Digitalno-analogni Betoven: Razgovor sa autorkama i autorom svetlosne 3D instalacije

Nakon dodele nagrada u Austrijskom kulturnom forumu, razgovarali smo sa predstavnicima dva nagrađena tima koji su učestvovali u Hakatonu

27. October 2020

Ove jeseni, kada ceo svet slavi 250 godina od rođenja jednog od najvećih kompozitora svih vremena – Ludviga Van BetovenaAustrijska ambasada u Beogradu i Austrijski kulturni forum su rešili da veliki jubilej obeleže na veoma kreativan način. U vremenu kada globalna pandemija ima presudan uticaj na organizatore kulturnih dešavanja, koja se masovno sele iz fizičkog u onlajn prostor, potrebna je posebna maštovitost da se ostane „u oflajnu“ bez kompromisa u pogledu broja ljudi ili inovativnosti umetničkih rešenja. Austrijska ambasada ove godine slavi tri (na prvi pogled) „konvencionalna“ jubileja kao što su Nacionalni praznik Austrije, 25 godina od pristupanja Austrije Evropskoj uniji, i već pomenuti Betovenov jubilej, ali to čini uz svetlosne 3D instalacije na fasadi svoje zgrade. Koje su kreirali – studenti iz Srbije.

Svetlosne 3D instalacije koje će biti projektovane dva su nagrađena rada studentskih umetničkih timova, nastalih po uzoru na himnu slobode i vladavine ljudskih prava – Odu radosti, u okviru prvog Hakatona nedavno održanog u organizaciji Austrijskog kulturnog foruma, i uz saradnju sa Laboratorijom interaktivnih umetnosti FDU. Mladi umetnici iz Srbije su uz pomoć 3D tehnologija, kompjutera i novih medijuma umetnosti kroz onlajn takmičenje odali počast Betovenu, koji je većinu svog životnog veka proveo u Austriji. Takmičarski timovi su to učinili uz pomoć digitalnog i analognog, novih tehnologija i arhitekture u formi eksperimenta.

Nakon dodele nagrada u Austrijskom kulturnom forumu, razgovarali smo sa predstavnicima dva nagrađena tima. Dobitnici prve nagrade su mladi umetnici Ognjen Bjeletić, Anja Tunjić, Iva Pažin i Marko Vesić iz tima „Teacups, filozof i maslačak”, dok su drugu nagradu dobili Dragana Zorić, Boris Martić, Nina Krčum iz tima „TRI+1“. Pre susreta sa njima znali smo da prvonagrađeni rad „govori o umetnosti, odnosno o stvaranju i saradnji stilom koji je ilustrativan, i prikazuje umetnički proces posmatran sa strane“, dok je drugonagrađeni rad „okrenut „ka unutra“, ka umetniku, i pokušava da prikaže inspiraciju u njenom još nematerijalizovanom obliku, u trenutku kada pokreće umetnika na stvaranje“.

S leva na desno: Nina Krčum, Ognjen Bjeletić, Iva Pažin

Na prijemu nagrade su bili Iva Pažin i Ognjen Bjeletić kao dobitnici prve nagrade, dok je Nina Krčum primila nagradu u ime drugog tima. Dok smo razgovarali ispred zgrade na kojoj će se naći njihov rad, pridružila nam se i Dragana Zorić. Priču smo započeli pokušavajući da doznamo još ponešto o samim instalacijama i tome kako su nastajale.

„Mi smo imali sreće što je nas dvoje od četvoro na Fakultetu muzičke umetnosti, pa nam je tema možda bila malo bliskija u muzičkom smislu. Trudili smo se da ne oskrnavimo tu muziku, ali da je uklopimo i prikažemo u nekom novom i drugačijem ruhu, koje se u stvari uklapa u vizualni deo. Svi smo razvijali ideju, ali najveća odgovornost je bila na njima (drugom delu tima, op.a) pošto su se oni time bavili. Pomagali smo se međusobno i nije bilo teško naći inspiraciju“, kaže Iva Pažin za Oblakoder.

Ognjen Bjeletić, njen kolega iz tima, opisuje proces rada na specifičan način: „Bačeni ste u mrak i pokušavate da pronađete jednu nit, kojom ćete uspeti da dočarate ideju vizualizovanu u glavi. Naravno, to što vi zamislite u glavi izgleda predivno, sjajno. Ali treba to napraviti. Hvala i Ivi i Marku Vesiću koji su nam pomogli u realizaciji, zbog toga što su se posvetili ozbiljnom delu koji je muzika, dok smo se Anja i ja posvetili vizuelnom delu. Ona više ilustratorskom delu i crtanju, dok sam ja uglavnom montirao. Ovo je zaista bilo predivno. Mislim da svako treba da prođe tako nešto u životu, zato što će znati šta može da očekuje u industriji, kako može da pristupa projektima, koliko može da ima slobode, inovativnosti, i možda najbitnije – da ne zagrize više nego što može da uzme. Izuzetno naporno, ali zahvalno iskustvo“. O tome kako izgleda sam rad, bio je  nešto zagonetniji. „Sve što ću reći je – jedno svetlo u tami. Ne bih previše da otkrivam, da se ne bi narušio prvi utisak. Izuzetno ga cenim, pa ne želim drugim ljudima da oduzimam to iskustvo. Biće interesantno“.

Ognjen Bjeletić i Iva Pažin sa ambasadorom Austrije

A kakav je to rad tima „TRI+1“, nešto više je rekla Nina Krčum: „Bili smo inspirisani ne samo Odom radosti, već i čitavom Devetom simfonijom. Uhvatili smo se tematike dekompozicije, tako da smo pokušali i u audio i u vizuelnom smislu da dekomponujemo ovo delo. Naravno, i sa elementima Ode radosti na kraju. Bavili smo se Betovenovim snovima i hteli da, u vizuelnom smislu, postignemo efekat raja, božanstva, mira, ujedinjenja. Na taj način smo hteli da uklopimo glavne teme konkursa.

Rad sa mentorima iz Laboratorije interaktivnih umetnosti FDU bio je veoma intenzivan za učesnice i učesnike konkursa. Proces stvaranja instalacije odigravao se onlajn tokom dvodnevnog umetničkog Hakatona, 26. i 27. septembra. „Taj rad sa mentorima nam je bio dosta koristan jer su svi stručnjaci u svojim oblastima i veoma su se potrudili. Bili su nam na raspolaganju bukvalno 24 časa dnevno, za sve što nam je trebalo. Za nove programe koje smo koristili, oni su nas usmeravali u smeru koji su mislili da je lakši. Možda smo u nekim momentima bili preambiciozni za neke stvari, jer nije bilo tehnički izvodljivo. Vrlo korisno iskustvo“, pojašnjava Iva Pažin. 

O radu sa mentorima, Nina Krčum je dodala: „Bilo nam je jako zanimljivo. Jedan od  njihovih komentara je bio veoma interesantan – da se spojimo i sa drugim ljudima, u sferama u kojima nismo mogli da se snađemo. Na njihov predlog smo sarađivali sa studentom sa Fakulteta dramskih umetnosti Matejom Rusmirom, i on nam je pomogao u tom audio delu, koji stvarno nismo bili stručni da radimo“. Njena koleginica iz tima, Dragana Zorić, dodala je: „Bio je zanimljiv ceo proces, to što smo morali onlajn da završimo Hakaton. Jako brzo smo se snašli. Mislim da smo se već navikli u prethodnom semestru, jer smo ceo semestar imali onlajn. Toliko smo već ušli u sve te onajn puteve komunikacije, da nam ovo više nije bio problem“. Nina je dopunjava: „Očekivali smo možda i napetiju atmosferu, ali u čitavoj toj novoj normalnoj situaciji sa Zoomom i ostalim onlajn platformama, mislim da stvarno nije bilo nikakvih problema“.

Nina Krčum sa ambasadorom Austrije

Premda su novčane nagrade vredne iz pozicije nekoga ko se tek afirmiše u profesionalnom i umetničkom smislu, one nikako nisu bile i presudne u motivaciji za ove talentovane umetnice i umetnike. „Finansijska nagrada je uvek super, ali mislim da se većina nas nije prijavila konkretno zbog toga. Makar ja nisam, a verujem ni većina. Mnogo više smo dobili time što smo naučili razne stvari – to iskustvo je neprocenjivo“, kaže Iva Pažin. U istom duhu govori i Nina Krčum: „Sama činjenica što će se rad projektovati na Austrijskoj ambasadi je prava nagrada. Mislim da je to super referenca za nas u datom životnom, profesionalnom i akademskom momentu. Ponosni smo što ćemo imati priliku da instalaciju vidimo i uživo“.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

U susret Svetskom danu televizije koji se obeležava 21. novembra, donosimo priču o nastanku i uticaju televizije, ali i postavljamo pitanje: da li je popularnost televizije u krizi?