Deset hiljada koraka

Pročitajte prve priče mladog pisca Filipa Grujića za Oblakoder
Piše: Filip Grujić

1. June 2021

Karantin

Tokom karantina, između marta i maja 2020. godine, moj deda Ivica, mamin tata, najviše je patio što ne može da ide u svoje šetnje. Zvao sam ga jednom u par dana, a on je samo kukao kako ga nervira što ne može da pređe svojih deset hiljada koraka dnevno, koliko mu smartfon računa da je dobro za zdravlje. Sa setom se prisećao svojih šetnji, od Limana 3 pa do Štranda i nazad.

Jedan dan sam ga nazvao i moj deda se javio radosno.

„Danas sam prešao 10 hiljada koraka!”, rekao je ponosno.

„Kako to? Nemoj da te hapse sa osamdeset tri godine…”, upozorio sam, podsećajući ga na zabranu kretanja svih preko šezdeset pet godina.

„Uzeo sam telefon u ruku, šetao iz dnevne sobe u spavaću, iz spavaće u kuhinju, iz kuhinje u dnevnu i tako u krug… Pet kilometara sam prešao!”, rekao mi je, konačno srećan.

Korak po korak, kažu.

Korak po korak, ceo život.

Mala Grkinja

Želeli smo da modernizujemo moju babu i odlučili smo da joj kupimo tablet. U početku je bila skeptična prema tome, ali kad smo joj objasnili da bi tako mogla svakodnevno da prati vesti na više portala, umesto što tako uporno i dalje odlazi na teletekst, nekako se odobrovoljila i prihvatila kupovinu tableta.

Na mene je spala odgovornost da je podučim kako se šta koristi. Instalirao sam joj aplikacije koje je tražila, novinske portale, viber i skajp da bi mogla da se čuje sa sinom u Sloveniji. Međutim, video sam da to nije dovoljno, i dalje nije bila baš sigurna šta će joj tablet.

Otišao sam na jutjub i pitao je da li hoće da čuje neku pesmu. Sada može da čuje koju god pesmu na svetu, ubeđivao sam je.

„Sigurno nema Mala Grkinja od Nikole Karovića…”, rekla je.

Ukucao sam ime pesme i pustio joj. Oduševila se.

„Pa ovo je čudo!”, rekla je i pomno nastavila da sluša pesmu, „sad mogu svaki dan da nađem sebi neku zanimaciju…”

Ponosno sam je ostavio sa novom spravom u nadi da će joj to, makar malo, izlečiti usamljenost.

Prošlo je godinu dana od tad, pitao sam je da li se i dalje zanima tabletom. Samo je odmahnula rukom.

„Ne mogu ja to, stalno mi stižu nova obaveštenja, pa se isprazni, pa se okreće slika, pa ona mala slova… Ko pravi tako mala slova?”, pitala je rezignirano.

„A tako bi volela da imam sad lepo gramofon i da pustim pesmu Mala Grkinja…”

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Јоhn Wick – put u podsvest

Јоhn Wick – put u podsvest

Šta je to što je omugućilo John Wick-u da se u eri filmova stripskih heroja probije sa konceptom za koji smo, možda, već mislili da je prevaziđen?