fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Deset hiljada koraka: Slušalice u ušima

Da upozorim na samom početku: ovaj tekst ne ide nikud, nije duhovit i nema zanimljiv obrt, ali za sad je takav i novembar
Piše: Filip Grujić

24. November 2023

Već nekoliko dana bez prestanka gledam intervjue sa Robertom Frankom, američkim fotografom koji je pedesetih godina prošlog veka izbacio čuvenu seriju fotografija „The Americans” i Jonasom Mekasom, litvanskim rediteljem koji je veći deo svog života proveo u Njujorku. Zbog čega pominjem baš njih dvojicu? Obojica su rođeni istih godina, sredinom hiljadu devetsto dvadesetih, bavili su se vizuelnim umetnostima, doživeli preko devedeset godina i obojica su umrli pred koronu, 2019. godine. Ali još važnije – obojica su svakog dana nosili kameru sa sobom i beležili sve što tog dana vide. Tako su im i nastale fotografije, odnosno filmovi. Kod Jonasa Vekasa filmovi su pokušaj da se zabeleži život, da se zabeleže ljudi i da se zabeleži svakodnevica i to na kraju, gledajući materijal, kada je već imao skoro osamdeset godina, postaje film od skoro pet sati arhivskog materijala – „As I Was Moving Ahead Occasionally I Saw Brief Glimpses of Beauty”. Smatrao je kameru produžetkom oka, produžetkom njegovog tela, baš kao i Robert Frank, koji je u jednom intervjuu izjavio da ono što njega zanima je ono što vidi usput. Šetao je gradom, njuškao, lovio, putovao po celoj Americi i čekao pravi trenutak da može da ga dočara onako kako ga vidi golo oko. 

Gledajući u njih čini mi se da propuštam život, ali ne na način na koji sam do sada mislio – propuštajući neke žurke, ljubljenja, ronjenja na bocu i skakanja iz aviona. Propuštam ono šta me okružuje i šta čini moj dan. Od Dorćola do Fakulteta dramskih umetnosti gde radim treba mi četrdeset minuta autobusom, sa čekanjem i odlaskom do Brankovog mosta. Imam slušalice u ušima i ne mogu da se setim niti jednog odlaska do stanice. Petnaest minuta hoda svakog dana zaboravim. Zatim petnaest minuta čekanja autobusa, nestane. Zatim petnaest minuta vožnje.

Slušam muziku koju dobro poznajem, mahinalno odlazim na sajt b92 da vidim sportske novosti, iako ne uđem niti na jednu vest, mahinalno gledam Instagram storije dok koračam, iako se niti jednog ne sećam. Zatim u povratku isto. Danas sam birao pesmu u autobusu, gledao sam u telefon i jedna devojka je izgubila ravnotežu i skoro pala na mene. Refleksno sam je pridržao, pogledao na sekund ko je i vratio pogled na telefon. Nisam čak ni zapamtio ko je skoro pao na mene. Ne zaboravljam obaveze tokom dana – odlazak u montažu za film, odlazak na fakultet, odlazak na radio, povremena viđanja sa ljudima. Ne zaboravljam ni razgovore koji vodim. Samo zaboravljam dane. Ne primećujem šta se događa oko mene. Nemam detalje i nemam šta da ispričam. Propuštam dan po dan, već mesec dana. Neću ih imati nigde, ni na papiru, ni u glavi. Jednostavno, neće postojati. 

Sve stvari tokom dana prolaze kao da se nisu ni desile. A stvari se menjaju, samo kad izvadim slušalice iz ušiju. Danas sam u ruci držao hiljadu evra, pokupio sam honorar u Cara Lazara i imao sam ih ukupno petnaest minuta, sve do ulice Cara Uroša gde sam išao da platim kiriju od tih para za naredna tri meseca. Pozvonio sam na interfon, ženski glas me je pustio unutra, ušao sam u lift, pritisnuo broj sprata, pogledao se u ogledalo. 

Poslednji put sam bio tu pre tri meseca i pričao sa gazdom stana, jednim dobroćudnim čovekom u šezdesetim godinama, bivšim građevincem, oko menjanja vodokotlića. Rekao mi je da razmišlja da bi bilo dobro da mi sredi cev, a onda smo pričali o još nekim stvarima po stanu – zavesama, koje sam skinuo vremenom, veš mašini i garanciji za bojler. Da li znam gde se nalazi? Razmišljao je čak da zameni osigurače; ovi su suviše stari i bilo bi dobro, kad sam već tu dve godine, da se modernizujemo. 

Sad kad sam izašao iz lifta, vrata mi je otvorila njegova žena i ja sam joj pružio ruku i rekao – moje saučešće još jednom. Prošlo je dva meseca od kako je preminuo, a sad se prvi put vidimo. Zatim smo odmah prešli na tehnikalije. Računi za struju kasne. Da li planirate da prodate stan sad kad je…? Ne. Ne mogu da se snađem, rekla je. On je sve držao pedantno, a meni sad ništa nije jasno. Kad ste uzeli ovaj paket za internet? Trebalo bi da je prvih šest meseci besplatno. Ćutali smo i na kraju sam joj pružio ruku, kao početak nove saradnje. Nisam znao šta drugo. 

Izvini, rekla mi je, uvek sam mislila da ću ja otići pre njega, pa se nisam pripremila i sad ne znam šta sa svim papirima. 

Nakon toga sam otišao da kupim ručak. Sarmice sa zeljem, vitaminsku salatu i pileću čorbu. Uzeo sam i sto grama pite sa pečurkama, da probam. Sedmi dan nisam okusio kap alkohola. Treći dan zaredom sam pokisao. 

Ne želim da mora da se dogodi nešto strašno ili nešto prelepo da bih zapamtio dan. Da bih zapamtio sarmice sa zeljem (neslane), vitaminsku salatu (osrednju) i pileću čorbu (vrlo dobru).

Da upozorim na samom kraju teksta: nema zaključka, zanimljivog obrta i duhovitosti. 

Vanja mi je upravo došao iz Zagreba, moram da idem da mu dam čist peškir, u Novom Sadu, gde je bio prethodnih dana, nema vode već dvadeset četiri sata. Na to mi se požalila i mama, kad smo danas pričali. Jedino dedin stan ima malo vode koja curka tu i tamo, pa će poslati Igora da kod njega opere noge pred spavanje. On je, ipak, tinejdžer, pa mu noge smrde drugačije. 

To bi Robert i Jonas sigurno dobro snimili. Dedu i unuka u jednoj besmislenoj novembarskoj večeri, koja će jednom postati lepo sećanje. 

Samo ako Igor ne bude imao slušalice u ušima. 

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *