakultetu i moja kancelarija se nalazi u Botaničkoj bašti, ali sam lično vezan za baštu već jako dugo. Tokom perioda srednje škole sam volontirao i nekoliko leta proveo u Botaničkoj bašti i zapravo sam se već tada ozbiljnije upoznao sa biljnim svetom. Uglavnom sam volontirao u stakleniku i zahvaljujući saradnji sa baštovanima i stručnim saradnicima mnogo naučio. Bio sam siguran da je to nekakav smer u kom želim da moje obrazovanje dalje ide. Već na početku studija, slušajući starije kolege koji su vodili grupe, bio sam vrlo zainteresovan za taj segment edukacije, uključio se vrlo brzo kao vodič i sada već preko 15 godina radim taj posao u Botaničkoj bašti.

Tomica Mišljenović

U Botaničkoj bašti se nalazi više objekata i njenih delova, među kojima je i Japanski vrt. Reci nam nešto više o njemu.

Botaničku baštu od 2004. godine krasi i Japanski vrt, jedinstven prostor u Beogradu, projektovan u stilu japanskih vrtova naturalističkog tipa. Osnovni elementi prisutni u japanskom vrtu su voda, kamen i biljke, a svaki od ovih elemenata ima odgovarajuću simboliku.

Dok je japanska  trešnja simbol mladosti, borovi nas podsećaju na dugovečnost, a japanski javor zbacivanjem lišća u jesen na konačnost i prolaznost čoveka. Voda simbolizuje stalne promene u prirodi, a kamene trijade raspoređene u vrtu simbolizuju jedinstvo neba, zemlje i čoveka.  

Pored toga što je ovo omiljeni kutak posetiocima Botaničke bašte, japanski vrt je često inspiracija umetnicima, a predstavlja i diván ambijent za organizaciju koncerata, pozorišnih predstava, performansa, izložbi, pa čak i venčanja.

Kada je nastala Staklena bašta i da li su u njoj biljke koje zahtevaju posebne uslove?

Neposredno nakon preseljenja Botaničke bašte na današnju lokaciju, kralj Milan Obrenović obezbedio je i sredstva za kupovinu staklenika koji je nabavljen od firme Mozentin iz Drezdena 1892. godine. U to vreme je predstavljao jedan od najlepših staklenika u Evropi, u rangu onih u najvećim botaničkim baštama toga perioda.  Nakon dugog perioda neodgovarajućeg održavanja i vrlo zahtevne izrade projekta rekonstrukcije, stakleniku je stari sjaj vraćen potpunom rekonstrukcijom 2014. godine. Originalni izgled objekta je sačuvan, a obezbeđena je savremena oprema neophodna za gajenje biljaka u specifičnim uslovima. U stakleniku površine oko 500 m2 danas se nalazi kolekcija od preko 1000 vrsta tropskih, suptropskih i mediteranskih biljaka, a intenzivno se radi na stalnom obogaćivanju biljnog fonda. Posetioci u stakleniku mogu videti banane, biber, kafu, brojne vrste fikusa i orhideja, bogatu zbirku sukulenti,  ali i značajan broj retkih i ugroženih vrsta sa različitih kontinenata.

Zašto glavna zgrada nije dovršena i koja je njena namena?

Centralna zgrada Instituta za botaniku, čija je izgradnja započeta još devedesetih godina, dugo je ostala nezavršena usled nedostatka sredstava i administrativnih problema. Danas je procedura legalizacije ovog objekta u završnoj fazi, a već tokom narednih nekoliko meseci nadamo se početku radova na njegovom završavanju. Prema projektu, deo prostora u ovoj zgradi će biti korišćen za nastavu na Biološkom fakultetu, u njoj će biti smeštene značajne kolekcije Herbarijuma i  Biblioteke Instituta za botaniku koje su odavno prerasle kapacitete objekata u kojima se trenutno nalaze, a predviđen je i galerijski prostor u centralnom holu koji će omogućiti organizaciju različitih izložbi i kulturnih događaja. Uvođenje ovog objekta u funkciju značajno će unaprediti kvalitet sadržaja koje Botanička bašta može da ponudi posetiocima, ali i obezbediti odgovarajuće uslove za čuvanje bogate kulturne baštine, kao i naučnih zbirki.

Koliko dugo Bašta služi i kao prostor za kulturne događaje?

Pored uloge u naučnom i nastavnom radu, Botanička bašta već decenijama predstavlja prostor za organizaciju različitih kulturnih događaja. Saradnja sa institucijama kulture i samostalnim umetnicima značajno obogaćuje ponudu Botaničke bašte, a posetiocima pruža poseban doživljaj umetničkih dela u jedinstvenom ambijentu. Prostor Bašte korišćen je i za snimanje filmova, organizaciju festivala i koncerata, ali je važno naglasiti da se prilikom organizacije svakog događaja posebno vodi računa  o zaštiti celokupnog prostora i biljnog fonda. Broj posetilaca je ograničen, uz odgovarajuća pravila ponašanja koja je neophodno poštovati, u skladu sa propisanim merama zaštite Botaničke bašte kao spomenika prirode od velikog značaja.

Koliko ima biljaka u bašti, kako se nabavljaju i kako im se stvaraju uslovi života u prostoru koji im nije prirodno stanište?

Pored 1000 biljnih vrsta u staklenoj bašti, u otvorenom prostoru Jevremovca, na površini od 5 hektara nalazi se još oko 1000 različitih vrsta biljaka. Među primercima drvenastih vrsta izdvaja se nekoliko stabala velike starosti i impozantnih dimenzija. Među njima su hrast lužnjak, bukva, crni orah, koprivić i drugi. Kolekcija biljaka u Botaničkoj bašti formirana je tokom više od 130 godina, ali se neprekidno obogaćuje. Deo biljaka se danas nabavlja iz rasadnika, ali se značajan deo, uz odgovarajuće dozvole, obezbeđuje sa njihovih prirodnih staništa ili razmenom sa drugim institucijama širom sveta. Brigu o njima vode baštovani i stručni saradnici, a ukoliko ne postoji mogućnost da opstanu u otvorenom prostoru, odgovarajući uslovi im se obezbeđuju u stakleniku. Izuzetno retke vrste nalaze se i  u posebnim programima zaštite. Profesori i saradnici Biološkog fakulteta koriste posebne tehnike za njihovo razmnožavanje i čuvanje, kako bi se po potrebi, moglo obezbediti i njihovo vraćanje na prirodna staništa.

Kakav je izazov imati prirodnu oazu u centru urbanog naselja? Da li je izazov da Botanička bašta opstane u gradu?

Priroda i grad moraju da koegzistiraju. Postojanje ovakvih područja u gradu je vrlo važno. Čim uđete u Botaničku baštu , jedna stvar je da primetite da je recimo po ovom vrelom danu temperature nekoliko stepeni niža nego u okruženju. Sa druge strane, vi ovde imate neverovatno bogatsvo biološke raznovrsnosti. Ovde nemate uznemiravanja koja imate u okolnom području, ovde je veliki broj različitih vrsta ptica, možete videti veverice, mnoštvo insekata. Recimo polinatori se smatraju posebno ugroženom grupom, između ostalog i u urbanim sredinama.  A ovde ima mnoštvo biljaka koje predstavljaju odgovarajuću hranu za polinatore, tako da insekata ima jako mnogo Ii trudimo se da to bogatstvo ovde iskoristimo i za obrazovni rad.

Ali sa druge strane kvalitet vazduha u Beogradu predstavlja veliki problem, a postojanje ovakvih zelenih oaza u velikoj meri može da unapredi makar lokalno na nekom mikro nivou kvalitet vazduha. Da li bismo i koliko onda doprineli promenama kada bismo mi, građani, imali neke svoje mini oaze u našim stanovima, na terasama, u dvorištima?

Naravno, to i jeste jedan od trendova trenutno u svetu – gde god postoji mogućnost da se neki od napuštenih, zapuštenih džepova grada pretvori u neku vrstu oaze, pa čak i da se koristi za urbanu poljoprivredu, zašto da ne. Naravno, vrlo je važno da se, na svojim terasama, na fasadama zgrada koliko god je moguće, danas čak i na krovovima, formiraju krovne bašte. Ne postoji loše mesto za kreiranje jedne takve zelene oaze.

Da li imaš neke preporuke koje biljke možemo gajiti u gradskim uslovima, a da se ne muče?

To sve mnogo zavisi od uslova gde se sve dešava. Terase mogu biti okrenute na određene strane, pa su i uslovi različiti. Opet, imate biljke koje to i mogu, ali recimo sve češće se i lavanda gaji po gradu iako ona nije autohtona za ovaj prostor, ali je medonosna, ima prijatan miris, deluje odbojno za neke štetne insekte, a privlači  polinatore i slično. Takođe ima mnogo začinskih lekovitih biljaka koje mogu da se gaje na terasama i koje mogu doneti višestruku korist. Tu je bosiljak, nana, matičnjak, koji postaje sve popularniji i koji se vrlo brzo razmnožava i formira lepe žbunove. Može se svaka od njih koristiti i za pravljenje ledenog čaja i u različitim koktelima, za etarsko ulje u nekim improvizovanim uslovima, pravljenje soseva i slično.

Da li postoje biljke koje se na neki način bore koje mogu da podnesu zagađenost?

Postoje biljke koje su tolerantnije na uslove zagađenog vazduha nego neke druge. Recimo, interesantno je da Pančićeva omorika može da toleriše izuzetno zagađen vazduh i postoje brojni radovi koji proučavaju mehanizme koji dovode do toga, tako da se ona često gaji u drvoredima pored saobraćajnica i to je jedan od primera biljaka koje tako mogu da prežive.

A te koje mogu, samim svojim postojanjem da li doprinose borbi protiv zagađenja?

Naravno, bilo koja biljka koja postoji u gradu ima svoje benefite. Znamo da uz određenu količinu ugljen dioksida koju usvaja, biljka oslobađa i određenu količinu kiseonika Ali pored toga, recimo na površini biljaka, na njihovim listovima ili kori stabla se takođe zadržavaju određene čestice koje su zagađivači u vazduhu. Postoji ta adsorpcija štetnih čestica na njihovoj površini. One takođe mogu da usvajaju određene zagađujuće materije iz zemljišta i na taj način prečišćavaju zemljište, tako da imaju višestruke funkcije.

Kako ljudi svojim ponašanjem mogu uticati na očuvanje životne sredine?

Nikad ne znam kako da odgovorim na to pitanje, ali svako od nas bi zapravo trebalo da bude svestan toga da svaka naša aktivnost ima nekakve posledice po životnu sredinu, pa hajde bar da probamo da barem neke svoje osnovne navike koje su potencijalno štetne prepoznamo. Jedan od primera koji u Beogradu pravi ogromne problem godinama su kese. Sad je pitanje da li smo zamenom ovih standardnih PVC kesa rešili bilo kakav problem. Trebalo bi da porazmislimo možda da ponesemo nekakav ceger, torbu ili već nešto slično i time učinimo jednu MALU promenu.

Beograd ima ogroman problem sa neefikasnom mrežom javnog prevoza.  Mnogi od nas koriste automobile i onda kada to možda nije neophodno. Tako da, makar da razmislimo, ako idemo na posao automobilom da li možemo još  nekoga da povezemo, da li možda možemo da koristimo javni prevoz nekako efikasnije, pa da izbegnemo vožnju sopstvenim automobilima. Mislim da bi trebalo grad da radi intenzivno na tome, jer pojedinci zaista mogu da se trude, ali dok se neke stvari sistemski ne reše, pitanje je koliko  veliku promenu možemo da napravimo. Što ne znači da ne treba da se trudimo.

Za kraj, koliko su mladi ekološki svesni ?

Poslednjih godina, ljudi intenzivno prepoznaju značaj vegetacije, posebno u kontekstu dolazećih klimatskih promena kada imamo tople talase, promenu raspodela padavina i slično, inteziviranje erozije na određenim područjima zbog tih bujičnih poplava koje se dešavaju. Postajemo svesni koju sve to ulogu biljke imaju u ublažavanju posledica takvih negativnih procesa i jako mi je drago što prethodnih godina, biljke doživljavaju svoj veliki povratak u gradove.

Danas recimo, po gradovima u Srbiji ne samo u Beogradu, postoje grupe građana različite formalne i neformalne organizacije koje sada rade na edukaciji ljudi i u kontekstu poljoprivrede i u kontekstu gajenja medonosnih biljaka u gradovima. Postoje organizacije koje se bave pošumljavanjem, onda one koje pomažu recimo obrazovnim ustanovama, školama, vrtićima da sade drveće u svojim dvorištima i rade na edukaciji dece o značaju takvih vrsta. Imamo čak ideju o formiranju nekakvih urbanih voćnjaka u gradu, prema primerima recimo Kopenhagena i gradova koji su to već uradili, tako da neke sitne promene se tu dešavaju.

Dugo sam u ovom obrazovanju formalnom i neformalnom, pa kad vidim entuzijazam tih mladih ljudi koji sa samo nekoliko interesantnih činjenica već vrlo brzo prihvataju drugačije obrasce ponašanja, optimizam u meni je jači.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *