Daniel Mateić: Studenjak je za mene kapsula slobode

Međunarodni projekat Oni žive – studentski životi otkriveni kroz kontekstualne umetničke prakse

5. April 2021

Krajem prošle godine započeo je internacionalni projekat „Oni žive – studentski životi otkriveni kroz kontekstualne umetničke prakse”, a čast i odgovornost da bude nosilac pripala je Domu kulture Studentski grad. Tako se Studenjak našao u poziciji da rukovodi projektom koji realizuje u saradnji sa partnerima iz Hrvatske, Crne Gore i Španije, a uz podršku programa za kulturu i medije EU Kreativna Evropa.

Trenutno je aktuelan poziv za slanje fotografija života u Studentskom gradu za sve sadašnje i bivše stanare ovog najvećeg kampusa na Balkanu. Osim prikupljanja fotografija, započeto je i snimanje audio intervjua. Ova sećanja o životu u Studentskom gradu biće arhivirana u okviru onlajn kolekcije pod nazivom „Oni žive“ (They: Live) na međunarodnoj digitalnoj platformi Topotheque i zvaničnom sajtu projekta (http://theylive.eu/) paralelno sa kolekcijama o životu studenata u studentskim domovima u Madridu, Podgorici, Rijeci i Zagrebu. Više informacija o načinu slanja, korišćenja materijala i jasnom regulativnom arhiviranju fotografija zainteresovani mogu dobiti putem mejla belgrade@theylive.eu ili na brojevima telefona 011 2691 442 i 064 466 76 08. Krajnji rok za slanje je 1. septembar 2021. godine.

Ovim povodom razgovaramo sa Danielom Mateićem, diplomiranim snimateljom filmske, televizijske i foto-slike na Fakultetu dramskih umetnosti, i bivšim stanovnikom Studentskog grada, danas uspešnim videograferom.

Ustanova kulture Dom kulture Studentski grad raspisala je konkurs za prikupljanje fotografija života u Studentskom gradu. Koje su tvoje omiljene lične fotografije iz Studenjaka i zašto baš one?

Moje lične fotografije iz Studenjaka sam uglavnom radio analogno na filmskom negative, jer sam želeo da to ostane trajni dokument jednog vremena. Nisam želeo tako lako da izgubim tu arhivu, zato sam se i trudio da je zabeležim u što većem obimu i u što više formata. Nekad kao fotografiju, nekad kao video sadržaj.

Teme su bile razne. Od žurki u sobi, do kupanja u fontani povodom pobede nad Nemačkom na Svetskom prvenstvu u fudbalu. Stalno sam fotografisao, želeo sam da proslavim život.

Kako se sećaš svojih studentskih dana i života u Studentskom gradu? Kada si u njemu živeo?

Život u Studenjaku predstavlja svetlu tačku u mom životu koje se uvek rado sećam. Stanovao sam u Studenjaku od decembra 2006. do decembra 2011. Aktivno pet godina, i za to vreme, u toku raspusta, nisam pravio pauzu dužu od 20 dana, a da ne prespavam bar jednu noć u svojoj sobi.

Kada kažem Studentski grad, moja sećanja se vezuju samo za ono što je pozitivno i optimistično iz tog perioda. Studenjak je za mene jedna kapsula slobode, zaštićena od spoljnjeg uticaja sveta koji nas okružuje. Ko je proveo makar i jedan dan u Studenjaku shvatiće o čemu pričam. Teško je u par rečenica opisati život tamo. Studenjak mora da se doživi, on je živi organizam koji pulsira po nekim svojim impulsima koji su ustrojeni decenijama unazad.

Svaki student koji je dolazio u Beograd, a nije imao gde da spava, nalazio je utočište u Studenjaku. Da li su ove „urbane legende” iz Studenjaka bile inspiracija za tvoj film „Ilegalac”?

Studenjak je važio za neku vrstu sigurne kuće za sve studente. Ko god je dolazio u Beograd da studira a nije rešio svoje stambeno pitanje, znao je da u Studenjaku uvek može da nađe nekog svog zemljaka, druga, kod koga bi mogao da prespava. Nadam se da je to i danas pravilo. Nekada je Studenjak na 6.000 legalnih kreveta imao još toliko ilegalaca, danas na 4.500 kreveta ne verujem da ima i 10% ilegalaca. Kada sam se doselio u Studenjak osetio sam duh tog starog vremena o kome su mi pričali. Video sam da je u trokrevetnoj sobi živelo njih osmoro. Video sam ljude koji nemaju svoje krevete nego spavaju po patosu, ili po dvoje u jednom krevetu. Ili ručak koji se deli u menzi. U tome se i ogleda sva čar studentskog života, u toj bezrezervnoj solidarnosti.

Ideja za moj kratki igrani film „Ilegalac” nastala je po autobiografskim motivima. Naime, ja sam te godine zbog nekih razloga ostao na raspodeli bez legalnog kreveta. Morao sam da se snađem i da živim u sobi sa svojim kolegom sa fakulteta, čiji cimer nikada nije dolazio u svoju sobu.

Onda smo došli na ideju da snimimo film posvećen svim Ilegalcima koji u tom trenutku nisu imali svoj legalni smeštaj. Ja sam snimao, a moj cimer Vlada je montirao taj film. Zanimljivo je to da je i glavni glumac u tom filmu i sam bio Ilegalac. Tako smo iskoristili dobronamernost upravnika drugog bloka, koji nije jurio Ilegalce kao ostali upravnici, i u zgradi 2. bloka, kao i u dvorištu, snimili 20-ominutni film.

Bila je jako zanimljiva saradnja sa glumcima naturščicima, pošto smo zvali ostale drugare koji su studirali neke druge fakultete da nam statiraju. Film smo snimali oko nedelju dana u zimskom periodu. Kasnije smo film prikazali u maloj sali Doma kulture, kada je bilo veče posvećeno mojim studentskim filmovima. Utisci publike su bili iskreno pozitivni.

Započeo si bio i rad na filmu „Studengrad“. O čemu se zapravo radi i šta te je najviše inspirisalo da stvaraš u svojim formativnim godinama? Šta si novo saznao o mestu u kome si živeo?

U poslednjoj godini mog boravka u Studenjaku, kao već zreo student kamere na FDU, došao sam na ideju da snimim jedan sveobuhvatni dugometražni film o Studentskom gradu. Nešto što će ostati u amanet svim bivšim, sadašnjim i budućim stanarima Studenjaka. Sa svojim tadašnjim cimerom Draganom Batančevim – dramaturgom – osmislili smo koja bi bila ideja filma, i kako bismo snimali.

Film nosi ime po istoimenom romanu Dragana Lakićevića „Studengrad.” Kada sam ga prvi put pročitao, dobio sam početnu bazu odakle treba krenuti u istraživanje i pripremu za rad na filmu. Tema filma je paralela života u prošlosti u vreme komunističke Jugoslavije, i danas u demokratskom društvu. Cilj filma nije veličanje prošlih vremena spram današnjih, već prosto poređenje nekadašnjeg studentskog zivota punog solidarnosti, sa savremenim načinom studiranja gde je sve postalo mnogo brže.

U realizaciji filma mnogo mi je pomogao arhivski material koji su mi ustupili RTS, DKSG, RTSG i ostali privatni vlasnici arhiva. Na osnovu pregledanog materijala, dobio sam ideju šta bih snimio i kako bih napravio paralelu današnjeg vremena i prošlosti. Sagovornici u filmu su mi nekadašnji i sadašnji upravnici, stanari, domari, itd.

Kakve ti se emocije bude kada danas čuješ – Studenjak?

Emocije su razne. Od radosti do tuge. To su godine kada imate samo dva problema u životu. Dva najslađa problema. Da na vreme završite fakultet, i da izaberete sebi životnog saputnika. Sama pomisao na to vas već čini srećnim čovekom.

Dosta godina sam proveo tamo kao stanar, za to vreme se svašta izdešavalo. Ja sam sazreo kao ličnost, Studenjak me je vaspitavao na neki njegov svojstven način. Prijatelji koji su živeli oko mene su se takođe menjali zajedno sa mnom. Bila su to vremena puna entuzijazma, želje za promenama. Svako je pokušao u svom okruženju da uradi nešto za dobrobit svoje zajednice. Bilo je to vreme kada vas ništa nije bilo blam da uradite, kada ste za svaku grešku mogli da se opravdate svojom nezrelošću ili mladalačkim buntom. Sve nas je nosila zajednička ideja, postojao je kolektivni duh, imali smo isti cilj i to nas je vezivalo da se držimo zajedno.

Kada imate na jednom mestu 5.000 mladih ljudi punih želje za promenama, sve ostale stvari su nebitne. Lakše se prolazi kroz iskušenja, lepše se radujete, duže se smejete.

Čime se danas baviš?

Danas se, kao i tada, bavim istim poslom. Proizvodnjom kinematografskih dela. Zasnovao sam porodicu, uplovio u neke mirnije vode. Imam sreće da puno putujem, obilazim druge zemlje i kulture. Živeo sam malo na Zapadu, malo i na Istoku. Upoređujem život u našoj Srbiji sa ostalim zemljama.

Nije lak život ovde, puno je iskušenja, puno nepredviđenih okolnosti. Nalazimo se na granici između dve struje – istočne i zapadne. Ali baš zato je i lepo živeti ovde, jer znate da je to zemlja vaših predaka, znate da je vaša i ne može niko da vam je oduzme. Gde god da odete bićete stranac, i ma koliko materijalno bogatstvo da imate nećete nigde osećati da pripadate određenom podneblju kao što je to u srpskim zemljama.

Slično je bilo i tokom studija. Svuda može da se završava fakultet iIi spremaju ispiti, ali nigde to nije tako prirodno i lako kao u Studentskom gradu. Jer znate, kada pogledate ostale ljude koji žive oko vas, da tu i vi pripadate. Zato što je to mesto i predviđeno kao kompleks, gde se završava visoko obrazovanje.

Koji bi dao savet studentu koji počinje da živi u Studenjaku?

Saveti su individualni za svakog studenta ili studentkinju. Preporučio bih im da ne žure sa studiranjem, da polako uče, temeljno. Da ne žure da sve vide odjednom, nego da se smire i osete duh Studenjaka, da zamisle stotine hiljada ljudi koji su tu prošli pre njih.

Dakle, studenti: nemojte žuriti i leteti kao muve bez glave. Živite polako život u Studenjaku i neka vam vreme lagano prolazi, uživajte u svakoj sekundi tamo koju provedete, nemojte previše da noćite van svojih soba i blokova. Jer znajte, život brzo prolazi, a vremena za popravni neće biti. Mladost je varljiva, lako se može desiti da vas odvuče na pogrešnu stranu, ali vi se držite svoje zajednice koja je oko vas.

Pogasite vaše društvene mreze, internet rutere po sobama, ne gubite vreme na kuckanja i muvanja virtualno. Ako vam se neko svidi to mu i pokažite, budite slobodni i pokucajte na vrata njegove ili njene sobe i ne brinite. Nećete pogrešiti, jer u Studenjku ste svi jednaki. Pokušajte da sebi u Studenjaku nađete životnog saputnika, jer ćete se sa njim najbolje razumeti, zato što dolazite iz iste priče.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!