fbpx

Čitaj „Oh My Goth” sa Šećernom Pilulom

Zapitate li se nekada kako bi bilo da ono što je alternativa u supkulturi odjednom postane mejnstrim? Da li bi u svetu gotičara bili stigmatizovani oni koji nose roze? Naravno da bi. Nažalost, ljudi tako funkcionišu. A u svojoj potrebi da budu posebni i drugačiji postaju uniformisani. To je neprekidan ciklus.

Gena Showalter je u svojoj knjizi „Oh My Goth” na specifičan način prikazala krug stigmatizacije, kao i sukob različitih supkultura. Knjiga govori o neprilagođenosti pripadnika gotik supkulture u društvu. Ovde je to, naravno, prikazano na primeru srednje škole, kao perioda u kom su ljudi najviše izloženi nasilju. Glavna junakinja Džejd i njeno društvo trpe uglavnom verbalno, povremeno i fizičko nasilje u školi zbog toga što su drugačiji.

Jednog dana Džejd je pozvana kod direktorke jer nije želela da trpi verbalno nasilje profesora i svađala se sa njim, dok njena suparnica, jedna od „barbika” - naravno, najpopularnija devojka u školi - u isto vreme dolazi ispred direktorkine kancelarije zbog toga što se u školi ljubila sa dečkom.

Njihovi roditelji su pozvani na razgovor tokom kojeg su odlučili da će obe da ih prepuste kazni za koju direktorka smatra da je pravična i slažu se sa tim da ih ona odvede na izlet, kako bi naučile da se međusobno tolerišu. Niko nije ni sumnjao da će direktorka Hamilton ove dve devojke da odvede u eksperimentalnu laboratoriju, u kojoj će sumnjivi doktor da ih pošalje u igricu virtuelne realnosti.

U ovom „paralelnom univerzumu” svi su gotičari, a „barbike” su stigmatizovane. Džejd je najpopularnija devojka u školi, ali niko od njenih prijatelja nije gotičar, dok je Mercedes ona stigmatizovana i primorana je da se druži sa ljudima koje je u pravoj realnosti konstantno vređala.

Ove dve devojke moraju da nauče kako da žive svoje nove živote, a potom i da se udruže i otkriju kako da se vrate u svakodnevicu na koju su navikle. To dovodi to momenta u kojem njih dve ne samo da razvijaju osećaj tolerancije jedna prema drugoj, već zapravo počinju da se zauzimaju jedna za drugu i zaboravljaju sve razlike koje ih razdvajaju.

Autorka je jednu sasvim ustaljenu i toliko puta prežvakanu priču uspela da dokaže u pravom svetlu, uz to je čineći izuzetno zanimljivom smeštajući radnju u virtualnu realnost. Na ovaj način uspela je da veoma bitnu temu čitaocima predoči na vrlo interesantan način koji drži pažnju.

Autorka teksta: Jelena Ostojić

Leave a reply