Da li tempo života dovodi do manjka pažnje?

Raspon ljudske pažnje manji je od onog kod zlatne ribice, da li je u pitanju fenomen skraćene pažnje ili pretrpanost informacijama?
Autor/ka Marija Milić

14. January 2021

Pre nego što ste počeli da čitate, prelistali ste ovaj tekst i deluje vam da je previše dug. Pročitaćete možda samo deo ili boldovane rečenice, usput slušate muziku ili vam je uključen komp. Multitaskujete često, teško se koncentrišete, gubite fokus sa neke stvari i počinjete da radite nešto sasvim drugo.

Zašto nam zvuk telefona stalno odvuče pažnju sa važnih stvari? Razlog je povećano lučenje dopamina, koji je zadužen da mislimo i planiramo. Svaki put kad nam iskoči neka vest, mejl, poruka, luči nam se dopamin, samim tim i potreba da što pre vidimo šta nam je to stiglo, a da nismo ni svesni koliko nam odvlači fokus sa nekih stvari.

Ne, niste jedina osoba koja kada treba da uči ne uspeva da se koncentriše, o ovome svedoči Oblakoderova anketa. Čak polovina ispitanika rekla je da se teško koncentriše, dok samo nekolicini to lako polazi za rukom. Više od polovine mladih, uzrasta od 18 do 28 godina, ima problem da zadrži pažnju na jednoj stvari.

O tome da mladi multitaskuju pokazuje i naša anketa u kojoj preko polovine mladih često radi više stvari u isto vreme, dok samo 13% uspe da zadrži fokus na jednoj radnji. Različite su metode koje pomažu da se koncentrišemo, mladi najčešće koriste muziku, meditaciju, zatim lekove, a neki od njih i samonagrađivanje.

Šta mladi vide kao uzrok manjka pažnje?

Naši ispitanici složili su se da je internet glavni „krivac“, zatim sledi brz tempo života, manjak interesovanja, zavisnost od telefona, nemotivisanost, anksioznost, stres…

Mladi imaju poteškoće pri zadržavanju fokusa na jednoj stvari, posebno ako je reč o učenju i čitanju, pokazuju odgovori mladih koji su odgovorili na našu anketu. Internet, društvene mreže i konstantno držanje telefona u ruci nam nesumnjivo odvlači pažnju. Iako se trudimo da balansiramo između brojnih obaveza i informacija, misleći da ćemo tako što pre realizovati svoje ciljeve, to nas zapravo usporava, naglašava psihološkinja Milena Buđevac:

„Svi smo izmenili način na koji se fokusiramo, to je uticaj tehnologije, imamo taj mentalni šifting sa jedne aktivnosti na drugu. Takođe, uticaj multitaskinga za koji se mislilo da je dobar, ali zapravo studije pokazuju da nas usporava u onome što radimo, jer radimo dve – tri stvari paralelno i tako gubimo fokus.”

Autor: Francisco Martins

Živimo u eri tehnologije, brzog protoka informacija, okupirani smo brojnim obavezama i problemima na svakodnevnom nivou. Pritom, želimo da budemo i društveno aktivni, viđamo se sa prijateljima ili izdvojimo vreme za sebe. Usled nedostatka vremena, često smo primorani da radimo više stvari u isto vreme, te kada sedimo sa prijateljima uporedo proveravamo šta ima novo na društvenim mrežama. Ovo su samo neki od razloga koji mogu biti uzrok za manjak vaše koncentracije.

Međutim, kod nekih osoba javlja se i fenomen skraćene pažnje ili ADHD, što je neurološko – razvojni problem koji je urođen. Manifestuje se tako što je osobi teško da se fokusira, ima lošu kontrolu impulsa, upada u reč, jako je brbljiva, stalno ima potrebu nešto da kaže. Najčešće se ispoljava kod dece, a kada govorimo o odraslima, prema rečima Milene Buđevac, to su one osobe koje na sastancima govore „Ajde, ajde, pređi na sledeću temu“, uvek traže akciju, a istovremeno nemaju uvid u to koliko vremena im za nešto treba i loši su sa procenama. Umeju da, kada se na nešto fokusiraju, to vrlo brzo izgube iz fokusa, a često gube stvari. Svi mi to radimo ponekad, ali kod njih je to baš izraženo.“


Ukoliko ste ste možda pronašli u nekom od navedenih primera,
ne znači da i vi imate ovaj sindrom!

Naime, fenomen skraćene pažnje se dijagnostikuje u ranom detinjstvu (između 3 i 6 godina), potrebno je da se pojavi u minimum dva različita konteksta koji traju u kontinuitetu od minimum šest meseci. Nemoguće je da se pojavi u odraslom dobu, ali je moguće da nije dijagnostikovan na vreme. „Ukoliko se ne ustanovi u ranom detinjstvu, kasnije kada razgovaramo sa odraslom osobom, pokušamo da je vratimo u taj period. Vrlo često roditelji takvo ponašanje dece ne uzimaju za ozbiljno, pa dolazi do toga da se osoba kasnije muči kroz školovanje i da tek u odraslom dobu shvati da ima taj problem.“, ističe Milena Buđevac.

Manjak pažnje kod mladih zapravo je retko neurološki problem (odnosno ADHD) najčešće je reč o društvenom fenomenu. Zašto se onda veliki broj mladih svakodnevno suočava sa manjkom koncentracije i skraćenom pažnjom?

Informatičko doba nesumnjivo je promenilo raspon naše pažnje i znatno je smanjilo količinu vremena koju možemo provesti radeći jednu stvar, bez prekida. Nedavno istraživanje koje je sproveo Microsoft pokazalo je da je prosečan raspon ljudske pažnje 8 sekundi, što je znatno manje u odnosu na 2000. godinu kada je prosek bio 12 sekundi. Istraživači tvrde da je ljudski raspon sada manji i od onoga kod zlatne ribice, koji iznosi 9 sekundi, navodi se u časopisu Entrepreneur. Pojedini naučnici smatraju da razlog manjka pažnje nije napredak tehnologije, već količina dostupnih informacija i da su milenijalci, uprkos tome, generacija koja će vladati svetom.

Savremen život i brz protok informacija su najčešči razlozi za manjak koncentracije. Međutim, uzroci su brojni: telefon nam je postao produžena ruka, virtuelna komunikacija svakodnevica, primorani smo da radimo više stvari u isto vreme. Naviknuti smo na brze slike i promene, često i nesvesni konzumeri nepotrebnih informacija.

Ipak, generacije odrasle u takvom svetu mnogo lakše se prilagođavaju promenama, pa zato možemo poverovati u proročke naslove o vladanju svetom.

Autor: Francisco Martins

Ukoliko ste ipak pročitali ceo tekst do kraja, očigledno ne spadate u osobe sa manjkom koncentracije ili smo vas upravo ovom temom zainteresovali. Sudeći po anketi, reklo bi se da ste u manjini. Iako je mlade u današnje vreme teško zainteresovati jer su naviknuti na kraće formate i brze informacije, teme koje su im bliske i te kako okupiraju njihovu pažnju. Sa manjkom pažnje susrećemo se svi u nekom periodu života, važno je osvestiti se i pronaći način kako da usmerite svoju pažnju na sadašnji trenutak.

Naslovna ilustracija: Francisco Martins

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi