To je to, sudija je svirao kraj, pa čak i i u slučaju da vremenska prognoza laže, zvanični gregorijanski kalendar ne laže. Leto je gotovo. I svidelo se to nama ili ne, bili spremni da sa ležaljki i hemoka pređemo na kaučeve, a kupaće i šortseve zamenimo raznim dugim rukavima, nogavicama i čarapama, vreme je da se opraštamo.
Prošle godine sam bio novopečeni ljubitelj ovog godišnjeg doba, i to sam javno priznao. Ali sada, godinu dana kasnije, već sam fan leta sa stažom i rastanak mi ponovo ne pada najlakše. Zato je vreme za tradicionalnu (optimističnu, u nadi da će se ponavljati iz godine u godinu i postati tradicionalna) listu filmova koji su obeležili leto.
Uprkos mojim željama i očekivanja, još jedan film Toma Kruza se ove godine nažalost nije našao na super letnjoj listi, jer najnoviji nastavak Nemoguće misije nije bio najveći film ovog leta. Čak i da je bolje prošao na blagajnama (reč je o filmu kojem pola mlijarde dolara nije dovoljno da bi se smatrao uspešnim), Mission Impossible: Dead Reckoning Part 1 se svakako ne bi našao na listi jer ne može baš da se okarakteriše kao letnji film. Jer iako smo svi nekada, baš kao Kruzov Itan Hant, trčali po aerodromu (ne nužno na krovu), to je jedina scena koja ima nekakve veze sa letom i turizmom, što je nedovoljno za kvalifikaciju.
No dobro, leto 2023. svakako je donelo niz prijatnih filmskih iznaneđanja i nadam se da ova lista, sastavljena od blokbastera, indi dragulja i nekoliko naslova koji su izašli prošle godine ali su put do bioskopa i strimera našli tek ove, to savršeno oslikava.
How to Have Sex (Moli Mening Voker, 2023)
Da ste ovaj film uzeli iz video kluba početkom dvehiljaditih, verovatno bi u njemu glumili Džejson Bigs i Šon Vilijam Skot koji, u još jednom filmu, pokušavaju da smuvaju devojke nekoliko liga iznad njih i u tome, uprkos malim šansama i nečemu što se zove realnost, ipak uspevaju. Međutim, ovo je 2023. godina i rediteljka Moli Mening Voker nam u njenom debitatnskom filmu donosi coming-of-age priču koja će vam probuditi sva sećanja, ali i traume, tinejdž letovanja u Grčkoj.
Tri Britanke tinejdžerke, Tara, Em i Skaj, provode letovanje na Kritu, u gradu Malia, morskom mestu kakvo smo verovatno svi videli u životu. Malia izgleda kao da ima samo jednu ulicu koja preko dana podseća na napušteni rudarski grad, dok se noću pretvara u party heaven, podređen isključivo Britancima. Jedna od tri protagonistkinje je devica, druge dve nisu. Verujem da se iz naslova može zaključiti radnja.
U samo 98 minuta, How to Have Sex je savršen rolerkoster emocija, drama koja funkcioniše kao triler, menjajući atmosferu iz dana u dan, kluba u klub, scene u scenu. Gardijanov kritičar Piter Bredšo je u naslovu prikaza naveo da je How to Have Sex “an education in consent for 24 hour party people”. Ne znam da li ijedna druga rečenica bolje prodaje ovaj film. A možda i nagrada Un Certain Regard selekcije Filmskog festivala u Kanu govori nešto.
Reality (Tina Seter, 2023)
Ne znam kada je poslednji put nečije ime toliko dobro rezonovalo sa nazivom filma. Reality prati jedno popodne u životu Rijaliti Viner (Sidni Svini), prevoditeljke i veteranke američkog vazduhoplovstva, koje provodi u razgovoru sa FBI agentima, optužena za veleizdaju. Ali šta je to što ovaj film čini posebno letnjim ako u njemu nema plaže? Pa, za Rijaliti je treći jun 2017. godine bio samo običaj letnji dan, kada je u šortsu i majici otišla do supermarketa po sladoled, sve dok se nije vratila kući, parkirala auto i koji sat kasnije joj je na teret stavljeno kršenje Zakona o špijunaži iz 1917.
Uz scenario koji je direktno kopi-pejstovan sa transkripta razgovora između FBI agenata i Rijaliti, i za samo 83 minuta koliko traje film, dlanovi (a potencijalno i ostali delovi tela) će vam se preznojavati dok gledate kako scene veštačkog “usputnog ćaskanja”, tako i istragu, pretres kuće i iznošenje optužbi. Pošto se nalazi u svakoj sceni, možda je nezahvalno reći da Sidni Svini dominira u svakoj od njih, ali to je realnost, da ne kažem Rijaliti. Sjajno je iznela ulogu mlade osobe koja isprva zaista ne zna šta se dešava, zatim se pravi da ne zna šta se dešava, a potom shvata da joj se život menja u sekundi, i to na gore. Mnogo gore.
Poslednjih godina mi je zaista muka od biopika i istinitih priča, ali nikako nisam zažalio što sam odgledao Reality, iako mi se stvarnost nakon toga malo smučila.
L’autre Laurens (Klod Šmic, 2023)
Gabrijel Loran (Olivije Raburdan) je bivši policajac koji čeka penziju radeći kao privatni detektiv. Poseduje sve odlike hard-boiled detektiva petparačkih romana – samac, nije u formi, nema naviku da se brije, a lice mu krase dva predivna podočnjaka. Jedino što mu nedostaje kako bi uskočio na stranice romana Rejmonda Čendlera jesu zapravo veštine dobrog detektiva. Jer Gabrijel, iako Belgijanac, nije nikakav Poaro, već tip koji će vam za pare doneti dokaze da vas partner vara.
Rutinu mizernog života prekida njegova bratanica Žad (odlična Luiz Leroa), koja mu otkriva da je njen otac, a njegov bogati brat blizanac, Fransoa Loran, poginuo u saobraćajnoj nesreći. Međutim, Žad smatra da Fransoa nije poginuo, već da je ubijen i traži od njenog strica detektiva pomoć u razotkrivanju istine. I tako Gabrijel biva uvučen u slučaj s kojim ne želi ništa da ima, jer sa bratom nije imao nikakav odnos ni dok je bio živ, ali još manje ga zanima sada kada je mrtav.
Naravno, ništa ne ide po planu i Gabrijel se nalazi u središtu opasnog četvorougla koji čine bivša žena njegovog brata, koja želi da zgrabi novac dok ga još ima, banda bajkera, španski narko kartel i dvojica policajaca jedva kompetentnija od Tompsona i Tomsona iz stripova o Tintinu. Čitav haos se odvija između južne francuske i španske obale, a svakako najzanimljivij aspekt ovog belgijskog noara je to kako Gabrijel, istražujući smrt brata, sve više poprima njegove osobine, postajući tako neki drugi Loran.
Camping du Lac (Elenor Satanjon, 2023)
Elenor samo želi da provede nekoliko dana na moru na severozapadu Francuske. Ali kada joj se auto pokvari usred Bretanje, primorana je da ga ostavi u servisu i iznajmi bungalov u kampu na jezeru. Ali jezero nije obično jezero, već neka vrsta francuskog Loh Nesa, sa mitskim bićem koje u njemu obitava i koje su, baš kao u i Škotskoj, samo retki videli.
Elenor ubrzo postaje opsednuta jezerom i lokalcima u kampu, koji su možda jedini čudniji od same legende. Mešajući fikciju i dokumentarizam, rediteljka Elenor Satanjon koristi staru legendu kako bi ispričala savremenu priču o našem odnosu prema životnoj sredini. Film je osvojio Special Jury Prize Lokarno filmskog festivala 2023.
Camping du Lac dokazuje da nam je svima potrebno jedno ovakvo jezero, sa legendom ili bez njega. Čudni lokalci će se već sami stvoriti.
Gigi la Legge (Alesandro Komodin, 2022)
San Mikele al Taljamento je malo selo na severoistoku Italije u kojem se ništa dešava i svi meštani se poznaju. Svi znaju i Điđija, policajca koji patrolira selom i čitavom regijom. Điđi predstavlja autoritet, ne zbog strogoće koliko zbog komšijskog odnosa prema svima. On nema ništa protiv sugrađana, a ni oni nemaju šta da mu zamere, osim prvog komšije kome grane Điđijevog drveta prelaze u dvorište, pa preti da će ih politi pesticidima ili iseći.
Điđija pratimo mahom sa statične kamere unutar automobila, slušajući ga kako se raspravlja sa šefom i flertuje sa dispečerkom, ali iz tog istog ugla otkrivamo i regiju kojom patrolira. Odsustvo bilo kakvih većih događaja i razgovori koji Điđi vodi sa kolegama, komšijama ili sam sa sobom imaju gotovo meditativno dejstvo, kakvo često ima i letnja vožnja kolima po prirodi. Međutim, učmalu svakodnevicu italijanskog sela poremetiće samoubistvo na pruzi. Điđi počinje da sumnja da je u pitanju ubistvo i, bez ikakvih dokaza osim pukog osećaja, fiksira se na nepoznatu osobu.
Na granici između dokumentarizma i fikcije, Alesandro Komodin nas zajedno sa njegovim pravim ujakom Điđijem (Luđi Mekia) vodi na vikend na selu. Vikend koji, zbog činjenice da se malo toga dešava, više deluje kao čitav mesec. Ali nam ništa neće faliti.
Prošlogodišnji dobitnik Special Jury Prize nagrade filmskog festivala u Lokarnu.
Barbie (Greta Gervig, 2023)
Sve što ima da se kaže o filmu Barbi već je rečeno. Apsolutno najveći letnji blokbaster, zaradivši milijardu i 400 hiljada dolara na blagajnama (u trenutku pisanja teksta), Barbi je oborio niz rekorda, postavši 14. najuspešniji film svih vremena i najveći film koji je režirala žena (pre Grete Gervig je tu titulu držala Peti Dženkins za Wonder Woman). Barbi film je toliko dobar, da se nekim čudom desilo da su svi ostali filmovi otkazali premijere i da je tokom leta izašao samo Barbi, ovo bi i dalje bilo sjajno bioskopsko leto.
Pritom je ultimativni letnji film. Bilo da se Barbi (Margo Robi) i Ken (Rajan Gosling) voze rolerima šetalištem u Venis Biču, ili da uživaju na plastičnoj plaži u Barbilendu okruženi ostalim Barbikama i Kenovima, letnji glamur je apsolutno neizbežan. Još Ken ima najbolji posao na svetu – Just beach!
Meg 2: The Trench (Ben Vitli, 2023)
Šta bi bilo leto bez filma o ajkuli? Fora sa filmovima o ajkulama je što nijedan neće bit Jaws, i producenti to vrlo dobro znaju. Zbog toga se hvataju formule brže, jače, luđe i otuđenije od realnosti.
Ako smo u prvom delu imali jednu džinovsku ajkulu, Megalodon, u drugom delu smo ih dobili čak tri! I još po koje odavno izumrlo biće. Džejson Stejtam se vratio kao akcioni-marinac-paleobiolog-štagod Džonas Tejlor, spreman da istražuje okeanske dubine, ali i ubije mega-ajkulu harpunom napunjenim dinamitom koji će baciti dok piči prosečnom brzinom od 100 kilometara na sat na skuteru za vodu. A ajkula kao ajkula, malo bi da gricne istraživačku platformu, malo luksuzno letovalište.
U nekim trenucima Meg 2: The Trench ne zna koji je film. Da li je podvodna avantura nalik Akvamenu, špijunski triler poput The Hunt for Red October, ili izlet u Jurassic Park. Ali to nimalo ne umanjuje zabavu. Bukvalno svaki zakon prirode je prekršen, pa čak i onaj koji kaže da afroamerikanci nisu tu samo kako bi glumili ljude sa inicijalima (lik se zove DJ) čiji se dijalog svodi na “I told ya, I told ya this is some nasty shit. Ooooooh shit”
Baš kao i prvi deo, Meg 2 je adaptacija romana Stiva Altena, The Trench. I što je najbolje od svega, Alten ima još šest knjiga u arsenalu. I očigledno nepresušno jato mega-ajkula.
Ćao leto, i vrati nam se što pre!
0 Comments