fbpx

Čitaj „Baladu meda i krvi” sa Šećernom Pilulom

Ljubitelji ste nepikrivene satire u književnosti, toliko direktne da preti oči da vam iskopa, a pritom takođe i žanrova poput horora ili naučne fantastike? Ukoliko je odgovor na ovo pitanje potvrdan, a još uvek niste pročitali knjigu „Balada meda i krvi” Milana Aranđelovića, propuštate svu zabavu.

Radnja ove knjige smeštena je u Srbiju 2168. godine. Jedino što je od danas do tada napredovalo je tehnologija. Sve ostalo otišlo je u primitivizam, koji ume da ispliva u nas Srba.

Religija i šovinizam osnovni su motivi novog sveta. Svete majke srpskog naroda sada su starlete koje su se izborile za svoja prava, osnovale manastire, te kasnije bile kanonizovane. Samo primitivci u medicini koriste lekove kada sve može da se izleči pravoslavljem. Primera radi, flasteri sadrže molitve koje zaceljuju ranu, ono antiseptika što je ostalo u njima tragovi su primitivizma prethodnih generacija.

Ratni zločinci i oni koje je trebalo da proglase kao takve, ali nekim čudom nisu, postali su, naravno, srpski heroji i zaštitnici naroda. Očekivano, sa promenom vlasti menjaju se i narodni heroji. Srećom, postoje digitalne arhive njihovih herojskih lica, pa je lako zameniti ih.

Naravno da su i skoro 150 godina u budućnosti ljudi našli način da zarađuju, ali da ne rade. Od svega što je ostalo isto, glavni adut je mentalitet, koji se uopšte nije promenio. U ovom svetu, umesto na sport, ljudi se, u rationicama, klade na moguće ishode kosmičkih ratova.

U svrhu odbrane istine, kreiraju se nove istine, istinitije od onih koje su zapravo stvarne.

Milan je uspeo da kreira najrazličitije vrste likova, a da niko od njih ne bude dosadan ili previše puta viđen. Kroz knjigu je prodefilovala plejada časnih starleta, matorih striptizeta, raspevanih kaktusa klasičara koje su veoma privukle turbo folk vode.

Na trgu pobede u Suvoj reci grupa prosjaka iz Reda navijačke braće Svetog Nola okupila se oko njih šaljući im blagoslove.

— Pomaže Nolo — vikali su nolovci pružajući ruke ka njima.

— Nolo vam pomogao — odgovorili su ruljani, tradicionalno otpozdravljajući okupljene srednjm prstom.

Generalna premisa knjige jeste da mladi bračni par Dušan i Alda Majer zajedno sa svoje dvoje dece, blizancima Višnjom i Kiršeom, svojim vanom uputili su se na izlet u Argentopolis. Ovo pravoslavno porodično uživanje u prirodi doživljava obrt kada deca nestaju bez traga. Dušan i Alda kreću u potragu za njima, a u pomoć im priskaču stanovnici Argentopolisa.

Iako zanimljiva, zbog svih aluzija na dešavanja od devedesetih pa do danas sročenih u satiričnom maniru, radnja knjige pomalo pada u drugi plan i više se aktivira pri samom kraju, kada postaje uzbudljivi horor triler.

Milan Aranđelović u pisanju koristi odlične kovanice, koje su fusnotama još bolje objašnjene. Knjiga je u isto vreme parodija stvarnosti savremenog srpskog društva, ali i njen groteskni prikaz. Ona će vas nasmejati, ali i skrenuti pažnju na bitnu društvenu problematiku.

Autorka teksta: Jelena Ostojić

Leave a reply