Čitaj „Zorijum — planeta žena” sa Šećernom Pilulom

Kako se nekako već treću godinu za redom potrefilo da se u proleće uhvatim iste knjige, shvatila sam da bi nekako bilo logično da nju ovog meseca podelim sa vama. Aprilski izbor knjige pao je na jedno od džepnih izdanja B. D. Benedikta, a u pitanju je odlična naučnofantastična priča koja nosi naziv „Zorijum — planeta žena”.

Pri pisanju ovih preporuka se ne osvrćem često na same autore i njihove biografije jer, ko je zainteresovan za život autora, vrlo lako može da pronađe informacije o njemu. Međutim, kako je B. D. Benedikt veoma zvučno ime, a ovaj pisac ga je prisvojio baš kada je objavljivao svoju kolekciju džepnih knjiga — među kojima je i Zorijum — nekako mi je red da ga spomenem. Božidar Damjanović, koji je, na zahtev izdavača da smisli neko „više strano” ime, na svoje inicijale dodao Benedikt, je pisac i reditelj jugoslovenskog porekla, koji živi i radi u Kanadi.

Ono što je primetno u njegovom stilu, u koji god žanr da zađe, je pokušaj poboljšanja ljudske duše. Neretko svoje likove stavlja u okruženje koje iz njih izvlači najbolje i najgore, kako bi bolje istražio smisao života. Zbog toga nije moguće da se zadrži u okviru jednog žanra i piše sve od istorijske fikcije do naučne fanastike.

Benedikt je u ovom delu kreirao specifičnu planetu, podeljenu na — bukvalno i metaforički — svetlu i tamnu stranu. Na ovoj planeti žene su potčinjene do te mere da je zabranjeno učiti ih da govore i razmišljaju. Neke su, naravno, krišom naučene ovim veštinama, te je njihov plan da se, nakon hiljadu godina provedenih pod presijom kralja Rohe, odvoje i pređu na svetiju stranu planete. Da bi to uradile, moraju da pređu „Pustinju smrti”, a nisu ni svesne šta ih sa druge strane čeka.

Nadinteligentna osoba ženskog pola razrađuje detaljan plan o tome kako se odbraniti od napasnika i čak osigurati i večni život. Pisac je u delo uneo paradoksalne momente u kojima su preci polunepismene rase imali tehnologiju toliko naprednu da ljudski, ili čak nadljudski, um ne može da je pojmi.

Tipični elementi naučne fantastike su u ovom delu primetni kod opisa korišćenog oružja, pojave veštačke inteligencije, ali je Benedikt imao i vrlo kreativan pristup žanru i osmislio je kako bi se ženske jedinke razmnožavale, zarad osiguranja opstanka rase, ako uspeju da se oslobode vlasti muškaraca.

Benedikt vešto prebacuje loptu između likova, te tokom čitanja shvatate da je osoba za koju ste možda mislili da je nosilac radnje ima samo epizodnu ulogu. Njena uloga može da bude veoma bitna za razvoj same radnje, ali i dalje nije glavna.

Ono što shvatate ukoliko ovoj knjizi, osim što je čitate zabave radi, pristupite i kritički je činjenica da, osim što je ova knjiga super zabavna, u sebi sadrži i veoma ozbiljne opise društva i socijalnih normi, koji nisu samo paušalno spomenuti ili gurnuti u zapećak, već veoma neizostavan deo radnje.

Autorka teksta: Jelena Ostojić

Leave a reply