Kako izgleda potpuno tolerantna država i da li ona uopšte postoji ili se čak i u njoj krije ono orvelovsko, da smo svi jednaki, samo su neki malo jednakiji? Da li je ikako moguće da vam baš niko ne zasmeta i da svi živimo u potpunoj jednakosti?
U knjizi „U.S.A.” (Ujedinjena Sahara Afrike), Milan Aranđelović kreirao je naizgled tolerantnu državu, nastalu na plodnom tlu Sahare nakon što je katastrofa uništila nama poznati svet, u kojoj ljudi, filore, hibridislamisti (hibridi ljudi i životinja islamske vere, najčešće potekli sa Balkana), kao i svi oni između, žive u zajednici.
Glavni likovi ove kreativno osmišljene priče su Eze, sin crnićanskog predsednika Republike i Abiona, ćerka hibridislamističkog trgovca amuletima. Oni moraju da skrivaju svoju ljubav od svih, a naročito od mržnje njenog brata Saadata. Igrom slučaja, svo troje bivaju kindapovani u pokušaju otmice sina predsednika Republike, koji bi poslužio kao ucena svom ocu, te su, silom prilika, naterani na međusobnu saradnju.
Bujna mašta Milana Aranđelovića još jednom je došla do izražaja jer su likovi ove knjige, kako sam sinopsis kaže, „transrodni nilski konji, lake meduze iz javnih rijalitija, gej mačori posvećeni veri, gik pavijani naklonjeni hardveru, Japanci koji umiru od dosade, do repa zaljubljeni gušteri, pošteni političari, ljigavi blavori koji zbog slabog vida nikada nisu bili u vojsci, haremske mačke koje pate od nedostatka slave, mačo sveštenice Svetog HIV-a, slepe mišice žedne krvi i prava glasa”.
Kao i svoja prethodna dela, autor i ovo čini satiričnim, s tim što je ovog puta ta satira upakovana u vrednosni sistem. Afrika je u Aranđelovićevom romanu sušta suprotnost siromaštvu i bedi – plodna, bogata, raznovrsna. Ovaj kontinent u njegovom romanu postaje predmet doseljavanja i žudnje, a ne onaj iz kog se odlazi. Ekologija i održanje prirode ono su čemu se teži, te su objekti, kao i mašine, biljnog porekla, a ukrštanje ljudi sa biljkama i životinjama postalo je standard, možda i svojevrsni trend.
Autor je u stanju da napiše odličnu avanturu koja će čitaocu držati pažnju, u isto vreme od dela praveći alegoriju na društvene probleme današnjice, na koje se, bez izuzetka, žmuri.
Primera radi, globalna internet mreža koju je kreirao u svom delu, a koja se nalazi u mozgovima likova, čineći da, kada se ona isključi, ne znaju ni sopstveno ime, lako može da se, u manjoj ili većoj meri, uporedi sa današnjom zavisnošću od mreža ili time koliko se oslanjamo na informacije zapisane u telefonima, jer je tako teško koristiti mozak za pamćenje.
Na kraju, iako definitivno jeste tu da nas zabavi i nije isključeno da će vas dobro nasmejati, ovaj roman je prikaz jedne „uređene” države i kroz metaforu i dozu hiperbole prikazuje kakvi će ljudi postati ukoliko nastave da se ponašaju kako se ponašaju.
Autorka teksta: Jelena Ostojić
0 Comments