Dimitrije Vojnov preporučuje filmove i serije koji su neopravdano zanemareni

Dimitrije Vojnov je sa nama podelio nekolicinu filmskih i serijskih naslova za koje on smatra da su nepravedno zanemareni među širom publikom.

28. March 2020

Kao što nas je iznenadila brzina širenja virusa koji je dogurao do pandemijskih razmera, takođe nas je iznenadila količina slobodnog vremena  kojom trenutno raspolažemo i za koju se takođe nismo dovoljno dobro pripremili. Posle par dana izolovanosti, ulazimo u začarinu krug rutinskog pristupa obavljanju svih životnih potreba. Dani počinju da se razlikuju samo po datumima, i sve što želimo je da vreme kog imamo na pretek ne protraćimo  uzalud, jer hteli ili ne, osuđeni smo da veći deo dana provedemo u svojim domovima. Jedno je sigurno, napokon možemo da do besvesti gledamo filmove i serije, i da se pritom osećamo spokojno jer na taj način definitivno ne utičemo na širenje zaraze virusa.

Skoro svakodnevno možemo da vidimo kako svako ko se bar jednom pojavio na televiziji želi da nam preporuči film ili makar da nam da do znanja kako je baš ovih dana obuzet opisima košenja livade na čelu sa gospodinom Ljevinom, koga se uvek sete za vreme časa pa bio on školski ili policijski.

Pored ovih mudrih glava, mi smo razgovarali sa jednom čija je privilegija da se kroz posao bavi onim čemu se svi mi prepuštamo u trenucima kada želimo da se zabavimo. Radi se o ozbiljnom filmadžiji koji sa 12 godina počeo da vodi dnevnik odgledanih filmova, nešto kasnije je postao student generacije sa titulom diplomiranog dramaturga. Naravno reč je o Dimitriju Vojnovu uz čuje ime pored zvanja dramturga, stoji scenarista, filmski kritičar, pa i glumac.

Ovaj vrsni poznavalac sedme umetnosti podelio je sa nama nekolicinu filmskih i serijskih naslova za koje on smatra da su nepravedno zanemareni među širom publikom, a koje bi obavezno trebali da pogledamo za vreme karantinksih dana.

FILMOVI

Kiss Me Stupid (1964), Billy Wilder

Vreme tokom korona virusa treba iskoristiti da se obnovi klasika ili da se recimo upoznate sa filmovima velikih autora koji nisu bili prepoznati u vreme izlaska. Moj dragi prijatelj Uroš Stojanović, koji nažalost više nije među nama, jako je voleo film Kiss Me Stupid. U staro vreme, kada se pojavila generacija novotalasovaca, prvo u kritici a posle i među autorima, holivudski autori su se šalili da ako im film ne uspe u Americi, možda ga prepoznaju u Evropi. Wilderu je zapalo da to bude baš ovaj film, jedna jako zanimljiva romantična komedija sa Deanom Martinom i im Novak u glavnim ulogama, veoma čedna kada se gleda iz današnje vizure ali sa jakim erotskim nabojem. U razgovorima sa Cameronom Croweom, Wilder je i dalje odbijao da prizna kvalitet ovom filmu. I pogrešio je. Sjajan je.

Hickey And Boggs (1972), Robert Culp

Mislili ste da ste pogledali sve najvažnije pandurske filmove i da dobro vladate detektivskim? Onda mora da ste pogledali Hickey and Boggs! Ako niste, spremite se na film koji je snažno uticao na Shanea Blacka, formirajući depresivni pogled na život Martina Riggsa u Lethal Weapon i nudeći kompleksni noir zaplet chandlerovskog tipa kakve smo kasnije sretali u Ellroyevoj prozi. Ovo je prvi i jedini rediteljski film Roberta Culpa što je šteta – da je više režirao danas bismo ga verovatno pre svega znali kao reditelja. Sa niim glavnu ulogu igra Bill Cosby. Ne brinite, ovo nije komična uloga i ovde ne pokušava da bude simpatičan. Ali, ne možemo mu uprkos svim aktuelnim zlodelima, osporiti da je ovde bio sjajan. Ako do sada niste gledali ovaj film pomalo vam zavidim jer vas ovo uživanje čeka po prvi put.

Žvi bili pa vidjeli (1979), Bruno Gamulin & Milivoj Puhlovski

Ovo je jedan od najboljih jugoslovenskih filmova koje nikada niste gledali. Arhitektura kao tema ima vrlo značajnu ulogu u istoriji jugoslovenskog filma jer je kvalitet života i infrastruktura koja ga je pratila imala veoma značajnu ulogu u svakodnevici jugoslovenskog društva. Razna teorijska razmatranja koja se pominju danas, tada su takođe bila prožeta sa praksom, kada su projekti arhitekata često bili menjani usled pohlepe investitora itd. U tom smislu može se prepoznati čitav niz filmova o ljudima iz ove struke, od verovatno najčuvenije Tajvanske kanaste, preko Stepenica za nebo i ovog filma o kom sada pišem, zatim tokom devedesetih Ni na nebu ni na zemlji, posle njega Miloš Branković. Svi ovi filmovi bavili su se anksioznošću svog vremena a Živi bili pa vidjeli je jedan od najbolje projektovanih filmova o arhitektama. Kada sam ga gledao impresionirao me je preciznošću svog vizuelnog izraza. Takva propulzivnost nije nikada ni pre ni posle toga viđena na jugoslovenskim ekranima.

L’Amour Dure Trois Ans (2011), Frederick Beigbeder

Kada je Houellebecq doživeo fijasko sa svojim rediteljskim prvencem, Beigbeder se uplašio u umalo odustao od svog rediteljskog pokušaja. Na kraju kada ga je snimio ispostavilo se da je onoliko bolji reditelj od Houellebecqa koliko je slabiji pisac od njega. Uspeo je dosta vešto da prenese strukturu svog romana u film, i to ne kroz strategiju dramatizacije proze već kroz intervencije na narativnim postupcima filma kojim ga je približio romanu. Za razliku od Houellebecqa koji nije imao sreće ni sa drugim ekranizacijama svojih romana koje su redovno ostajale jednodimenzionalne, Beigbeder je već sa prethodnom, 99 francs Jana Kounena, dobio sjajnu koja je uspela da sublimira agreisvnost njegovog rukopisa. Ovaj film se razlikuje od Kounenovog. Iako je prerano govoriti o rediteljskom rukopisu, nema nikakve sumnje da je Beigbeder snimio bolji film od mnogih filmadžija.

The Late Sfift (1996), Betty Thomas

Betty Thomas je vrlo zanimljiva američka rediteljka koja je snimila dva vrlo bitna filma o američkim medijskim ikonama. Poznatiji među njima je Private Parts o Howardu Sternu, a The Late Shift je priča o sukcesiji na televiziji NBC kada je Johnny Carson objavio povlačenje a Jay Leno i David Letterman su krenuli da se bore za njegovu emisiju. Ratovi late night voditelja krenuli su zapravo od ovog slučaja. Danas je Jay Leno u tim sporovima mahom prikazivan kao negativac. Ovaj film nastao u produkciji HBO ga ne prikazuje tako, ali nas upoznaje sa svim vrlo složenim mahinacijama koje su dovele do ovog slučaja.

Nadie Conoce A Nadie (1999), Mateo Gil

Krajem dvadesetog veka sam to stidljivo govorio a sada je to jasno – tajno oružje Alejandra Amenabara bio je njegov scenarista Mateo Gil. I kada je Amenabar doživeo sunovrat, sa projektima koje je pisao sa drugima, Gil je nastavio da režira i zadržao je visok nivo koji njegovom ranijem guruu odavno izmakao. Nadie conoce a nadie bio je Gilov rediteljski debi, jedan mali, nepretenciozan ali jako zanimljiv triler o tipu koji pravi ukrštene reči i biva upleten u zaveru tokom velike praznične procesije u Sevilji. Kad pogledate ovo, nastavite dalje da istražujete Gilov rediteljski opus.

Push (2009), Paul McGuigan

Gleda vam se superherojski film ali ste pogledali sve DCjeve i sve Marvele. U redu. Ima jedan odličan koji ne pripada ni jednoj od tih kuća a zaista je izuzetan. Zove se Push i govori o grupi ljudi sa raznim moćima koji se po celom svetu obračunavaju sa podjednako opasnim protivnicma koji hhoće da ih se dokopaju ili reše. Captain America je tu kroz rolu Chrisa Evansa, tu su i Dakota Fanning i Djimon Hounssou. McGuigan je pružio jednu drugačiju sliku Hong Konga od one na koju smo navikli u holivudskim filmovima, a akcija je spektakularnija i povezanija sa realizmom nego što bi se dalo očekivati. U sklopu promocije filma po njemu je nastao strip. Nažalost, uspeh na blagajnama nije bio dovoljan da iz ovoga izraste multimedijalna franšiza.

Secretly, Greatly (2013), Chul-soo Sang

Iskoristite radoznalost prema južnokorejskom filmu koju je probudio Bongov Parasite i pogledajte ovu izuzetno dinamičnu akcionu komediju o trojici severnokorejskih agenata ubačenih na Jug, i smeštenih u zavetrinu pod različitim tajnim identitetima među kojima su i rok muzičar i seoska budala. Kada ih Pjongjang aktivira da sprovedu zadatak, agenti moraju da raskinu sa životima na koje su se navikli i da se raziđu sa ljudima za koje su se vezali. Samo u Južnoj Koreji možete naći ovakav spoj urnebesne komedije, visokooktanske akcije i sentimentalne melodrame o junaštvu.

Spies In Disguise (2019), Nick Bruno i Troy Quane

OK, ovo nije nepoznat film. Naprotiv, izašao je nedavno i bio je dobro reklamiran. Međutim, ono što vam je nepoznato je da se radi o pravom remek-delu. Spies in Disguise na izuzetno inteligentan i jako duhovit način dekonstruiše Jamesa Bonda i pokušava da se uhvati u koštac sa nekim od njegovih kontradikcija kao što su toksični maskulinitet, ogroman broj stradalih u njegovim operacijama I pitanje identiteta jer kao što znamo glumac koji igra ovog junaka se periodično menja, a u ovom filmu agent biva transformisan u goluba.

That Thing You Do (1996), Tom Hanks

Prva velika zvezda obolela od COVID-19 koja je otišla u karantin bio je Tom Hanks. Znamo ga kao izuzetno uspešnog glumca, ali pored toga, on je zapravo i jako talentovan reditelj. Njegov nostalgični film o mladom one hit wonder bendu iz šezdesetih, pogonjen muzikom Adama Schlesingera i dalje je pomalo zanemareni klasik kom se rado vraćam.

SERIJE

Sugar Rush (2018)

LGBT ljubavi su danas standardna televizijska tema. Ali Sugar Rush je bila nesvakidašnja, izuzetno dinamična dramedija o mladoj devojci koja počinje da shvata da je možda lezbejka i njenoj okolini u kojoj pokušava da se snađe. Lenora Critchlow u ovoj seriji igra slobodoumnu drugaricu koja će se ispostaviti kao prva ljubav glavne junakinje. Andrew Garfield igra zbunjenog dečka. Sugar Rush je bitna tačka u istoriji britanske serije iako je trajala samo dve sezone.

Sebastian Bergman (2010)

Michael Hjorth i Hans Rosefeldt napisali su dva ciklusa od po dve celovečernje epizode o naslovnom detektivu kog igra švedski doajel Rolf Lassgaerd, naročito poznat po ikoničnim rolama u krimićima. Prvu epizodu režirao je švedski maestro Daniel Espinosa. Ona postavlja lestvicu visoko a kolege uspevaju da ne opadnu ispod nje. Ako volite scandi noir, u ovoj seriji ćete uživati a velike su šanse da vam je nepoznata.

Torkel Höglund (Tomas Laustiola), Billy Rosén (Christopher Wagelin), Sebastian Bergman (Rolf Lassgård), Ursula Andersson (Gunnel Fred) und Vanja Lithner (Moa Silén) ermitteln.

Terriers (2010)

Ova serija je trajala samo jednu sezonu. To je šteta, Michael Raymond-James i Donal Logue su imali hemiju za multisezonski blokbaster. Pinčonovska uvrnutost slučejeva i doza kalifornijskog osunčanog realizma i tradicije krimića davale su ovoj seriji autentičan pečat. I mreža i autori i publika su se na kraju rastali u suzama. Ali, gledanost nije bila dovoljna, a Netflix je bio nejak, da se ovaj biser nastavi dalje. Pa ipak, uvek ćemo imati prvu sezonu.

Čovek u srebrnoj jakni (1987)

Ova mini-serija Petra Jakonića snimljena sredinom osamdesetih ima protagonistu koji vozi i nosi srebrnu jaknu. Zvuči vam poznato? Podseća vas na film Drive? Hm, možda. Ova mini-serija je nastala u vreme kad Refn još nije ni planirao da se bavi filmom a govori o serijskom ubici koji se okomio na taksiste. Glavni junak pati zbog žene koja ga je napustila, i biva uvučen u slučaj. Ovo je jedan od najinteresantijih primera jugoamerikane privoljenih na filmsku traku kod nas. Serija nije puno puta prikazivana, i nije ja lako naći ali izolacije će potrajati pa je potražite.

Chalk (1997)

Čuveni Steven Moffat koji je ostavio dubok trag u većini najkonkurentnijih televizijskih žanrova – od sitkoma u Couplingu do visokokonceptualnog krimića u Sherlocku, na početku karijere napisao je ovu briljantnu komediju, smeštenu u jednu englesku školu, i fokusiranu na nespretnog direktora i njegovu šašavu ekipu nastavnika. Moffatov humor je neprekidan i svaka situacija pogađa kao da je nastala u nekoj nepogrešivoj mašini za komediju.

Naslovna fotografija: Vesna Lalić

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *