fbpx

Da li se i koliko upoznajemo onlajn?

Godina je 2020. i već smo duboko zagazili u vreme koje je naučna fantastika smatrala dalekom budućnošću (Blade Runner, gledam u tebe). Internet je omogućio da sve što nam je potrebno bude na dohvat ruke. Ne gužva ti se u busu? Aplikacija za taksi je tu. Ne kuva ti se danas – dostava hrane je na klik od tebe. Ne izlazi ti se u grad da upoznaš nekog? I za to imamo rešenje!

Jedna od prvih stvari koju prosečan brucoš uradi po doseljenju u novi grad zbog studija je instaliranje Tindera. Isto važi i za solo putnike; možda ćete od grada do grada putovati sami, ali traženje društva za dan-dva-tri započinjete već iz hotelske sobe.

Jedna od najvećih prednosti ovakvog upoznavanja je to što ono ne zahteva preterano ulaganje vremena. Svi živimo ubrzano i večito nam manjka vremena za 300 stvari koje bismo voleli da obavimo u toku jednog dana. Nova poznanstva ovako niču instant i ne predstavljaju problem. „Mečovaćete se” sa novim ljudima dok idete na posao ili faks, „svajpovaćete” levo i desno ili kliktati na srca i ikseve u gradskom prevozu. Možete započeti ćaskanje dok čekate u nekom dosadnom redu i jedino ćete morati zaista da odvojite vreme ako rešite da se upoznate uživo. A do tada ćete već moći da procenite vredi li uložiti tih sat ili dva na novo poznanstvo.

Zahvaljujući ovim aplikacijama, omogućeno nam je i da ciljano i efikasnije upoznajemo nove ljude. Umesto „lova na slepo“ i random prilaženja ljudima u iščekivanju pozitivnog ishoda, moguće je naći sebi idealnu osobu na osnovu toga šta sluša, gde izlazi, šta voli da jede i kakvog kućnog ljubimca ima. Zvuči kao epizoda Black Mirrora, zar ne?

Savremeni trend ili ne?

Upoznavanje preko interneta, ipak, nije u potpunosti trend današnjice. Otkako je internet postajao sve potrebniji u čovekovoj svakodnevici, javila se potreba da se i socijalizacija prenese u taj virtualni svet.

Na početku bili su to forumi i razni čet klijenti (MSN, ICQ, Pričaonica Krstarice). Kasnije se, evoluiranjem sadržaja na mreži, fokus pomerio na društvene mreže (MySpace, Facebook, naposletku i Instagram). Razvojem pametnih telefona dobili smo mogućnost da uvek sa sobom nosimo i prozorčić u svet upoznavanja drugih ljudi u vidu ovih aplikacija.

Ipak, bez obzira na sve te društvenih mreža koje se svakodnevno koriste, dobar deo novih, virtualnih poznanstava se sklapa preko aplikacija ili sajtova namenski napravljenih za te potrebe.
Tinder, Badoo, Grindr i razni njihovi derivati. U zavisnosti od toga šta tražite i da li ste i koliko novca spremni da uložite kako bi vam aplikacija olakšala put do novog prijatelja ili partnera, birate najpogodnije rešenje.

Iako smo civilizacijski prerasli oglase tipa „On/Ona/Oni traže Njega/Nju/Njih", da li je suština, manje-više ostala ista?

Postavlja se pitanje: zbog čega tradicionalni način upoznavanja posustaje (da li?) pred naletom novih poznanstava začetih negde u virtualnom svetu? Da li je u pitanju strah od odbijanja? Veći izbor novih ljudi? Značajno skraćivanje vremena „potrošenog“ na upoznavanje nove osobe? Možda nešto sasvim deseto?

Oblakoder je pitao 677 mladih osoba o tome kakve su njihove navike i iskustva sa online upoznavanjima. Najveći deo odgovora došao je iz starosne grupe od 18 do 28 godina.

U našem istraživanju su većim delom, gotovo 80% ispitanika činile devojke. Preko 80% ispitanika je odgovorilo da su upoznali nekog online.

Ovakvi rezultati pokreću neka od sledećih pitanja: Da li su žene spremnije da odgovore na ovo pitanje? Da li su iskrenije prilikom davanja odgovora? Da li su sklonije upoznavanju partnera online?

Odnos žena i muškaraca na sajtovima za upoznavanje je daleko od ujednačenog, kako po samom broju profila, tako i po njihovoj međusobnoj interakciji. Muškarci aktivno prilaze velikom broju ženskih profila, i, logično, ne završava se svako prilaženje upoznavanjem. S druge strane, ženama se u tom slučaju otvara veći prostor za izbor potencijalnog partnera, i njihov boravak na dejting sajtovima se u većem procentu završavaju upoznavanjem uživo; nakon određene selekcije, naravno. Tako bi se, možda, moglo reći da žene ipak jesu sklonije online upoznavanju. Takođe, kako su im iskustva većinski pozitivna, upravo zbog te strožije selekcije, to ostavlja prostor da i iskrenije odgovaraju, bez lovačkih priča.

Mladi kod nas i dalje najviše koriste Facebook (55%) i Instagram (43%) kao sredstva za upoznavanje novih ljudi.

Zanimljiv je podatak da se za online upoznavanja koriste aplikacije kojima to nije primarna svrha. Iz toga se može zaključiti da su namenske dating aplikacije kod nas još uvek delom stigmatizovane i tabu.

Dve najpopularnije dating aplikacije koje se koriste, Tinder i Badoo koriste 22% odnosno 12% naših ispitanika.

Takođe, rezultati ankete ukazuju na moguću prisutnost usamljenosti kod mladih ljudi. Gotovo 30% ispitanika je odgovorilo da na internetu traži prijatelja, a nemali broj ispitanika je na pitanje „Koji je tvoj razlog za korišćenje aplikacija za online upoznavanje?“ odgovorio sa: „Dosadno mi je".
Oko petine ispitanika se izjasnilo da na internetu traži partnera. Ostali značajniji odgovori bili su „Traženje kombinacija" sa 11% i „Zabava" sa 9%.

Ipak, kada se dođe do same poente upoznavanja, odnosno, ostvarivanja kontakta sa osobom koja je s druge strane ekrana, rezultati govore sledeće: prosečni ispitanik se upoznao sa 15-20 osoba. Za korak dalje, upoznavanje uživo ili samo održavanje kontakta, prosečni ispitanik se odlučio za 3 osobe.

Iako vlada predrasuda da su internet upoznavanja površnija, jer su jedini odraz našeg izgleda na profilima fotografije, po pravilu, naše najlepše. Neretko su one i jedina informacija o korisniku pored imena, ipak nije tako.

Profesor Beogradskog univerziteta i sociolog, dr Dalibor Petrović izneo je sledeći stav: „Pri fizičkom upoznavanju uživo, vi imate oko 30 sekundi tog prvog, neverbalnog utiska o drugoj osobi, koji u velikoj meri određuje u kom pravcu će se to upoznavanje dalje nastaviti. Kada je reč o online poznanstvima, vi imate situaciju da se jedan odnos u dobrom delu gradi pre samog susreta uživo.“ To bi dalje moglo da znači da ta tzv „iluzija izgleda“, i nedostatak neverbalnog govora zapravo može samo potpomoći kasnijem efikasnom upoznavanju.

Preko 85% ispitanika su odgovorili da im fizički izgled nije bio presudan kada su odlučivali da li će se ponovo sresti s nekim.

Ovakvom rezultatu doprinosi disproporcija u polovima kod uzorka, kao i činjenica da se ljudi ipak više upoznaju radi druženja, a ne radi ostvarivanja veza.

Utisak koji su ljudi koji se upoznaju uživo nakon upoznavanja online je otprilike u polovini slučajeva odgovarao onom utisku koji su ostavljali tokom dopisivanja.

Ljudi su prilikom online razgovora skloni idealizaciji sagovornika, istakao je naš sagovornik. Što ljudi ranije odu da se upoznaju uživo, odnosno, kraće komuniciraju online, to je veća mogućnost da će slika koju su stekli jedno o drugom biti pogrešna.

Takođe, oko 80% ljudi je odgovorilo da su njihova iskustva sa online upoznavanjima pozitivna.

Ovakav odnos odgovora dr Petrović nam je objasnio time da je ženska populacija, koja je u velikoj većini učestvovala u anketi, mnogo podozrivija ka strancima, te da prave mnogo strožiju selekciju pri odabiru s kime će se zapravo i naći uživo.

Internet - opasno mesto ili ipak ne?

Ovi rezultati bi možda mogli da nam pomognu i u razbijanju predrasuda koje se tiču samog komuniciranja preko interneta sa nepoznatim ljudima. U današnje vreme, kada mnogo veći broj ljudi koristi internet, nego što je to bio slučaj pre desetak, a naročito dvadesetak godina, prisutan je trend da su mlađi korisnici nepoverljiviji od starijih kad se potegne pitanje upoznavanja. „Dinamika anonimnosti“ se značajno promenila od tog vremena. U periodu do pre desetak godina aktivnim korisnicima interneta je bilo potpuno normalno da budu anonimni i da biraju kako će se predstavljati. Oni su, kako kaže dr Petrović, bili mahom iskreni zbog toga što im je to omogućavalo da svoj internet kontakt prenesu u stvarni svet. Podozrenje i strah od lažnog predstavljanja je uglavnom imala javnost kao i ljudi koji nisu koristili internet u svrhu upoznavanja novih ljudi.

Danas, iako je postalo potpuno normalno da su ljudi na internetu „javni“, odnosno da stoje iza svojih slika i imena, nepoverenje je veće. Prema dr Petroviću, to se može protumačiti kao agenda i fabrikovana informacija od strane medija ili državnih agencija. „Vama je bolje da napravite internet mestom gde se stranci neće povezivati, jer se oni mogu povezivati i iz političkih ili bilo kakvih drugih razloga. Bolje je da ubedite ljude da je internet mesto gde vrebaju ludaci i da je bezbedno komunicirati samo sa poznatim osobama.“

Prema mnogim istraživanjima, ljudi danas provode ogromne količine vremena online. Pretpostavljajući da na san dnevno odlazi 8 sati, prostom računicom se vidi da vreme koje provodimo online zauzima otprilike polovinu preostalog vremena. Ako ste zaposleni, to bi značilo da svo svoje slobodno vreme provodite ispred ekrana.

U takvoj situaciji, imajući u vidu većinski pozitivna iskustva naših ispitanika, možemo se slobodno zapitati: da li ćemo prijatelje i partnere u (bližoj) budućnosti tražiti samo preko mreže, ili će tradicionalni vid upoznavanja, iako sporijeg tempa i donekle neizvesnijeg ishoda opstati u društvu?

Autor teksta: Ivan Dželajlija

Ostavi komentar