fbpx

Čarobna sveska Katarine Stanojlović – dnevnik oporavka

Katarinin dnevnik predstavlja ilustracije iz perioda provedenog u bolnici tokom perioda transplantacije. Dnevnik joj je, kako i sama kaže, pomogao da se zabavi i zadrži mozak u formi.

29. April 2020

Katarina Stanojlović ima 19 godina i buduća je grafička dizajnerka iz Velike Plane, kojoj je tokom priprema za studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu saopšteno da ima leukemiju. Njen oporavak i lečenje odvijali su se na beogradskoj hematologiji gde je u izuzetno maloj prostoriji, potpuno izolovana od porodice i prijatelja, Katarina provodila dane vodeći svoj dnevnik. U dnevniku su su umesto slova nastajali crteži, simboli i ilustracije, kao jezik kojim je govorila o svojim osećanjima i doživljajima. Svaki dan je predstavljao jednu stranu pa je iz bolnice, osim sa vešću da je zdrava, iznela i čarobnu svesku koju je odlučila da podeli sa nama. Sa Katarinom u Salonu pričamo o umetnosti, njenim budućim planovima, kao i periodu u kome je nastao dnevnik transplantacije.

Dnevnik

Zbog čega si se odlučila za studije grafičkog dizajna?

Strava mi je to. Strava su mi i mnoge druge stvari, film, animacija, ali nekako ovde najviše vidim sebe.

Da li se ovim događajem nešto promenilo u tvom pogledu na svet?

Neke stvari koje su me ranije opterećivale, tada su izgubile težinu i mislim da sam je ja sama najviše promenila, tj. sazrela.

Katarina Stanojlović

Šta za tebe predstavlja stvaranje i šta inicira nastanak jednog crteža?

Često je način da se zabavim, a nekad može da deluje i terapeutski. Zavisi od rada do rada, mislim da je često sama potreba da napravim nešto.

Da li si imala nekakav plan u vezi sa sadržajem dnevnika ili je spontano nastajao? Šta si pretežno beležila svojim ilustracijama?

Želela sam sebi da osmislim nekakav zadatak, kako bi se naterala da crtam svakog dana, a i da na kraju svi ti crteži budu povezani nekom pričom, tako da je svaki dan trebalo da predstavim jednim autoportretom. Međutim, to su retko bili crteži mog lica, već neke sitnice koji su mi obeležile taj dan. Na primer kaver albuma Nataše Bekvalac, pošto sam nju baš slušala tog dana ili gomila dlaka koje su opale zbog hemoterapije. U nekom trenutku mi je bilo zabavno i da nazivam ilustracije, tako da je na kraju svaka dobila i ime.

U kom delu dana odlučiš da se posvetiš jednoj stranici dnevnika/portretu?

Uvek bih crtala uveče. Kada mi je već ušlo u rutinu vođenje dnevnika, već bih od jutra zapažala stvari koje bi mogle da postanu strana u dnevniku.

Da li je dnevnik mesto na kome si zapisivala svoja osećanja ili način da boravak na ne tako inspirativnom mestu učiniš zabavnijim?

Mislim da je on sada i jedno i drugo, ali dok sam ga radila cilj je bio da se zabavim i održim mozak u formi nekim zadatkom. Zamorno je samo gledati serije i filmove, čitati po ceo dan, mesec i po dana.

Koji je najjači utisak koji si ponela nakon 46 dana provedenih u maloj sobi?

Tamo nema šta da ostavi utisak, osim prvog dana kad uđeš, pa po prvi put vidiš sobu. Ali jednom mi je ušla nutricionistkinja, predstavila se i rekla  mi: ’’Ljiljana, Vi ništa ne jedete’’, a ja sam tad baš puno jela i moji su mi donosili novo pakovanje plazme svakog dana. Mislim, ni ne zovem se Ljiljana, to je valjda bila žena u sobi do moje… I to što me je jedna sestra zvala čvarak, to mi je bilo presmešno.

Da li planiraš da nastaviš kreiranje dnevnika u budućnosti, kao beleške određenih perioda, ili će se tvoj rad usmeriti na nešto drugo?

Prestala sam čim sam izašla iz bolnice. Taj dan je i u dnevniku ostao prazan. Imala sam plan da nacrtam nekog leoparda kako trči, ali kada se posle mesec i po dana u izolaciji vratiš porodici, sigurno se nećeš zatvoriti u sobu da crtaš. Ali mislim da je super vežba i prostor za eksperimentisanje, tako da možda i nastavim.

Situacija sa karantinima tebi je već bila poznata, s obzirom na dugi izolovani period u poslednjih par meseci. Kako provodiš dane sada, šta te najviše okupira?

Twin Peaks. Joga. Video četovi. Subnautica. Drag race. A sad pravim i rođendansku video čestitku dečku. E da, učim tatu engleski.

 

Autorka teksta: Nađa Kračunović

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *