fbpx

Branko Andrić: Film Influenser je priča o modernoj, izvrnutoj verziji klovna

Poslednjih godina i u našem jeziku ustalio se izraz „influenser”. Kada izgovorimo tu reč verujem da većina nas zamišlja ljude koji na svojim društvenim platformama (najčešće na instagramu) prezentuju saradnju sa kompanijama. Međutim, u širem smislu to bi mogla da bude svaka osoba koja ima uticaj na veću grupu ljudi. Ovim fenomenom bavi se film „Influenser”, koji je premijerno prikazan 29. januara u Domu omladine Beograda, a zatim i u Kombank dvorani u okviru Projekcija ispitnih filmova studenata Fakulteta dramskih umetnosti. O internet senzacijama, rijaliti zvezadama i popularnim klovnovima razgovarali smo sa Brankom Andrićem, rediteljem filma.

Naziv filma upućuje na poigravanje sa ovim pojmom. Da li smo počeli olako da ga upotrebljavamo? Šta prvo pomisliš kad čuješ „influenser”?

Naziv filma je Influenser zato što Kima to želi da bude, uticajan, da ga „svi kopiraju i gledaju k’o kralja”, ali od samog početka je apsolutno jasno da on nikada to neće postati — kao što nijedan influenser (od instagramera, jutjubera i tih „trepera”) uglavnom nema nikakav uticaj. Tako da primena naziva već dugo potkopava sam smisao te imenice i, da, olako se upotrebljava i obesmišljava kao i štošta danas, u vreme hajpa. S druge strane postoji uticaj na najmlađu publiku, ali ja mislim da je taj uticaj banalan i da deca prolaze kroz faze, odrastaju, prerastaju bar što se tiče tih instagram i jutjub idola, a kako će ova užasna muzika uticati generalno na njih, ne znam. Najgora stvar u mom detinjstvu  bio je Željko Joksimović, a sad me je sramota što ih stavljam u isti koš. Željko, izvini. Doduše drago mi je što pored današnje „trep-folk” muzike, dens iz devedesetih dobija legitimitet.

Junaci filma su na putu da postanu uticajni, a pre toga su na njih uticali neki drugi Kima i Luna. Postaju prepoznatljivi zato što su smešni. U kom trenutku njihov uticaj postaje štetan i manje smešan?

Postaju prepoznatljivi, ali ne i uticajni pa samim tim ne smatram da su štetni jer ih niko ipak ne shvata ozbiljno. Takvih primera danas ima mnogo, kao donedavno popularna internet senzacija Zoki Šumadinac. Takvi ljudi su na neki način žrtve svojih kreiranih identiteta i to je ono čime sam ja pokušao da se bavim i ono što smatram štetnim. Ogromna potreba za popularnošću i spremnost ljudi da prodaju svoj identitet zarad malo slave danas je prisutnija nego ikad, zbog društvenih mreža. Kada se svi eksponiraju, sve je više „poznatih” i sve više ljudi to želi, a pregledi, lajkovi i pratioci su kao neki virus. Na društvenim mrežama imate blanko stranu da u potpunosti kreirate svoj identitet i postanete profi fejker.

Dakle, jasno je kako su sličnosti sa stvarnim događajima namerne. U tom tonu i počinje film, uz melodiju koja deluje kao mešavina svega što je trenutno na trendingu u muzičkoj sferi. Zbog čega si se odlučio na otvoreno poigravanje sa likovima, imenima i događajima iz javnog sveta?

Zato što je zabavno. Do sada sam se u filmovima bavio isključivo svojim ličnim osećanjima i problemima, ovo je prvi put da sam  krenuo „spolja”. Istraživao sam i upijao — nažalost, upravo tu muziku i rijaliti programe — jer sam ključ za karaktere ove priče video u rijaliti učesnicima. Osetio sam na svojoj koži užasan psihološki uticaj tih emisija, ali ja sam zaronio duboko, jer sam i želeo da vidim kakvi su to ljudi i šta skoro pedeset posto moje zemlje gleda. Istraživajući sve to, sa akcentom na treperima i pevačicama, skupio sam dosta nekih elemenata koji su upotrebljeni, a među njima su i direktni citati nekih koji su imali izlive besa uživo na instagramu i tako inspirisali jednu od ključnih scena filma. Na kraju dana, film se bavi i pop kulturom i u tom slučaju reference su, po mom mišljenju, i više nego poželjne. Ja to volim kao gledalac, a trudim se da razmišljam o publici dok pišem film.

Kad smo kod rijaliti i internet ličnosti, Kima je jedan od njih — zasmejava nas i to olakšava da kasnije saosećamo sa njim. Misliš li da je to tajna uspeha internet zvezde?

Kima je moderna izvrnuta verzija klovna gde se publika ne smeje njegovim forama već mu se podsmeva. Internet senzacije su uglavnom predmet podsmeha, viralni klipovi su smešni često na nečiju štetu. Čitav uspeh rijaliti programa leži u tome, ljudi vole da gledaju druge ljude kako se ponižavaju tako što su smotani, neobrazovani ili  kad se tuku i imaju seks pred kamerama. Sve to izaziva podsmeh i tu nema uspeha koliko god bilo pregleda, pratilaca, lajkova i para. Oni koji se mogu smatrati internet zvezdama su, svako na svoj način, bliži originalnoj definiciji normalnog legitimnog klovna, ali uglavnom i oni prave budale od sebe, sa izuzecima. Tako da, valjda to jeste neki recept za taj „uspeh”, šta znam.

U filmu je otvoreno i pitanje odnosa između sela i grada. Sve važno dešava se u glavnom gradu. Zašto Kima i Luna nisu iz grada? Reci nam nešto o tome.

S obzirom na to da je „Influenser” priča o uspehu, doduše ironična, za početak sam hteo da imam element dolaska u novi grad gde se kreće od početka sa namerom da se on osvoji. To je klasična priča a la „zavela me svetla velikoga grada„ koja je i univerzalna. Ja sam došao u Beograd iz Valjeva u trećem razredu osnovne škole i svi smo mi došli odnekud ili je nekad neko naš došao da bi nešto promenio u svom životu. Tako je već dugo i tako je sve više i više. Nažalost mi van većih gradova gotovo da nemamo više ni domove kulture. Sve se dešava u gradovima, skoro sve u Beogradu.

Kako bi sličnost sa stvarnim događajima dosledno bila namerna, prikazano nam je šta se desilo sa likovim nakon završne scene. Smeh u publici dokaz je da su priče uverljive. Kakve su reakcije okoline nakon odgledanog filma?

Svi sa kojima sam pričao imaju samo pozitivne reakcije, ali tako je uvek, niko te ne pljuje u facu. Ipak, oseti čovek kad je iskreno, a reakcije su stvarno očigledno dobre, publika se na obe projekcije smejala gotovo svuda gde sam se nadao smehu, ali još bitnije uozbiljili su se tačno gde je trebalo i ja sam srećan. S obzirom na to da mi je ovo prvi put da radim bilo šta komično, reakcije su mi uzbudljive i zanimljive, a posebno mi je drago što su se ljudi drali i aplaudirali na fore jer sam ljubitelj otvorenih i intenzivnih reakcija.

Pored inspiracije sa kojom se svakodnevno susrećeš, koji su tvoji uzori u filmskom stvaralaštvu?

To je za mene teško pitanje jer stvarno volim jako različite filmove, cenim različite autore i gledam svašta od arthouse preko blockbuster do grindhouse filmova i svi manje više utiču na mene. Konkretno na „Infleunsera” je na neki način uticao film „Kralj komedije” Martina Skorsezea koji je svakako jedan od mojih omiljenih reditelja, ali kradem od svih šta mi se svidi i trudim se da eksperimentišem i nađem neki svoj jezik.

Film je premijerno prikazan u Domu omladine Beograda, a zatim i u Kombank dvorani u okviru projekcija ispitnih filmova studenata Fakulteta dramskih umetnosti. Da li možemo da očekujemo da će postati dostupan za publiku koja je propustila ove dve projekcije?

„Influenser” će biti prikazan u sklopu projekta studenata Fakulteta dramskih umetnosti „FDU (r)evolucija” u Šapcu 29.2. i Arilju 07.3. uz filmove mojih kolega („Mi smo videli leto”  Nikole Stojanovića, „Ludi”  Luke Mihailovića, „Bakutra” Doroteje Kovačević i „Ubistvo radi ubistva ili umetnost radi umetnosti” Davida Jovanovića). Pored toga sprema se jedno emitovanje koje još uvek ne mogu da najavim, ali svi mogu da zaprate našu instagram stranicu influenserfilm (lajk, šer, subskrajb) gde ćemo objavljivati i najavljivati projekcije, a film će svakako biti dostupan online jednog dana.

Radiš li trenutno na nekom novom projektu?

Trenutno razvijam diplomski film i nemam mnogo toga da otkrijem jer sam na početku procesa, ali mogu da kažem da se dešava na selu i da ima pucanja.

 

U tonu razgovora o uspehu, pronalaženju i mladosti, autor preporučuje da preslušamo Partibrejkerse:

 

 

Autorka: Anđela Đukić

Fotografije u tekstu: Fejsbuk stranica Influenser Film

Ostavi komentar