Ne gledam ti ja to – kviz koji okuplja one koji to ipak gledaju

Upoznajte tvorce kviza „Ne gledam ti ja to", ekipu koja je pre nešto manje od dve godine došla je na ideju da organizuje takmičenje u poznavanju opšte nekulture.
Autor/ka Snežana Pajkić

6. April 2020

Svakodnevno izloženi torturi medija koji izveštavaju iz minuta u minut privatne stvari iz života raznoraznih VIP ličnosti” , osuđeni smo da, svesno ili nesvesno, upijamo plasirane informacije i skladištimo ih u glavi. Ovo je prilika da ispraznite svoju memoriju i pokažete koliko nebitnih informacija čuvate i da za to osvojite nagradu. Iako znamo da NE GLEDATE VI TO… i da je baba ostavila upaljen TV, pa ste u prolazu čuli šta je jutros doručkovala Jelena Gerbec, ipak dođite i zabavite se.”

Ovo je deo teksta koji stoji u opisu svakog pab kviza pod nazivom Ne gledam ti ja to” gde takmičare ne treba da bude blam ukoliko nešto ne znaju. Naime, ekipa u sastavu: Nebojša Avramović, Ema Zoronjić i Vladimir Avramović pre nešto manje od dve godine došla je na ideju da organizuje takmičenje u poznavanju opšte nekulture. Ovaj trojac osmislio je kviz u kome je glavni cilj – dobar provod, te ga i sami opisuju zanimljivim, alternativnim i zabavnim. U intervjuu za Oblakoder objašnjavaju koncept kviza, prisećaju se samog početka, ali govore i o planovima za budućnost.

Fotografija: BBC na srpskom

Čija je ideja bila da pokrenete ovaj kviz?

Nebojša: Ne sećam se tačno. U suštini, išli smo svi na pab kvizove čija je tema bila opšte znanje. Nekako smo vremenom skapirali da o određenim pitanjima znamo mnogo više, ali znamo treš informacije. Mogu da kažem da je ovo donekle nastalo iz gluposti. Nismo se toliko ni nadali nekoj realizaciji…

Ema: Vlada uvek forsira i ima te neke biznis ideje.

Nebojša: Da, on je bio u fazonu ajde, ajde, i odlučili smo da probamo. Ja sam dogovorio da prostor bude pivnica Oblak u pantalonama” i kviz se od tada održava tamo. Bilo je pokušaja da se kviz održi i na nekom drugom mestu, međutim, Oblak” se pokazao kao najbolje mesto i prostorno, zato što je prostran i iz jednog dela”, a i ljudima se najviše dopada.

Ema: Bilo nas je strah da ćemo sakupiti samo 7-8 ekipa, pa smo zvali drugare, rođake, babe, dede i ostalo, međutim, već na prvom kvizu odziv je bio veliki. Imali smo skoro 30 prijavljenih ekipa, a taj broj se održao i danas. Iako uvek dolaze novi ljudi, imamo i stalne takmičare, što nam govori da i zadržavamo pažnju, ali je i privlačimo.

Da li se sećate kako je izgledao taj prvi kviz?

Nebojša: Pošto sam prvi put u životu imao nastup pred više od 100 ljudi, morao sam da se napijem. Brinuo sam da se ne zbunim, da ne mucam… nije prijatno.

Ema: Čini mi se da si pio neku votku… Ali već drugi kviz je bio drugačiji. Znaš šta da očekuješ, manje-više postoji neki redosled događaja, već smo se uigrali, znali smo koji su nam zadaci, dobro smo se rasporedili. Kasnije smo imali situaciju da Nebojša nije dolazio nekih mesec dana zbog bolesti i Vladi i meni je bilo dosta teže. Baš se oseti kad fali ta jedna osoba koja zna kako sve tačno funkcioniše.

Kako ste koncipirali kviz?

Nebojša: Postoji po četiri oblasti u svakom poluvremenu i one su iste od prvog dana. Prvo poluvreme sastoji se od Opšte nekulture, Politike i medija, Ne gledam ti ja to, Mozgalica, a drugo od Lica sa naslovnice, Filma, video klipova, reklama i oblasti Ne slušam ti ja to. Tu je i Oblast večeri, to je oblast iznenađenja i to je jedini segment kviza koji se menja. Nedavno smo uveli i opciju džokera kog takmičari mogu da iskoriste za onu oblast iz koje misle da imaju najviše znanja, i na toj oblasti im se dupliraju poeni koje osvoje.

Izvor: Fejsbuk stranica „Ne gledam ti ja to”

Na koji način birate pitanja?

Ema: Spontano, uglavnom sednemo, pustimo neku glupu muziku, ja na papiriću zapisujem teze dok ćaskamo, pa to kasnije uobličimo u pitanja. Nebojša uglavnom radi politiku, jer ga to najviše interesuje, dok je Vlada uglavnom zadužen za biranje muzike i oblast Ne slušam ti ja to. Nema šablona, jedino vodimo računa da ispratimo oblasti. U suštini, trudimo se da svako pronađe nešto što će mu se dopasti. Primetila sam, pošto sam često išla na kvizove, da pitanja uglavnom sastavljaju momci, a primetila sam i da ima otprilike 3 i po devojke na kvizu. Tu nema pitanja koja zadovoljavaju ženska interesovanja.

Vlada: Inspiraciju crpimo iz tabloida i raznih Fejsbuk i Instagram stranica. Nekad se dešavaju i nesuglasice, pa prebacujemo jedni drugima kada se približi termin kviza, a mi još uvek nismo spremili pitanja. To se trudimo da izbegnemo, pa i kada ne odem na posao, na primer,  jer se razbolim, to vreme iskoristim da sastavim pitanja. Mada, te nesuglasice su mnogo veće nevezano za kviz, Nebojša i ja smo drugari iz detinjstva.

Koga ima više, devojaka ili momaka koji učestvuju u kvizu?

Nebojša: Ima podjednako i jednih i drugih. Često se prijavljuju ljudi koji imaju dobru memoriju. Nama, na primer, dolazi Žarko koji je tragač u Poteri, kao i Andonov, koji sastavlja pitanja za Slagalicu. Dakle, reč je o ljudima koji znaju istoriju, geografiju, književnost, ali znaju i Cecinu biografiju.

Ema: Ciljna grupa nam i nisu bili ljudi koji sede i gledaju rijalitije, već da se tu okupe ljudi koji su, eto, upili razne informacije iz medija, kojima nas bombarduju svakodnevno. Volimo da postavimo nostalgična pitanja, da se ljudi prisete nečeg što je interesantno, pa često možete čuti starog Joksimovića, Magazin, pesme sa Beovizije…

Nebojša: Bili smo u problemu jer nismo želeli da okupimo ljude čiji se život sastoji od praćenja rijalitija. Kod nas se prijavljuju ekipe koje studiraju ili su završile faks, rade neke poslove… imaju život. Ne želimo da izvlačimo najnebitnijeg lika najnebitnijeg rijalitija. To će biti propraćeno medijski, ali zašto bih ja očekivao da to iko zna?

Ema: Zato nam je i najteže kada biramo pitanja iz oblasti rijalitija. Najteže je izbalansirati da ne bude preteško, kako ljudi ne bi otišli smoreni, jer vole da znaju, ali treba da se napravi gradacija između prvog i poslednjeg mesta. Zato je teško sastaviti pitanja tako da imaš ekipu koja će da briljira, a da ne budu baš svi koji dođu super. Iz tog razloga u svakoj oblasti postoji bar jedno pitanje koje će da napravi tu razliku.

Vlada: Organizovali smo i tematske večeri: Trio fantastiko – Bolji život, Srećni ljudi, Porodično blago i Ima li života posle Siniše Pavića. Čak nas je kontaktirala ekipa RTS-a da intervjuiše pobednički tim.

Koja su pitanja zanimljiva ljudima? Koja pitanja vi pamtite?

Nebojša: Čini mi se da su najbolje reagovali na prepoznavanje pesama na prve taktove i pogađanje muzičkih numera na osnovu slikovne asocijacije. Ja pamtim mozgalicu, na primer, koja je glasila: Ako ovom pevaču promenimo poslednje slovo imena, dobićemo ime njegovog rodnog grada. Navedi ime pevača i grad o kome je reč. (Šaban Šaulić, Šabac, prim. aut). Pitali smo takmičare i kako se zove Miškovićeva knjiga, ko od ponuđenih nije Šešeljev sin, kako je glasio Čovićev politički slogan 2004…

Ema: Ja pamtim biografije. Na primer, Topalko. Rođen je u selu Trudovo, nije video autobus do svoje 12. godine, dok nije sišao u Novu Varoš i kada ga je video, oduševio se. To sve piše na Vikipediji. Pogledajte, zanimljivo je. Pamtim i rebuse. Imam dva omiljena: Kiju Kockar i Olju Crnogorac. Iako rebusi po pravilu ne bi trebalo da budu samo od jedne slike.

Izvor: Fejsbuk stranica “Ne gledam ti ja to”

Izvor: Fejsbuk stranica “Ne gledam ti ja to”

Izvor: Fejsbuk stranica “Ne gledam ti ja to”

A koje vam je veče ostalo upečatljivo?

Vlada: Mislim da ćemo se svi složiti da je to bio novogodišnji kviz, kada smo imali i lutriju, ali i žurku.

Ema: Da, definitivno. Napravili smo žurku posle kviza. Delili smo Ronaldinjo gaće, šibice, vinjak, ozonizator… Nebojša je ostvario želju da bude dj.

Nebojša: Da, ispunio sam sebi san. Ali delili smo i vikend za petoro na Zlatiboru (toliko ljudi čini jednu takmičarsku ekipu), vaučere za skijanje, spa centar, ručak u restoranu…

Je l’ vam teško da dolazite do sponzorstava? Kako reaguju na to što ste mladi? Da li vas možda na prvu” ne shvataju ozbiljno?

Nebojša: Spozorima su bitni profit, marketing i prodaja. Kada vide da će na naš kviz doći oko 130 ljudi svake druge srede, njih ne interesuje ništa dalje, osim da se čuje za njih. Neka sponzorstva smo ostvarili i preko poznanstava.

Ema: Malo je teže doći do sponzora. Mi radimo na tome, jer želimo da budemo bolji i da ponudimo kvalitetnije nagrade. Slali smo dosta cirkularnih mejlova, ali mislim da treba da poradimo na taktici.

Vama ovo nije primarno zanimanje.

Nebojša: Ja sam završio FPN, smer politikologija. Sada sam na pravnom fakultetu i radim u građevinskoj firmi. Ema je završila arhitekturu, radi u školi, predaje tehničko, Vlada radi u Ministarsvu finansija. Na ovo organizovanje kviza gledamo kao na dobru zabavu gde će svako doći sa društvom, popiti nekoliko piva, opustiti se i zabaviti. Bude kvizova koji su naporni, ali bude i onih gde se i mi super provedemo.

Da li ste doživeli neku neprijatnost?

Nebojša: Uglavnom nam dolaze pozitivni ljudi, za sve ovo vreme desilo se da sam samo jednom morao da intervenišem i izbacim ekipu koja je došla. Bilo ih je sedmorica, iako u propozicijama stoji da je maksimalni broj članova po ekipi pet. Rekao sam im da mogu da učestvuju u kvizu, ali da neće biti rangirani, jer to nije fer prema ostalim ekipama. Vratio sam im novac i posle malo natezanja su otišli. Nekoliko puta su se zakačile i ekipe međusobno, ali to se baš, baš retko dešava.

Kakve komentare dobijate na ovo što radite? Je l’ bilo nekih neprijatnih?

Nebojša: Da, portal 021 je objavio pozitivan tekst o nama, gde su komentari glasili: Šta je ovde pohvalno? Dno dna. Srbijo, stidi se! Ko zadnji izađe, neka ugasi svetlo… i te fore. To dolazi od strane ljudi koji smatraju da je kultura samo ono što oni kažu da je kultura, oni su kulturna elita, idu isključivo u pozorište, slušaju Baha i ne priznaju ništa drugo osim toga. Zato smo i nazvali kviz Ne gledam ti ja to“. Ne znam zašto, ali ljudi imaju potrebu da se pravdaju kako nešto ne gledaju. Pa, ne gledam ni ja, iskoči mi na fejsbuku, vidim u novinama, ne živim izolovano od toga.

Ema: Tako je meni na fejsu iskočio Peca Vijagra. Naravno, stavili smo ga u kviz. Ja prva nisam mogla da verujem da neko ima takav nadimak. Desilo mi se da od nekih poznanika čujem kako je licemerno ovo što radimo jer time propagiramo neznanje. Nisam se uvredila. Mi nismo Univerzitet u Beogradu i ne držimo predavanja. Krajnji cilj je, kako smo već rekli, zabava.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

Vlada: Hteli smo da organizujemo i kviz Ne slušam ti ja to“. Već imamo tu oblast na ovom kvizu, ali želimo da napravimo odvojeni treš kviz samo sa muzikom, gde će biti pitanja o izvođačima, stihovima i slično. Ljudi nekako najviše vole taj muzički deo, tad su najveseliji. I nama to obično bude najzanimljivije. Uvek je dobra atmosfera kad dođemo do tog dela.

Da li ćete možda preseliti kviz na neku od društvenih mreža?

Ema: Za sada ne, morali bismo da osmislimo ceo koncept, a regularnost je najveći problem. Problem sa regularnošću imamo i na redovnim kvizovima. Razmišljali smo kako to da rešimo, jer ako uvedemo pravilo odlaganja telefona u kese ili nešto slično, automatski se pravi napeta atmosfera. Ljudi vole da snimaju za storije, da fotografišu… Bezveze je kada neko dođe da prijavi osobu koja gugla, jer se zapitaš koja je onda tu tvoja funkcija, tako da smo odlučili da pustimo ljude, pa ako će da šazamuju, neka rade to. Ja se osetim neprijatno kada glumim policajca i prilazim da opominjem ljude kako je glupo to što rade, a pre toga sam došla da im uzmem pare za kotizaciju (150 dinara po osobi).

Nebojša: Moja teorija je bila da ljudi neće to raditi, jer je nekad i sramota znati odgovore na pojedina pitanja, pa mi je samim tim bilo nepojmljivo da će neko uzeti telefon da gugla stvari kako bi pokazao ostalima da zna odgovor. Međutim, izgleda da je takmičarski duh jači od toga, svako voli da pobedi. Ne znamo koliko će trajati ovaj kviz, ali organizovaćemo ga dokle god postoji interesovanje. Već imamo i ustaljene ekipe koje su nam rekle da ih uvek stavljamo na spisak, osim ako nam ne jave da ne dolaze, ali se radujemo i kada vidimo nova lica. Ne mislim da dočekam penziju sa ovim. Mada, nikad se ne zna.

  • Ukoliko vam posle ovog teksta i dalje nije jasno o čemu se ovde radi, evo kratkog uputstva i predznanja s kojim se ide na kviz.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *