Danijela Matović: Sopstveni odraz u drugima je uvek uzbudljiviji

Sa vizuelnom umetnicom Danijelom Matović razgovarali smo o interaktivnoj instalaciji „Prostor odraza'', koja će biti dostupna publici od 21. septembra u Velikoj galeriji KC Grad-a

21. September 2020

Pojedinac ne funkcioniše kao nezavisna jedinka, već je u svakom trenutku pod uticajem društva kome pripada. U kakvom su odnosu individua i savremeno društvo? Da li su stereotipi i uverenja pravila koja nas oblikuju, ili sloboda mišljenja i osećanja ipak postoje? Šta je kolektivni identitet? Ova pitanja postavlja umetnica Danijela Matović svojom prvom samostalnom izložbom koja će biti dostupna publici od 21. septembra u Velikoj galeriji KC Grad-a. Autorka instalacije „Prostor odraza’’ ovim radom otvara svoju prvu samostalnu izložbu koja će suočiti pojedinca sa kontekstom u kome se trenutno nalazi. Pre nego što budemo zakoračili u galeriju KC Grad-a, sa Danijelom razgovaramo o temi kojom se bavi, kao i iskustvima koja su uticala na njeno stvaralaštvo.

Danijela Matović je rođena 1998. godine i studentkinja je treće godine Scenske arhitekture tehnike i dizajna na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Izlagačku praksu u Beogradu i Novom Sadu praktikuje kroz istraživanje kolektivnog identiteta i to kroz scenski dizajn, instalacije, performans i fotografiju. Aktivno je učestvovala u mnogobrojnim pozorišnim projektima i kreativnim radionicama poput Bitef festivala, PreSalona arhitekture, Heartefact školi kreativne produkcije i Showcase-u u Slovenskom mladinskom gledališču u Ljubljani.

Šta je definicija kolektivnog identiteta i zašto je ovo tema koja te najviše intrigira?

Danijela: Kolektivni identitet se tiče osećanja pripadnosti određenoj društvenoj grupi. To znači da kolektivna svest u našem društvu postoji, što je ujedno i tema koju propitujem u svom radu. Do koje mere smo svesni društvenih uticaja koji su izgradili kult individualizma? Mislim da živimo u nesigurnosti i nepoverenju iz prostog razloga jer se konstantno borimo sa okolnostima koje nam ne dozvoljavaju da se kolektivi oforme. Verujem da razlog zašto se bavim tom temom jeste potekao iz straha od međuljudske otuđenosti.

Koji je to prostor u kome pojedinac može da vidi svoj odraz? Da li je posmatranje sebe u odnosu na društvo neophodno za naš lični razvoj?

Prostor u kom odraz može da se vidi može postojati i fizički i psihički. Fizički odraz nam je bliži i dobro poznat. Ali, onaj prostor drugih, to jest, odraz koji uviđamo kroz druge je, po mom mišljenju, uzbudljiviji. Više je neizvesnosti, jer, u stvari, svako od nas nesvesno i selektivno bira čiji će gest da prihvati i prisvoji kao sopstveni. Samim tim mislim da učitavajući sebe kroz druge opet dolazimo do sebe. Lepo je osvestiti oba odraza.

This image has an empty alt attribute; its file name is FOTOGRAFIJA-ZA-NAJAVA-1024x576.jpg
Fotografija: Vladislav Andrejević Dislav, Danijela Matović, kadar iz videa za rad „Prostor odraza”

Koje iskustvo je najviše uticalo na teme kojima se tvoji radovi bave?

Selidbe. U životu sam se selila osam puta i to izmeštanje iz jednog mesta u drugo me je stalno navodilo na uspostavljanje sigurnosti prvenstveno sa sobom, a zatm i sa okolinom. Baš zato što sam se toliko kretala, shvatila sam da, na primer, moj prostor sigurnosti u stvari nije fizički prostor, već su to ljudi koji me okružuju, pa se tako ja potpuno prirodnim tokom bavim pojedincem i propitivanjem njegovog odnosa sa okolinom.

Prostor Odraza je bio izlagan u okviru FIST festivala na Trgu Nikole Pašića, a zatim i u Airport city-u 2019.godine. Sada će publika ponovo imati mogućnost da ga vidi, i to u galerijskom prostoru. Kako se uticaj rada menja u odnosu na otvoren ili zatvoren prostor u kome se nalazi?

Rad postavljanjem u galerijski prostor dobija novi kontekst i okruženje koje propituje. Takođe se menja odnos instalacije i publike po pitanju intimnosti pri ulasku u instalaciju. Mislim da će u zatvorenom prostoru galerije publika imati više sigurnosti da uđe i boravi u instalaciji nego kad je izložena na otvorenom trgu.

This image has an empty alt attribute; its file name is PO-3-1024x577.jpg
Fotografija: Vladislav Andrejević Dislav, prostorna instalacija „Prostor odraza”, Trg Nikole Pašića, FIST (Festival of International Student Theater)

Na koji način se posmatrač suočava sa sobom u Prostoru odraza?

Posmatrač se suočava sa sobom na više nivoa. Mislim da zavisi najviše od spremnosti posmatrača koliko će se u stvari prepustiti radu. Jedno od suočavanja je neminovno, a to je trenutak ulaska posetioca u instalaciju. Tada se on susreće sa četiri odraza svog lika koja može da vidi u ogledalu instalacije. Tu je i zvučni zapis koji se čuje u instalaciji i navodi na drugi način suočavanja. Poseteliac takođe može da se suoči sa sobom i kada je van instalacije dok posmatra svoj odraz, a neko drugi u instalaciji.  

Navela si da će tvoj rad u galeriji teatralizovati prostor. Da li to znači da je prostor galerije za tebe scena?

Apsolutno. Mislim da je čar u uspostavljanju dramskog odnosa prema prostoru u tome da sve može da se tumači kao predstava i scena, ali samo ako se tako kao posmatrač i postavimo.

Kako ovaj rad korespondira u odnosu na zajednicu kojoj pripadamo?

Ideja je da rad navede publiku na razmišljanje u kakvom to društvu danas živimo i da se zapitamo imamo li odgovornost jedni prema drugima i, ako imamo, kakva je to odgovornost? Da li uopšte imamo neku ulogu u društvu i da li smo spremni da iskoračimo i nešto u tom istom društvu promenimo?

Da li pojedinac ulaskom u instalaciju posmatra odraz društva ili sopstveni odraz?

Mislim da zavisi od posmatrača kako i da li mu je lakše da uspostavi odnos sa sobom ili svojim okruženjem, tako da bih ja rekla oba. Polutransparentnom folijom se dobija efekat odraza i sa unutrašnje i sa spoljašnje strane instalacije. U tom slučaju publika dolazi u situaciju da biva posmatrana, ali, takođe, i da može sama u okviru instalacije da posmatra druge oko sebe.

This image has an empty alt attribute; its file name is IMG_20190520_135256_754.jpg
Fotografija: Vladislav Andrejević Dislav, „Prostor odraza” prostorna instalacija, Trg Nikole Pašića u okviru FIST festivala 2019.godine

S obzirom na tvoje interesovanje za vizuelnu umetnost i pozorište, na koji način se ove dve oblasti prepliću u tvom radu?

Polje scenskog dizajna se bavi prožimanjem te dve umetnosti. Kao studentu scenskog dizajna mi se čini da bi mi bilo teško da ta dva i odvojim jedno od drugog. U svom radu sam primetila ideju o razmeni energije publike i rada, pozivanje na interakciju, a ne na pasivno posmatranje, što sam svakako preuzela iz pozorišta i vizuelne umetnosti.

Dobitnik si nagrade za pojedinačnu fotografiju na PDP konferenciji 2019.godine. Koliko često je fotografija medij kojim se izražavaš?

Nažalost, više se ne bavim toliko fotografijom. Sada fotografišem za privatnu arhivu, koja počinje samo da se gomila, a to je baš šteta.

This image has an empty alt attribute; its file name is DM.jpg
Danijela Matović

Kakvo je tvoje viđenje trenutne umetničke scene?

Složila bih se sa umetnicom Milicom Rakić – umetnost je u opasnosti.
         
Da li postoji nešto na čemu trenutno radiš?

Trenutno radim na dva pozorišna projekta paralelno i polako se spremam za sledeću izložbu u galeriji Šok Zadruga u Novom Sadu kojoj se jako radujem. 

Ko je Danijela Matović van galerije i pozorišta?

Prijatelj.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *