Deset hiljada koraka: Kako sam šutnuo bebu u glavu

Pročitajte novu kolumnu Filipa Grujića
Piše: Filip Grujić

1. July 2021

Odjednom mi se vratila jedna laž koju sam izrekao. Znam i kad sam izrekao tu budalaštinu. Šetao sam gradom sa izrazito lepom ženom, a iako je bila osetno starija od mene, imali smo tema za razgovor. Usled razlike u godinama i različitom odrastanju, teme su se nizale jedna za drugom, ali smo uvek, nepogrešivo, uspevali da imamo suprotstavljene stavove. To nije stvaralo neprijatnost, naprotiv, činilo je razgovore zanimljivim. Kad se bližio kraj našem upoznavanju, odjednom me je spopala želja da je zasmejem. Ne zato što smo imali ikakav, pa i beznačaj flert, već zato što me je uzbuđivala pomisao da ću nasmejati lepu ženu.

Tek tako, rekao sam tu rečenicu.

“Da li ti znaš šta se meni jednom dogodilo? Stajao sam naslonjen na semafor, mlatarao desnom nogom i slučajno šutnuo bebu u glavu – nisam je video uopšte, toliko je bila mala.” Kako sam to izgovorio, ona je počela da se smeje, nije prestajala, i krenula je da me ispituje o pojedinostima tog događaja. Vrteo sam istu tu rečenicu više puta, svaki put akcentujući nešto drugo, sve više gestikulirajući u nadi da ću doći do saznanja kako sam uspeo da šutnem bebu u glavu. Kad se smeh stišao, pokušavao sam sebi da objasnim odakle meni takva budalaština i da li je moguće da sam je u trenutku u potpunosti izmislio. Onda mi je palo na pamet da mi se to zaista dogodilo, ali pretpostavio sam, sećao bih se mnogo detaljnije tog prilično neobičnog događaja. Razgovor se nastavio, a ja sam vremenom i zaboravio na to. Kako mi se vratila ta laž, tako sam se setio da mi je neko, ne mogu da se setim ko, pričao da je stajao na semaforu i šutnuo malog psa, dok je mlatarao nogom. Ali opet, ne mogu ni to da tvrdim.
Znam samo, lepota je u meni probudila želju da učinim život zanimljivijim od onoga što jeste. Možda sam ispričao tuđu priču i dodao nešto svoje. Možda sam u celosti izmislio priču. Možda sam preuzeo radnju iz neke knjige, filma ili vica. Zar je bitno?

Na kraju, to je dokaz da bi život bez laži bio nepodnošljiv.
Znamo svi dečije pitanje – mama, da li ćemo jednom svi umreti?
Znamo i odgovor – ‘ajde spavaj, biće sve u redu.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!