fbpx

Da li će alternativna umetnost morati da sačeka alternativne izvore finansiranja?

Centar za razvoj ideja uz podršku Krovne organizacije mladih Srbije, udruženja LADA i Kancelarije za mlade Grada Beograda, održao je okrugli sto na temu – Dostupnost prostora mladim umetnicima u Beogradu.

Od toga da prostor mogu da iznajme samo profesionalni glumci do činjenice da se iznajmljivanje naplaćuje procentom od prodaje karata, s tim da profesionalci daju 30, dok se od amatera traži čak 50 procenata. “Opravdanje je bilo to što amaterima to nije “hleb”. Amateri imaju svoja zanimanja za koja primaju plate, a glumci nemaju”, rekla je jedna od učesnica okruglog stola, Nataša Radonjć, osnivač i rukovodilac Teatra 011, i osvrnula se na izazove sa kojima se ovo amatersko pozorište susretalo još od osnivanja, pre 10 godina, pa sve do danas.

„Šta god da radimo prvo od čega se kreće je gde će se to desititi, a taj prostor je uvek problem“, rekao je Marko Zirojević, predsednik Centra za razvoj ideja.

S druge strane stola, priče mladih još uvek neafirmisanih umetnika nisu zvučale mnogo bolje.

Ivana Tomić, kostimograf naišla je na problem prilikom realizovanja interaktivne pozorišne  predstave, po tekstu Milorada Pavića, “Krevet za troje”, koja predstavlja praktični deo njene doktorske disertacije. “ Izgubili smo neko silno vreme jer smo išli od vrata do vrata gotovo svih velikih pozorišta u Beogradu i od svih smo dobili različito – ne”, rekla je Ivana.

Iako su predstavnici iz Kolarca, Leposava Milivojević, i Božidarca, Vladimir Milić, potvrdili da se trude da izađu u susret mladim umetnicima i ustupe im svoj prostor, ipak je ostao veliki problem neinformisanosti.

“Postoje određeni prostori koji su dostupni, a opet, s druge strane postoje umetnici koji traže određene prostore. Mene interesuje koliko ste vi, kao jedna zajednica umetnika, povezani i koliko komunicirate? Da li postoji neko virtuelno mesto gde su svi ovi prostori objedinjeni?”, pitao je Stefan Đorđević, generalni sekretar Krovne organizacije mladih.

Odgovor je bio: “NE”, a na pitanje iz publike: “Da li postoji šansa za realizaciju Festivala umetnosti, kao događaja koji bi trajao nekoliko dana i povezao one koji imaju prostor sa onima kojima je prostor potreban, a koji bi grad podržao?”, Nemanja Marković, zamenik direktora Kancelarije za mlade Grada Beograda, rekao je: “Festivali koje finansiramo su prepoznatljivi i traju godinama, i teško je da se nešto novo napravi. Mislim da je to za nas ovde veliki zalogaj. Možda nekad, u nekom trenutku, ako se steknu uslovi”, a na to je Đorđević dodao: “Izgleda da će festival alternativne umetnosti morati da traži alternativne načine finansiranja. Ali to ne znači da nije moguć ukoliko se prepozna kao potreba. Baš zato smatram da je važno umrežavanje o kome smo pričali.”

Alternativa festivalu ostala je ideja o formiranju platforme koja bi služila mladim umetnicima da se povežu sa ljudima koji su spremni da im ponude svoj prostor.

Okrugli sto organizovan je u okviru projekta „Zajedno za mlade“ koji Krovna organizacija mladih Srbije sprovodi uz podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.

Autorka teksta: Milica Nenadić

Leave a reply