Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Deset hiljada koraka: Možda je ovo vrhunac života

Ta budala, kojoj sam se podsmevao i koju sam gledao sa visine, jednom ću da budem ja
Piše: Filip Grujić

19. April 2022

Bio je vikend, a od vikenda se uvek mnogo očekuje. Jelena mi je javila da je ostavila kartu na moje ime; poželeo sam da odem i čujem irski bend ,,Hothouse Flowers” u BitefArt Cafe-u. U pitanju je jedan davno zaboravljeni bend koji je bio poznat krajem osamdesetih godina i početkom devedesetih i od tad je postao izuzetno nevažan, ali dugo nisam bio na koncertu. Znao sam svega dve pesme, a i njih mi je otkrio prijatelj kojeg dugo nisam video; možda mi nedostaje. Pre dve godine je prvobitno bio zakazan koncert, tačno 14. marta 2020. godine, kada je počelo vanredno stanje. Bio je jedan plakat na vrhu Nušićeve ulice – tamo sam živeo. Od tada se promenilo mnogo toga, ali o tome više nema šta da se kaže. Možda, jednostavno, više ne živim tamo. Na putu ka koncertu zastao sam ispod Botaničke bašte i pojeo potencijalno najružnije parče pice u životu. Razmišljao sam šta mi je to trebalo u životu, da se tako besmisleno najedem pred muziku. Odlučio sam da prošetam do tamo, bilo je lepo veče, jedno od prvih prolećnih; takvo uvek vredi da se iskoristi (da li je ovo pravi način?). Na ulazu mi je devojka u beloj košulji, kao na ulazu u kazino (nije da sam bio, ali tako, valjda, zamišljam), pružila kovertu na kojoj je pisalo moje ime. Pitala me je da li me neko čeka unutra.

Zbog stola pitam... – dodala je.

Ne, snaći ću se.

Da li vi čekate nekog?

Ne, došao sam sam – odgovorio sam joj, uglavnom posramljeno.

Je l’ mogu Vašu drugu kartu da poklonim nekome?

Moju drugu kartu?

Da, dobili ste dve karte. Je l’ mogu da je poklonim nekome?

Mogao sam da pretpostavim šta misli, pogledao sam oko sebe, bio sam ubedljivo najmlađi u prostoriji.

Naravno – rekao sam joj i ušao u kafić.

Nisam znao šta da radim sa svojim rukama. Upadljivo stariji parovi, grupe prijatelja, porodice, stajali su za okruglim visokim stolovima, a na njima ponosno: flaše vina, piva, čaše viskija. Večeras je provod. Nije mi bilo druge, nego da kružim oko stolova i pronađem gde je najveći razmak, pa da se uglavim, poput kakve bube. Usput sam ramenom očešao Memedovića; uglavnom su u publici svi bili njegovih godina, sve sami Memedovići, ali samo jedan pravi, a sa druge strane prostorije veselo se glupirao Dejan Cukić. Pomalo sam prekorevao sebe. Kako sam se, uopšte, našao u takvoj situaciji?

Pogledao sam storije, svi su se negde u grupicama zabavljali, na mestima koja priliče našim godinama – jedini ja, od svih ljudi najnesrećniji, na koncertu benda koji bi svako normalan odavno zaboravio. Ali, tu sam i nema nazad. Odlučio sam, posmatraću sve to kao šalu; ipak sam ja mlad, a oni nisu. Ja sam, dakle, u prednosti. Iako šćućuren između dva stola, odlučio sam da osećam nadmoć. Ne znate vi kako izgleda izlazak, govorio sam u sebi. Kroz pola sata samotnog stajanja, konačno su se na binu popela trojica muškaraca; sva trojica u pedesetim godinama. Jedan je nosio Ginis pivo majicu, želeći svima da poruči odakle je. Drugi, gitarista, bio je obučen kao zubni tehničar u izlasku sa ženinim prijateljima; hoću da kažem, neupadljivo, u svetloplavoj košulji. Sve vreme je imao neki nejasno blesav osmeh, kao da više ne pripada na sceni i da je toga svestan; ali primetio sam, lepo mu je i to sve shvata kao zabavu. Možda je zaista i zubar, od muzike sigurno više ne živi. Na kraju je izašao pevač – četiri dugmeta raskopčana košulja, duga, razbarušena, već pomalo neuredna kosa i sako od istrošenog tvida. Od sve trojice, on mi je bio najtužniji, tako veran svojoj ulozi istrošene rok zvezde, tako zarobljen u vremenu, u bendu kojeg se sećaju samo oni, isto tako zarobljeni u vremenu. Na sceni nije bilo bubnjeva, već samo sintisajzer i dve električne gitare. Od šestočlanog sastava, ostala su samo njih trojica. Takva postavka je dovela do toga da, nekad popularni bend, koji je svirao na Glastonberiju, zvuči kao kaver trio. Pitao sam se da li samo meni zvuče tako loše.

Osvrnuo sam se oko sebe. Korak dalje su sedeli muž i žena u sedamdesetim godinama, rumeni u licu. Njena leva noga je cupkala, a deda je točio vino u čašu. Pored mene, muškarac u pedesetim, kosa zavezana u rep. Energično je tapšao i poskakivao. Odjednom, bend je zasvirao obradu Prinsove pesme Purple Rain, kao pravi kaver sastav. Pomislio sam, da li je moguće da su na ovo spali? Publika je, naravno, izvadila telefone i snimala pesmu. Pevač je davao sve od sebe, pevao je na ivici svojih mogućnosti, kao da mu od toga zavisi kredit, porodica, kuća, kao da želi nešto i sve da dokaže. Pevao je tako grleno I never wanted to be your weekend lover da sam odjednom prestao da mu se podsmevam. Svi u publici, starci od preko sedamdeset godina, parovi koji su prošli svoj vrhunac, kao i bend na sceni, koji više nikad neće doživeti Glastonberi i snimiti pesmu koja će nešto značiti, pevali su refren pesme Purple Rain i, gledajući u pevača, tu budalu koja ne prihvata svoje starenje, osetio sam da sam zaplakao, ali tiho, samo jednom, na desno oko, i zatim se nasmejao samom sebi, situaciji u kojoj se nalazim i grleno, zajedno sa svim svojim novim prijateljima u publici, zapevao I only wanted to see you in the purple rain.

Da li je čovek ikad svestan da je prošao svoj vrhunac života?

Dok sam izlazio i kretao se ka Cetinjskoj, gde je trebalo da idem na rođendan svojih mladih prijatelja, znao sam – ta budala, kojoj sam se podsmevao i koju sam gledao sa visine, jednom ću da budem ja.

Preporučeni tekstovi

Mala preterivanja: Mala zadovoljstva

Mala preterivanja: Mala zadovoljstva

Sasvim nasumično sam čitala članke iz kulturne rubrike jednog američkog magazina kada sam videla da se preporučuje (za ponovno ili premijerno čitanje) roman „Vašington skver” Henrija Džejmsa, britanskog pisca američkog porekla sa kraja 19. veka

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!