Kažu da u životu sve što predstavlja prvo iskustvo, predstavlja njegov vrhunac. Prvi put kada gledate neki film, prvi poljubac, prvi put kada posetite novi grad, prvi izlazak sa osobom koja vam se dopada. Ipak, u životu je češće ono drugo, naredno iskustvo ono najbolje, pa je tako i drugi dan na Sarajevo Film Festivalu nadmašio iskustvo prvog dana.
Dan započinjemo „laganim” doručkom na Baščaršiji – burek (jer burek je samo sa mesom) i čaša jogurta u buregdžinici Sač. Nakon toga odlazim na kafu u novotvorenom kafiću KAWA, a moj današnji vodič je Zulfikar Filandra, reditelj čiji će film Minotaur imati bosansku premijeru na festivalu u utorak.
Na putu ka kafiću prolazim pored pijace. Prodavac doziva kolegu koji radi u kafani prekoputa ulice. Slušam sledeći razgovor:
– Ej jarane, hajd zapjevaj malo!
– Ma hajde idi radi nešto!
– A nemam šta, daj zapjevaj!
Ne znam da li je na kraju došlo do pesme, ali šarm ljudi koji žive u ovom gradu je zaista jedinstven i izbija iz svih delova grada. KAWA je puna ljudi sa festivala, a kafa se zaista razlikuje od prosešnog espresa sa mlekom u Sarajevu – više liči na nešto što biste mogli da pijete u centru Beograda. Nakon kafe penjemo se uz brdo i odlazimo do ulice u kojoj su odrasli Brega i Čola. U pomalo elitnom kraju smo, kaže mi moj vodič, u koji retko dolaze turisti. Naizlazimo na kafić sa predivnom terasom punom cveća gde sede isključivo lokalci, koji nam prstom pokazuju na Breginu kuću. Čola nije tu, on je odrastao isto u toj ulici, ali su se rano preselili u drugi deo Sarajeva. Zna ga gazda lokala, seća se da su Čolu kad je bio mali zvali Pjevo.
Popodne je rezervisano za Baščaršiju i, naravno opet – ćevape. Odlazimo do Ferhatovića, gužva je, sa nama sedaju dve devojke koje su iz Sarajeva, ali sada žive u inostranstvu. Porede život u inostranstvu i na Balkanu, ipak su srećnije tamo negde, iako vole da dođu ovde na odmor. Udajte se, to je super – savet je sa kojim nas kroz smeh ostavljaju.
Punog stomaka polazim u pohod na nakit u Baščaršiji. Cene su upola, čak i višestruko, manje nego u Beogradu, a raznovrsnost ponude je neuporedivo veća. Posle dva sata razgledanja i vaganja (jer, naravno da mi se sve dopada), odlučujem se za jednu ogrlicu. Kupovini je doprineo i šarm dve prodavačice, dve gospođe koje su sa mnom podelile svoje priče o nakitu, indijskim i turskim serijama i činjenici da u Indiji bogati muškarci nose biserne ogrlice.
Od svih filmova za večeras, odlučujem se za premijeru filma Savršena ljubavna priča Emine Kujundžić. U pitanju je višeslojna priča o dvoje mladih ljudi u kojoj se stvarnost i film prepliću. Savršena ljubavna priča je prvi Eminin film, koji je nastao kao crowdfunding projekat. Film je završen razgovorom sa ekipom filma, koji su se svi pojavili na premijeri. Nakon filma, odlazimo na nešto što čujem da se zove talents party, na kome deluje kao da su svi gosti festivala. Prepoznajem veliki broj mladih reditelja i rediteljki, glumaca i glumica iz regiona. Festival svima nudi mnogo više od filmova – nudi upoznavanje, umrežavanje i, u krajnjoj liniji, uvod u brojna prijateljstva.
Nakon žurke, odlazimo na mesto na koje idu svi – kod Saketa na terasu. Red za ulazak unutra nije preveliki, ali se ne pomera. Posle deset minuta, red se pretvara u zmiju bez kraja i bez početka. Unutra ulaze samo ljudi koji se jave obezbeđenju, a mi ostali se ne pomeramo. Posle dvadeset minuta odlučujemo da zaista nije vredno daljeg čekanja – odlazimo u Kino Bosna, nekadašnji bioskop koji danas predstavlja pravu birtiju. Unutra nema ni muzike, ali sad će da je puste, kaže konobar. Od lagane muzike prelazi se na plejlistu koja predstavlja miks Bijelog dugmeta i narodnjaka, a raspoloženje gostiju varira od toga koliko ih pogodi pesma. Unutra se pije Sarajevsko pivo, a može i rakija. Da li služe drugo piće osim piva i rakije – nisam ni sigurna. Svi koji nisu uspeli da uđu kod Saketa dolaze ili prolaze kroz Kino Bosnu. Estetika ovog mesta je genijalna, možda mi je i draže što nas nisu pustili da uđemo kod Saketa, jer ovako nešto nikada ne bih videla.
Veče se završava oko tri i petnaest. Vreme je za spavanje i da zaokružim ovaj dan, koji mi je dozvolio da više nego prethodnih puta kada sam dolazila, osetim taj pravi, beskrajno šarmantni i iskreni duh Sarajeva i, naravno, Sarajevo Film Festivala.
0 Comments